Đoković i peti set: Misterije organizma u 40 maratonskih pobeda

Kada se možda mislilo da maraton najboljeg tenisera sveta na pariskoj šljaci i ne može da traje duže od 4:29 časova, koliko je u susret praskozorju vojevao one noći s Italijanom Lorencom Muzetijem u trećem kolu, usledio je, zahvaljujući, naravno, i još jednom ljutom otporu protivnika, i duži meč u osmini finala.

Đoković se s Argentincem Fransiskom Serundolom (27. na svetskoj listi) nadigravao 4:39 časova, jer njegov suparnik nije sasvim klonuo u odlučujućem petom setu kao prethodni (Muzetija pregazio sa 6:0).

Iz svog najdužeg meča na Rolan Garosu ikada, a učestvuje 20. put, izašao je, čak i s pola desne noge, i kao dvostruki rekorder turnira za grend slem u eri profesionalizma (od 1968).

Postigao je 370. pobedu, jednu više od Rodžera Federera, a među osam najboljih je 59. put, što je opet češće nego švajcarski as, koji je 58. put igrao na Vimbldonu 2021, na oproštajnom iskušenju svoje blistave karijere (u „penziju“ ga poslao Poljak Hubert Hurkač s 3:0 u setovima).

Šampionu Rolan Garosa, koji mora najmanje da se domogne finala da bi zadržao šansu za ostanak na čelu svetske liste (i u tom slučaju biće smenjen ako mu rival bude Italijan Janik Siner), nije prvi put da je na dva uzastopna meča na grend slemu igrao po pet setova.

Takav napor ga je snašao dvaput, oba puta u jednoj godini – 2012.

Na Australijan openu je u polufinalu savladao Britanca Endija Marija sa 6:3, 3:6, 6:7 (4:7), 6:1, 7:5 (4:50), a kroz dva dana je sa Špancem Rafaelom Nadalom, koga je pobedio sa 5:7, 6:4, 6:2, 6:7 (5:7), 7:5, igrao 5:53 časa, što ne samo da je najduži meč ikada na australijskom grend slemu nego i najduži u bilo kojem finalu na četiri najznačajnija turnira „belog sporta“.

Upravo na Rolan Garosu u osmini finala je pao Italijan Andres Sepi potpunim preokretom sa 4:6, 6:7 (5:7), 6:3, 7:5, 6:3, (4:18) a u četvrtfinalu Francuz Žo Vilfird Conga sa 6:1, 5:7, 5:7, 7:6 (8:6), 6:1 (4:09).

I kad je nepokolebljivom voljom izbacio Muzetija, s 36 pobeda na pet setova u grend slem duelima je bio neprikosnoven, a sada ima i jednu više, koja upravo Rolan Garos čini njegovim najuspešnijim maratonskim poljem.

To mu je bila 11. pobeda (tri poraza), rame uz rame s Francuzom Gaelom Monfisom i Švajcarcem Stenom Vavrinkom.

Učinak na ostalim turnirima je ovakav: Australijan open sedam pobeda-tri poraza, Vimbldon 10-2, Ju-Es open 9-2.

Dakle, 47 duela dugog metra u Melburnu, Parizu, Londonu i Njujorku.

Još četiri su iz Dejvis kupa.

Igrajući u reprezentaciji izgubio je  u proleće 2005. svoj prvi meč na pet setova od Belgijanca Olivijea Rohusa na Gemaksovim terenima poviše Marakane sa 1:6, 7:5, 6:7 (3:7), 6:1, 6:3, stavljajući i s nepunih 18 godina na znanje pred domaćim ljubiteljima tenisa da se brusi talenat za buduće lavovske borbe.

Ostala tri meča su mu pripala.

Na jednom turniru još nije igrao tri meča na pet setova pa ni tri uzastopce,

Poslednji koji je na Rolan Garosu ostvario tri uzastopne pobede je Peruanac Huan Pablo Variljas, koji je prošle godine takvim podvizima došao do megdana s Đokovićem u osmini finala, ali ga je srpski as preslišao sa 6:3, 6:2, 6:2 na putu ka 23. grend slem trofeju.

Na Vimbldinu, recimo, takve zapažene uspehe je postigao Janko Tipsarević 2007, ali je i on ostao bez pogonskog goriva u četvrtom kolu. Savladao ga je zatim s 3:0 Španac Huan Karlos Ferero.