Teniski stručnjaci o fenomenu Novaka Đokovića: Ahil bez Ahilove pete

Iako njegovi večiti rivali Rodžer Federer i Rafael Nadal imaju (po) dva više grend slema, 33-godišnji Srbin oborio je toliko rekorda Švajcarca i Španca, a pogotovo vladara igre sa žutom lopticom iz prošlosti, da je nekoliko godina pre završetka karijere dosegao tako teško dostižne visine da je pitanje da li će ikada biti izvodljivo da neko ponovi ili nadmaši uspehe čoveka čije je „baškarenje“ na prvom mestu ATP liste 8. marta 2021. godine ušlo u nikada zabeleženu 311. nedelju.

Sa svega sedam leta, gostujući u jednoj TV emisiji 1994. godine, samouvereno je izjavio da mu je cilj da postane teniski prvak, osvajanjem Vimbldona 2011. prvi put je momak sa beogradske Banjice postao broj 1, a onda se toliko odomaćio na tronu da je čak šest puta sezonu završavao s liderskim pogledom na konkurenciju, upisavši i istorijsku vladavinu u cugu – od jula 2014. do decembra 2016. godine.

– Novak je pisao, piše i pisaće istoriju tenisa, pa i sporta generalno. Uopšte nemam sumnju da će ostati upamćen kao najbolji teniser sveta svih vremena. Nedostaju mu još ta dva trofeja da se izjednači sa Federerom i Nadalom, ali to nije ništa za njega. Osvojiće sigurno 25 grend slemova, možda ih već ove sezone stigne, pa i prestigne na još jednom polju. Ako sve bude išlo po planu, očekujem da uzme sledeći Vimbldon i US open, možda i Nadalov Rolan Garos. Za Đokovića nema granica – impresioniran je delima jedan od najvećih ovdašnjih poznavalaca „belog sporta“ Radmilo Armenulić.

Ne i iznenađen, jer odavno i iz prve ruke poznaje kvalitete višestrukog dobitnika međunarodne nagrade za najboljeg sportistu planete na kraju kalendarske godine.

– On je toliko talentovan, disciplinovan i stabilan, toliko vodi računa o svom telu, što se tiče treninga i ishrane… I još puno toga, da je zaslužio svaki uspeh i svaki hvalospev. I kada bude jednog dana odlučio da ode sa terena Novak će to uraditi u šampionskom stilu – kategoričan je sagovornik Danasa, a isto o fenomenu Novaka razmišlja i još jedan bivši selektor naše Dejvis kup reprezentacije.

– U čemu je tajna, pitaju se mnogi. U prvom redu, mislim, u njegovoj izuzetnoj odgovornosti prema svemu što radi. Njegov otac Srđan mi ga je doveo na trening sa Novakovih 10 godina, a onda smo svakodnevno i intezivno radili od 13. do 18. godine Đokovića. Pre, tada, a ni do današnjeg dana nisam sreo dete sa takvom brzinom prihvatanja informacija…. kao kada ste toliko fokusirani na predavanje tokom školskog časa da vam nije potrebno da učite kod kuće. I dalje je takav, još željan saznavanja i usavršavanja. Pre par meseci, na jednom zajedničkom treningu, oduševio me je detaljisanjem u vezi igre. Poput naučničkih tvrdnji da nema kraja istini, ni njegova potreba za napretkom nema granica. Uvek misli da ima još nešto da popravi ili dotera i uporno traži način da to učini. Toliki bi bili samozadovoljni da su na njegovom mestu, ali samo je jedan Novak – kaže nam Bogdan Obradović, takođe uveren da će glavna ličnost silnih ispričanih ili ispisanih priča od juče još dugo zadavati domaće zadatke savremenicima i naslednicima.

– Ima mali milion stvari od kojih zavisi šta će još napraviti do konačnog odlaganja reketa, ali ako ostane zdrav i prav ubeđen sam da može osvojiti još pet-šest grend slem titula. Možda i više od toga. Jer, on je moderni Ahil, samo bez Ahilove pete kao čuvena mitska ličnost. Neka ovo svako shvati kako hoće, ali ja ga vidim kao boga. Kao nekoga kome niko ništa ne može kada igra svoj najbolji tenis. Eto vam Medvedeva i finala poslednjeg Australijan opena. Sjajni Rus je vezao 20 pobeda pre tog meča, najavio žestoku borbu za svoj prvi GS trofej… I kako se završilo? Tako što ga je devetostruki osvajač trofeja u Melburnu „preslišao“ u tri seta, sve vreme pokazujući puno više strasti, motiva i htenja od toliko mlađeg momka, bez ijednog uzetog turnira najjače kategorije. E, kada je tako onda samo skineš kapu i pokloniš mu se uz „bravo, majstore“.

On dodaje da se i u tom kontekstu masa zapadnjačkih medija i pojedinih teniskih stručnjaka, poput Vilandera i Bekera, bavi okolnim trivijama.

„Ovaj drugi je izbegavao plaćanje poreza, sve potrošio, varao žene, nije gledao decu, dozvoljavao sebi da ga svet gleda pijanog… I to je samo registrovano, bez velikog dizanja prašine i paljenja vatre, jer bože moj on je njihov… Ne može da bude monstrum nego samo monstrumčić. I ja sam imao kritičan stav o Novakovom načinu ishrane ili saradnji sa Stepanekom i Agasijem, znam i da mu se to nije sviđalo, ali sam govorio ono što nislim i to radio sa dobrom namerom, ne dirajući njegova dela. Zar njegovi rezoni o karantinu, politici ATP… ili ičem drugom mogu biti važniji od onoga što postiže na terenu?! Ovo se naročito odnosi na njegove dežurne kritičare iz zapadnjačkih medija. Ljudi moji, sjašite mu već jednom sa grbače i uzjašite vaše rezultate. Ako ih imate – ima poruku Obradović.

Nebojša Višković takođe sve zna o Novaku i tenisu, pa baš zbog toga kaže da bi bilo potrebno više izdanja Danasa da bi mogao, puneći strane od prve do poslednje svakog broja, da napravi genezu lika i dela čoveka koji je (najmanje jednom) osvojio sva četiri grend slema, sve masterse i završni sezonski turnir.

– Kao svaki fenomen, nemoguće ga je do kraja objasniti, zato ću neverovatnu priču o fascinantnom Novaku svesti na konstataciju da su u njegovoj ličnosti na idealan način spojene sve najbolje osobine ljudi sa različitih podneblja. Ima neverovatnu germansku upornost i disciplinu, latino vatrenost i naš inat. Ovo poslednje u širem i pozitivnom kontekstu, dakle, ne kao u situacijama ti si mi nešto uradio pa ti ja zato ne dam čokoladu. Mislim na Đokovićev način nošenja sa „finim“ napadima sa svih strana sveta. Druge bi to slomilo i ubilo, a njega čini još jačim – objašnjava najpriznatiji domaći komentator teniskih mečeva.

– Nadam se da je istrošio svoju zaliha malera i pehova, jer kada nema problema sa povredama i, na primer, ne doživi onakvu diskvalifikaciju sa US opena onda mu ni najveći rivali nisu nesavladive prepreke. Sve zavisi od njega – smatra Višković i raduje se uspesima savremenika koji tek dolaze.

Đoković: Ne poznajem granice

– Ne znam šta je realno, šta je granica, ja ne poznajem granice i zato smatram da sam uspeo da dostignem te najviše vrhove i dostignuća u teniskoj istoriji. Izuzetno sam motivisan da nastavim dalje, gde će me to odvesti i kakve ću uspehe nizati ubuduće, ne znam, ne mogu da predvidim budućnost, ali mogu da stvorim najbolje moguće uslove da budućnost bude uspešna i na tome radim. Verujem da imam sve konce u svojim rukama, naravno sa najužim timom ljudi oko sebe, to je izuzetno bitan faktor, ta podrška i razumevanje, mojih roditelja, familije, braće, moje supruge, svih najbližih u mom životu – izjavio je svetski a naš Novak Đoković, ponosan na to što većina njegovih zemljaka taj uspeh doživljava kao kolektivni.

Samo neki od rekorda

*Đoković je jedini čovek koji je osvojio sve turnire Masters 1000 serije na ATP turu. za 30 godina istorije Mastersa. Federer je osvojio sedam od devet, nedostaju mu Monte Karlo i Rim, oba na šljaci. Rafael Nadal je takođe stigao do sedam od devet, nikada nije osvojio Majami i Pariz. Đoković ima najveći broj Masters turnira u istoriji (36 trenutno, drugi Nadal sa 35),

*Novak je u jednom periodu bio osvajač sva četiri grend slema. To se dogodilo 2016. godine kada je uzeo Rolan Garos, i tako je postao prvi u teniskoj istoriji koji je držao sve grend slemove u jednom momentu osvojene na tri različite podloge.

*Tokom sezona 2015. i 2016. Novak je imao 30 vezanih pobeda na grend slemovima. Od Vimbldona 2015. godine, do Rolan Garosa 2016. a izgubio je u trećoj rundi Vimbldona 2016. kada je poražen od Sema Kverija.

*Posle osvajanja Rolan Garosa Novak je stigao do 16.950 bodova, a to je bilo više nego što su drugoplasirani i trećeplasirani u tom momentu imali zajedno. Endi Mari je bio drugi sa 8.915 poena, a Rodžer Federer treći sa 6.655.

*Đoković u ovom momentu ima bolji međusobni skor i od Rafaela Nadala i od Rodžera Federera. Protiv Nadala ima 29:27, a protiv Federera 27:23.