Teodosić prokockao pobedu

Kao kapiten i najbolji igrač reprezentacije, Miloš Teodosić je očajnim izdanjem u četvrtoj četvrtini najviše kumovao trijumfu domaćina: sit se ispromašivao, mahom je donosio nerezonske odluke, od svojih 14, nije postigao nijedan poen u poslednjih deset minuta čime je direktno kumovao velikom iznenađenju.

Videlo se već na startu kvalifikacija, pre samo tri dana, da u igri reprezentacije Srbije mnogo toga ne štima, naročito u odbrani. Letonija je na kraju matirana sticajem srećnih okolnosti (101:100), međutim već na prvom gostovanju skromna Belgija ogolila nam je brojne igračke nedostatke.

Iako smo imali pomoć Filipa Petruševa, u odnosu na startni duel, talentovanog centra koji je napadački zaista odigrao na visokom nivou (16p), defanzivno su košarkaši Srbije kapitulirali u najbitnijim momentima meča.

Sve do poslednje deonice, kad god bi Teodosić (14p, 8as) i Avramović (19p) bili u petorci razlika je povećavana, neretko prelazeći i deset poena. Napadački „trougao“ Teo-Avramović-Petrušev funkcionisao je na način da je bek Partizana lako probijao prvu liniju odbrane, dok su Teo i Petrušev fino sarađivali u „piku“. Defanzivno, Srbije je do poslednje deonice mahom bila miljenik sreće: brojna kašnjenja u rotaciji na strani pomoći nisu kažnjavana prevashodno jer domaćini nisu bili raspoloženi u šutu sa distance. Trebalo je i izvesno vreme selektoru Đerđi da shvati sve benefite igranja u bekovskom paru Van Rosom-Obašon. Istovremeno, selektor Pešić dobrano je promašio sa startnom petorkom u poslednjoj četvrtini u kojoj nisu bili ni Avramović, kao ni Teodosić.

Domaćin se odlučio za znatno agilniji način branjenja naše igre dva na dva: atletski dobro građeni Bako (14p, 11sk, 5as), velikog raspona ruku, u viskom fletu izlazio je na naše bekove, pritom je sa strane pomoći vešto punjen reket tako da kombinacija Teo-Petrušev nijednom nije prošla.

Sa Jagodić Kuridžom i sa Zagorcem, pak, Srbija nije imala adekvatni spejsing u napadu, tačnije njih dvojica sa četvorke nisu uspevali da rašire igru, što je i bio delimičan razlog Teodosićevih ishitrenih pokušaja sa distance.

Od ukupno devet promašaja za tri u četvrtoj deonici (0/9) Teo je čak četiri puta bio neprecizan, pritom je izgubio tri lopte i podelio samo dva pravovremena pasa – po jedan ka Avramoviću i Petruševu. Na drugoj strani, proradila je igra dva na dva Van Rosoma i Bakoa, istovremeno je Mvema (11p) u direktnim duelima lako prolazio Teodosića što je za posledicu imalo to da je Belgija veoma brzo nadoknadila devet poena zaostatka.

Vižljasti Bako je dva puta iz „pika“ u lice zakucao Petruševu, Mvema je potom vezao pet poena, a kada je Van Rosom (20p, 3as) vezao dve trojke bilo je jasno i selektoru Pešiću da je vreme za uzbunu. Nažalost, dve dobre napadačke sekvence Petruševa, jedan izuzetno težak šut iz okreta sa niskog posta, bili su brzo poništeni. Iako je Belgija, potom, u dva vezana napada promašila šuteve za tri iz idealnih pozicija, „orlovi“ to nisu znali da iskoriste.

Kada je izuzetno raspoloženi Van Rosom pogodio trojku za 72:69 na 48 sekundi pre kraja, eho ne tako davne prošlosti „javio“ se košarkašima Srbije. Bezidejnost je dobila konačnu definiciju na 11 sekundi pre kraja kada je Avramović potpuno bespotrebno loptu bacio u aut i tako i definitivno potpisao kapitulaciju.