Teren laboratoriji ne veruje

Kako za Danas objašnjava doktor i profesor sportske medicine Nenad Dikić, fudbal, kao najpopularniji sport na svetu, ima najviše registrovanih igrača, pa samim tim i najviše iznenadnih smrti.

U tom pogledu „najvažnija sporedna stvar“ nije rizičnija od drugih sportova sličnog intenziteta, pod uslovom da sportisti imaju adekvatnu zdravstvenu zaštitu. Ako pak ne prolaze odgovarajuće preglede, što je slučaj u takozvanim „beton ligama“, onda su i šanse da neko srčano oboljenje ostane neprimećeno, odnosno da veliki fizički napor dovede do smrti, znatno veće.

– Ako smrtnost među fudbalerima uporedite sa smrtnošću u drugim sportovima sličnog intenziteta poput košarke ili ragbija, dolazite do sličnih brojeva. Utisak da fudbaleri češće umiru potiče i otuda što smo mi neke od tih smrti gledali uživo na televiziji dok su smrti u nekim manje popularnim sportovima prolazile neopaženo – kaže Dikić.

Učestalost iznenadne srčane smrti među sportistima u različitim svetskim istraživanjima kreće se između jedan u 40.000 i jedan u 80.000, s tim da postoje značajne regionalne razlike. Šta statistika pokazuje za Srbiju, odnosno koliko često aktivni sportisti u našoj zemlji umiru, ne zna se. Jedna od retkih publikacija koja se bavila ovom temom je zbornik radova iz 2004. godine „Iznenadna srčana smrt u sportu“ i ona pokazuje da je u periodu od 1993. do 2003. bilo deset slučajeva ISS među sportistima, među kojima je bilo sedam fudbalera. Ovi podaci sakupljeni su na osnovu novinskih izveštaja i moguće je da bi broj bio veći kada bi se vodila zvanična statistika.

– Sportisti koji su umrli nastupali su za nepoznate klubove, tako da je njihova smrt prošla kao vest u crnoj hronici a da nije privukla pažnju. Ove tragedije na kraju čak nisu ni posmatrane kao slučajevi iznenadne srčane smrti u sportu – kaže Dikić.

Na pitanje da li je moguće uspostaviti direktnu vezu između smrti ovih sportista i nedostatka adekvatnih pregleda Dikić ističe da je teško izvesti takav zaključak jer nedostaju obdukcioni nalazi koji bi to potvrdili. Sagovornik Danasa ipak smatra da sportisti koji igraju za najveće klubove poput Zvezde i Partizana imaju bolju zdravstvenu zaštitu od igrača koji nastupaju u niželigaškim klubovima.

– U teoriji svi bi trebalo da prođu iste preglede, bez obzira da li igraju za Zvezdu ili neki mali tim iz unutrašnjosti. Međutim tu postoji veliki broj problema – ko pregleda igrače, da li su ti lekari obučeni, da li rade maksimalni test ili ne… Kod nas ljudi ne vole da se edukuju, pa mnogo češće improvizuju… – kaže Dikić.

Ipak, čak i sportisti koji prođu sve potrebne preglede i kojima je dostupna najbolja zdravstvena nega, mogu da stradaju. Dikić podseća na slučaj mađarskog fudbalera Milkoša Fehera, igrača Benfike, koji je umro na terenu a nije imao srčano oboljenje.

– Feher je dobio žuti karton, nasmejao se sudiji i pao. Za njega znamo da je prošao sve preglede, i da nije imao nikakvo srčano oboljenje. Jedna od teza, koju mi sada sa Institutom za farmakologiju iz Segedina ispitujemo, jeste da li je moguće da je Feher umro usled dejstva lekova, poput diklofena ili brufena, koje je uzimao, a koji su mogli da dovedu do fatalnog poremećaja ritma – dodaje Dikić.

Po njegovom mišljenju Feherov slučaj ne znači da bez obzira na ozbiljnost pregleda koje igrači prođu uvek postoji mogućnost da lekarima promakne nešto što može biti fatalno.

– Mi radimo preglede da bismo bili sigurni da se tragedije neće desiti, i da bismo sve što možemo pokrili. Međutim, tačno je da je neke stvari nemoguće utvrditi. Ma koliko mi testirali sportistu na maksimalnom naporu u ordinaciji to nije ekvivalent maksimalnog napora koji sportista ima na terenu jer tamo ima pritisak publike, terena, vremenske uslove, uzbuđenje. Suočava se sa gomilom stvari koje mogu da utiču na njega – zaključuje Dikić.

Šta se promenilo za 14 godina?

U uvodu knjige „Iznenadna srčana smrt u sportu“ Nenad Dikić pisao je pre 14 godina: „Šta reći za zemlju u kojoj nema ni osnovne statistike, a pogotovu statistike iznenadne srčane smrti u sportu. I šta reći za zemlju šampiona u kojoj šampione niko ne pregleda, a na svaki ozbiljan razgovor neko odmahne rukom.“ Na pitanje da li bi ovo mogao da kaže i danas, Dikić odgovara da bi mogao delimično. „Statistike i dalje nema. Šampioni se pregledaju, ali neki slabije rangirani sportisti nemaju iste mogućnosti“, kaže Dikić.

Obavezni pregledi na šest meseci

Ilija Rosić, doktor fudbalskog kluba Partizan, objašnjava koje sve preglede fudbaleri prolaze svake godine. „Na svakih šest meseci, igrači Partizana rade ergospirometriju, EKG, ultrazvuk srca, kompletne analize krvi, tako da je veoma teško da nam nešto promakne. Nisam siguran da se svi sportisti u Srbiji ovako detaljno pregledaju, uglavnom jer nema materijalnih uslova. Ako ne postoje problemi prilikom ovih pregleda ne rade se dodatne analize, jer ne možete svakog sportistu pregledati kao da je srčani bolesnik“, objašnjava Rosić.

Astori umro zbog infarkta

David Astori, 31-godišnji kapiten Fiorentine, preminuo je zbog infarkta, pokazala je autopsija. Italijanski igrač pronađen je mrtav u hotelskoj sobi u nedelju, a odmah je pokrenuta istraga jer se sumnjalo i na ubistvo. Italijanski mediji prenose da Astori nije bilo bolestan i da nijedan od prethodnih pregleda nije pokazao nikakvo srčano oboljenje.