Terzićeve (samo)obmane

I tako redom, do zadnjeg člana šesnaestočlanog superligaškog karavana, badava se nadaju da bi nekako i nekada mogli da preteknu lidersku Crvenu zvezdu u trci za titulu ove i sledeće dve sezone, kada će ona ostati šampion do 2019. godine. Tako, barem, tvrdi njen generalni direktor Zvezdan Terzić, koji je sačekao prodaju najboljeg igrača crveno-belih Aleksandra Kataija španskom Alavesu za izlazak iz dvomesečne medijske samoizolacije i, sa hitno sazvane konferencije za medije, preko probranih glasila, poslao u etar niz kontradiktornih i zapaljivih poruka.

Poput izričite konstatacije da će klub sa „Rajka Mitića“ još dugo biti nedodirljiv domaćoj konkurenciji. Sve i da su svi ostali poluamateri, bez prebijene pare i namere da zgaze Zvezdinu senku, a da je njen visoki funkcioner vrstan astrolog ili tumač tarot karti u slobodno vreme, u najmanju ruku je neumesno i nesportski tako samouvereno i toliko glasno izvikivati „hop“ pre načinjenog skoka. Osim ako niko drugi ne sme da bude na mestu crveno-belih, kako glasi teorija zavere, po kojoj je Zvezdina dominacija „direktiva odozgo“. Kao nekada Partizanova, veruju zagovornici istog uzročno-posledičnog tumačenja čvrste veze između sporta i politike u Srbiji.

NJima u prilog ide i Terzićeva ponovljena zahvalnost strastvenom i neskrivenom zvezdašu u liku premijera Aleksandra Vučića, koji je pre par godina, oko ponoći, sastavljao (sada već bivšu) upravu nekadašnjeg vladara Evrope i sveta i vratio u LJutice Bogdana klupsku legendu Dragana DŽajića, u međuvremenu aboliranog od gonjenja pod sumnjom za finansijske malverzacije u vreme predsednikovanja, a sada (prema Zvezdanovim rečima) trpi Zvezdu na državnoj grbači i utiče na to da prezaduženi gigant ima finansijsku podršku sa strane. Verovatno misleći na (u našim uslovima) jake sponzore, koji je nisu napuštali ni na vrhunsku rezultatske agonije, kontra marketinškoj logici da uspeh najbolje prodaje (bilo kakvu) robu.

Samo usput se dotakavši stanja u kasi, uz staru mantru o stalnom umanjivanju duga (njegovom zaslugom), ali bez podataka o njegovom sadašnjem iznosu i strukturi, nekadašnji predsednik Fudbalskog saveza Srbije i uticajni čovek OFK Beograda, pohvalio se transferima Kataija i Luiza Ibanjeza u inostranstvo, istina uz žal što zarada nije bila veća. I time se zamerio bivšem saradniku iz vremena zajedničkog staža na Karaburmi, Iliji Petkoviću. Selektor eks Jugoslavije nazvao ga je „kancerom srpskog fudbala“, koji godinama „sve podređuje svom interesu i džepu“, preko lične „menadžerske gerile prodaje mlade igrače kao belo roblje“, „dovodi preskupe strance u Zvezdu, obmanjuje njene navijače i doživljava debakle u Evropi“. Indirektno podsećajući na to da je protiv najuticajnijeg člana uprave crveno-belih vođen sudski postupak pod optužbom da je zloupotrebio službeni položaj pri prodaji igrača u vreme direktorske ere u OFK Beogradu, što je biografski podatak o kojem se odavno ćuti.

Zvezdinim navijačima najzanimljiviji je, ipak, bio onaj deo Terzićevog obraćanja javnosti kojim je negirao ozbiljne klupske ambicije u Evropi. Pod izgovorom da nije obećao plasman ni u jedno od UEFA takmičenja, uz izanđali alibi o malom budžetu i besomučno rabljenje priče o domaćoj tituli kao jedinom realnom cilju. Bez logičnog objašnjenja zašto je zadržan kostur prošlosezonske ekipe sve do kraja kvalifikacija i doveden toliki broj stranaca, bez obeštećenja ali za velike plate, ako je ekipa pravljena za domaću upotrebu. Ili naknadnog osvrta na izjavu kojom se pre dve godine rugao Partizanu za ispadanje od Ludogoreca, uz tvrdnju da bi Zvezda glatko prošla isti tim, a onda doživeo da bugarski prvak posle ćuški večitom rivalu lupi šamar i sastavu za koji on sam ponosno tvrdio da je „najbolji u poslednjih deset godina“.

Saberi, oduzmi – niko ne treba da snosi odgovornost za to što Zvezda ni desetu godinu zaredom nije doživela jesen u Evropi, gde leže prave pare, jer će da nastavi tamo gde je stala na srpskim fudbalskim livadama. Do nekog novog pompeznog napada na Ligu šampiona, delom i o trošku običnih građana.

Raosavljević brani Terzića, Živadinović uz Petkovića

Terzić nije hteo da se upušta u ličnu polemiku sa Ilijom Petkovićem, već ju je vešto prepustio svojim istomišljenicima i bliskim saradnicima. Sportski direktor crveno-belih Blažo Raosavljević je otvorenim pismom kopao po mrljama iz selektorske prošlosti čoveka koji je SR Jugoslaviju na impozantan način odveo na Mundijal 2006. godine, a onda doživeo pravi brodolom u Nemačkoj, pride mu spočitavajući „poslušnički odnos“ prema kontroverznom Tomislavu Karadžiću, doskora prvom čoveku FSS. U medijskom blaćenju Petkovića pridružio mu se kolega iz OFK Beograda, inače ne tako davno pomoćni trener u Partizanu, Zoran Lončar koji je podsetio „Šestka“ da ništa nije uradio za OFK Beograd i njegove igrače dok je radio kao trener u inostranstvu. Uz poruku da ne brine za one do kojim mu nije iskreno stalo. A, onda je glas digao Milan Živadinović. Iskusni trener i bivši jugoslovenski selektor stao je iza Petkovića, „potpisujući“ njegovu kritiku Terzićevog rada, dok je braniteljima Zvezdanovog lika i dela poručio da nemaju stručnu težinu, ugled i kilometražu da bi mogli da se bave Petkovićem.

Ćalasan blokirao Zvezdu’]

Milan Ćalasan, menadžer bivšeg napadača crveno-belih Nikole Žigića, stavio je „šapu“ na Zvezdinu zaradu od neuspelih kvalifikacija za Ligu šampiona i Ligu Evrope. On je davno tužio klub za neizmirene obaveze prema njemu, prilikom transfera gorostasnog napadača u Španiju, a Sud za sportsku arbitražu u Lozani doneo odluku da je Zvezda dužna da mu isplati 3,4 miliona evra. Kako se sedište UEFA nalazi na teritoriji Švajcarske, ona podleže tamošnjem zakonodavstvu, pa mora odmah da počne da primenjuje rešenje CAS-a o tome da nikakve uplate ne sme da vrši na račun Crvene zvezde. U prevodu 400.000 evra zarađenih u borbi za Ligu šampiona i 230.000 evra na ime učešća u plej-ofu za Ligu Evrope, ne mogu da budu prosleđeni na „Rajko Mitić“ dok Ćalasan ne bude namiren. Ili se postigne kakav naknadni sporazum s njim.