Tijana Bošković: Ne padaju mi poeni sa neba

– Da su Igre održane na vreme ispunila bih sebi davnašnju želju i letovala u Grčkoj. Čak ni profesionalni putevi me nisu nikada odveli u tu prelepu zemlju, a tako bih volela da je obiđem. Počev od njenih mora. Međutim, nije život samo ono što zamislimo, toliko toga je izvan naše moći. Tako sam se i ja posle pomeranja takmičenja u Tokiju pomirila s tim da maltene pravo iz Japana dolazim na prvenstvo Evrope. I ne da mi nije palo teško nego se radujem utakmicama u našem Beogradu. Kada te Srbija zove tu nema šta da se razmišlja, još kada se radi o meni omiljenom takmičenju… Posle dve vezane titule na EP se osećam kao svoja na svome, srećna što ćemo opet igrati protiv jakih ekipa i imati priliku za het – trik u trofejima – kaže za Danas ponosna vlasnica olimpijske bronze i zvanično najbolja korektorka turnira u Japanu.

# Na šta ste potrošili intermeco između dva takmičenja?

– Pored prelepog dočeka u Beogradu, obaveznih prijema i izlaženja u susret medijima imala sam vremena samo za uživanje sa roditeljima i društvom, od povratka u Srbiju 9. avgusta do prvog treninga pet dana posle. Pošto nisam stigla otići kući oni su došli ovde i pomogli mi da se malo resetujem.

# Kada su dva turnira tako ekstremno blizu, šta je teže oporaviti – telo ili psihu?

– Pre šest godina smo imale sličnu situaciju, kada je posle Svetskog kupa, na kom se trebalo kvalifikovati za Igre u Riju 2016, vrlo brzo igran kontinentalni šampionat. I, evo sada… Nije jednostavno, ali je rešivo kada se na vreme mentalno pripremiš za takav kalendar i pravilno rasporediš fizičku snagu. Odavno sam naučila da u vrhunskom sportu nema stare slave. Uvek je Jovo nanovo. Tako sam ovo sitno dana odmora, koliko sam mogla, „bežala“ od odbojkaških tema. Loptu nisam pogledala do 14. avgusta. Jer… Olimpijska bronza je veliki uspeh, ali deo ambiicja je sačuvan za EP.

# I nama sa strane je jasno da izazivate strahopoštovanje kod protivnica, ali kako to izgleda iz prve ruke? Da li na osnovu njihovog ponašanja na zagrevanju, pogleda prema vama… možete da namirišite pobedu?

– Veliki je kompliment čuti da ljudi sa strane vide našu strast i ljubav prema reprezentaciji, Srbiji, odbojci… Ne znam da li istu takvu sliku imaju i naše protivnice, jer sam pre početka utakmice fokusirana samo na sebe i zagrevanje, na moju ekipu… i uopšte ne obraćam pažnju na to što one rade i kako se drže. Mada, kada bolje razmislim u pravu ste… I ja bih na mestu mnogih timova imala strahopoštovanje prema takvoj odbojkaškoj sili. Kao što mi i dan-danas, posle svih uspeha, imamo drugačiji osećaj u stomaku i motiv ako su preko puta Kineskinje, Amerikanke, Italijanke, Brazilke…

# Vaša skromnost je opštepoznata stvar, ipak, da li ste svesni superiornosti u odnosu na mnoge blokere, primače…?

– Ne mogu reći da nisam, surovo sam realna osoba. I kada nešto valja i kada ne valja. U ovom slučaju brojke govore za sebe, samo ja o tim stvarima ne volim da pričam van terena. Međutim, greše oni što misle da mi svi ti poeni padaju sa neba. Za svaki moram dobro da se potrudim.

# Imate li ambiciju da postanete najbolja na svetu svih vremena u svom poslu, kao Novak Đoković na primer?

– Ne znam za ostale vrhunske sportiste, ali u mom slučaju se takva ambicija podrazumeva. Kao i razmišljanje da mogu i moram još da napredujem. Na primer, svesna sam da igram drugačije, sigurnije, stabilnije… nego pre dve godine. Vidim ispred još tih stepenika za preskakanje… Verovatno tako do kraja karijere. U međuvremenu bih volela da uzmem i zlato na Olimpijskim igrama, mada sam prezadovoljna svim što sam već napravila sa reprezentacijom. Nadam se i tiulama s mojim Edžzadžibašijem. U prvenstu Turske i Ligi šampiona. Sedam godina sam tamo, red je…. I biće.

# Danas počinje prvenstvo Evrope, na kom će sve oči biti uprte u Srbiju kao osvajača dve poslednje titule. Koliko je to opterećenje za vas a koliko motivacioni faktor?

– Borile smo za to da budemo svima „meta“. Kada je neko dvostruki uzastopni šampion onda i treba da bude glavni favorit i trpi najveći pritisak. Za kvalitetne i ambiciozne timove je to prirodno stanje. Jesmo umorne, ali imamo još aduta… Da ne pričam o utakmicama pred publikom. Žao mi je što nismo igrale pred punim tribinama u Japanu, jer tamo ljudi vole odbojku i uvek prave fenomenalan šou, ali eto nas sa našim svetom…

# U kom krugu bi mogle biti podeljene medalje? Jesu li mogući neki šokantni plasmani?

– Uz nas, medalje napadaju Rusija, Italija, Turska, Poljska, Holandija…. Tu je najveća koncentracija kvaliteta. Što ne znači da nema prostora za iznenađenja. Videli smo kako su u Tokiju prošli neki od kandidata za najviši plasman. Sve je otvoreno.

# Ukoliko se desi da vas konkurencija svrgne sa trona, čak i ostavi bez prva tri mesta, imamo li pravo da vas grdimo?

– Takav epilog mi nije ni na kraj pameti. Ali, pošto me terate da zamislim najcrnji scenario, reći ću vam da ne bi trebalo niko da nam zamera zbog toga. Ni grdi. Odbojkašice su toliko donele radosti ovoj naciji, da… Pogotovo starije cure poput Maje Ognjenović, Milene Rašić, Stefane Veljković, Silvije Popović… Nadam se da se ima predstava o veličini njihove žrtve. Iz godine u godinu.

Od Zadra do Plovdiva

U Srbiji, Hrvatskoj, Bugarskoj i Rumuniji danas počinje 32. prvenstvo Evrope za odbojkašice, na kom će se za titulu boriti 24 reprezentacije, raspoređenih u četiri grupe i isto toliko gradova (Beograd, Zadar, Plovdiv, Kluž). Medalje iz 2019. godine brane napa selekcija (zlato), Turska (srebro) i Italija (bronza). Izabranice Zorana Terzića su u grupi sa Belgijom, Azerbejdžanom, Francuskom, Rusijom i Bosnom i Hercegovinom, za koju igra Tijanina rođena sestra Dajana.