Titula na titulu, kao 2011. godine

Što je još važnije, njegove šampionske ambicije prati vrhunska forma, pa je za prošla dva meseca osvojio tri titule i sada ih ima 79 u profesionalnoj karijeri.

– Hoću da ostanem neporažen cele sezone… Šalim se, u stvari – ne šalim se – izjavio je u subotu Srbin u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, pošto je tog dana vezao 18. pobedu posle 1. januara.

Prvo je predvodio reprezentaciju Srbije do timskog trofeja na premijernom ATP kupu, začinjenog slavljem u derbiju sa pomenutim „goničem“ iz Španije, pa je preko leđa Austrijanca Dominika Tima nastavio nestvarnu dominaciju na startnom sezonskom grend slemu (Australijan openu) da bi minule nedelje nanizao nekoliko velikih partija na ATP 500 turniru u Dubaiju i, savladavši u finalu Grka Stefanosa Cicipasa, uzeo peti pobednički pehar u Dubaiju.

– Imao sam dobar početak sezone na ATP Kupu, pa sam nastavio dobro u Australiji i ovde. Što više pobeđujem to ću imati više motivacije da ostvarim jedan od mojih ciljeva u ovoj godini – 17-ruki grend slem prvak u svakoj prilici podseća da će dati sve od sebe da takmičarsku penziju dočeka kao (statistički) najbolji u istoriji tenisa.

I do tada obori još dosta tuđih i ličnih rekorda. Na primer, nadmaši svoju seriju od 43 pobede iz 2011. godine, kada mu je na „rep“ stao tek Rodžer Federer na pola sezone, u polufinalu tadašnjeg Rolan Garosa. Večiti rival, kog neće imati na putu od 9. do 22. marta u Indijan Velsu, jer je operisani Švajcarac nedavno otišao na duži oporavak, a izjednačen je sa našim asom u broju titula na uvodnom mastersu svake godine (5). Đoković ih je uzeo 2008, 2011, 2014, 2015. i 2016. godine, dok je 2007. u finalu poražen od Nadala. Na poslednjem „BNP Paribas Open“-u ga je zaustavio Filip Kolšrajber u trećem kolu, tako da će braniti svega 90 ATP poena i, ako daleko dogura, moći će još da uveća distancu u odnosu na drugoplasiranog Španca, obzirom da ovaj kao polufinalista brani 360 bodova i tu i na mastersu u Majamiju.

Bogatiji za „zlatnu vizu“ dobijenu od vlasti UAE, gde će narednu deceniju moći da dođe kada poželi, bez ikakve prethodne papirologije. Baš kao i fudbaler Kristijano Ronaldo, jedan od retkih sportista kom je ukazana takva čast.

Sve Novakove ATP 500 titule

Peking

2009. Đoković – Marin Čilić (2:0)

2010. Đoković – David Ferer (2:0)

2012. Đoković – Žo Vilfrid Conga (2:0)

2013. Đoković – Rafael Nadal (2:0)

2014. Đoković – Tomaš Berdih (2:0)

2015. Đoković – Rafael Nadal (2:0)

Dubai

2009. Đoković – David Ferer (2:0)

2010. Đoković – Mihail Južni (2:1)

2011. Đoković – Rodžer Federer (2:0)

2013. Đoković – Tomaš Berdih (2:1)

2020. Đoković – Stefanos Cicipas (2:0)

Beč

2007. Đoković – Sten Vavrinka (2:0)

2009. Đoković – Rodžer Federer (2:1)

Tokio

2019. Đoković – DŽon Milman (2:0)

Rodik ima rešenje: Penzija

– Penzionišite se pre nego što sledeći put budete morali da igrate protiv njega – pola u šali, a pola u zbilji je Endi Rodik prokomentarisao Đokovićev ponovni prelazak u vođstvo u duelima sa Cicipasem i nestvarnih 17:0 protiv Monfisa.

Imajući na umu svoje iskustvo protiv Novaka, jer je Amerikanac, poznat po izuzetno jakom servisu, kraj karijere 2012. dočekao s pozitivnim skorom sa tada nadolazećim šampionom, čime se malo ko od (ne)aktivnih tenisera može pohvaliti.

Lider sa 10.220 bodova

Još kada je u četvrtfinalu preskočio Karena Hačanova znalo se da će srpski as odbraniti tron od Rafaela Nadala, koji je na ATP 500 turnir u Akapulku osvojio 85. titulu u karijeri (3. u ovom meksičkom gradu), a posle subotnjeg trijumfa u Dubaiju poznato je da 280. nedelju u svojstvu prvog reketa sveta počinje sa 10.220 bodova. Ispred njega su u toj koloni i dalje samo idol iz detinjstva Pit Sampras, sa 286 takvih sedmica, i večiti rival Rodžer Federer, 310 puta planetarni teniski kralj.