Titula ostaje "kod kuće"

Mogli su crno-beli i do pobede, odnosno „topljenja minusa“ u poslednjih 90 minuta 22. kola Superlige, da Ognjen Ožegović nije prosuo dva zicera posle vođstva a maestralni Vladimir Stojković nije bio zaklonjen kod izjednačujućeg gola, kao što su crveno-beli mogli još u prvom poluvremenu da štikliraju prvi derbijevski trijumf posle februara 2016. godine, da Aleksandar Pešić nije dizao ocenu i cenu čuvaru mreže domaćina, kao Nenad Krstičić i Gelor Kanga u nastavku jednako tvrde i tenzijom nabijene ali sadržajnije utakmice od prošlog derbija na „Rajku Mitiću“, pa je zato remi najrealniji i najpravičniji ishod. Baš kao i njihov položaj na tabeli.

Bez ulaženja u detaljnu analizu pojedinačnih i ekipnih kvaliteta i slabosti Zvezde i Partizana, trenerskih vrlina i mana Vladana Milojevića i Miroslava Đukića, loših i dobrih poteza dveju uprava, pomaganja ili odmaganja od strane sudija, rivala i države (ovde je sve politika), crveno-beli su pokazali i uradili više ove jeseni. I cifre to neumoljivo dokumentuju. Crvena zvezda ima najviše pobeda (18), manje poraza od svih ostalih u prvenstvu (1), najefikasniji napad (55), najmanje puta matiranu odbranu (8), prvog (Pešić, 17 golova) i trećeplasiranog strelca SL (Ričmond Boaći, 15), dakle po svim parametrima je bolja od ostatka tzv elite.

Partizanove brojke su skromnije: 14 pobeda, šest remija, dva poraza, 42 data pogotka, 18 „nokauta“, samo jedan igrač u prvih 15 golgetera – Leandre Tavamba sa osam puta zatresenim mrežama protivnika. Uz poražavajući podatak da je pet od sedam rezultatskih kikseva napravio pred svojim navijačima.

Nisu Zvezdina slavlja uvek bila ubedljiva a fudbal lep, niti je Partizan svaki put hodao po ivici ambisa, ali je tim iz LJutice Bogdana (u proseku) bio sigurniji, uporniji, spremniji, opasniji i strpljiviji. Na ruku mu je išla i „duža klupa“, tj više opcija približnog kvaliteta u sistemu konstantnih rotacija, iznuđenih paralelnim borbama na tri takmičarska fronta. Kao i manje problema s povredama momaka čiji potezi prelamaju ili rešavaju mečeve. Dešavalo se u prošlosti da crveno-beli imaju i veću prednost od sadašnjih +9, ali odavno nisu imali ovu konstantnost. Za razliku od „parnog valjka“, koji je svaki čas menjao brzine (često tokom mečeva) i vezivao rezultatska proklizavanja, zbog čega gleda u leđa lideru šampionata.

Ono u čemu su bili egal jesu evropski uspesi, pa ne slučajno prvi put u istoriji u isto vreme mogu da se pohvale prezimljavanjem u UEFA takmičenjima. Ovog puta u Ligi Evrope, do koje su stigli različitim stazama. Zvezda od „kulina Bana“, tj. prvog kola kvalifikacija, a Partizan preko borbe za Ligu šampiona i plej-ofa za LE. Završili su u grupama sa klubovima raznovrsnog međunarodnog rejtinga i trenutne snage, ali su osvojili druga mesta i zaslužili da ih makar još dva puta ove sezone gledamo u klinču sa strancima. Zvezda sa dve pobede, tri remija, jednim izgubljenim mečom, gol razlikom 3:2 i devet bodova u H grupi, a Partizan sa dve pobede, jednako nerešenih ishoda i poraza, gol razlikom 8:9 i osam recki u B grupi. Uz nekoliko kazni za incidente navijača (pardon, huligana i kriminalaca kojima je kontrolisanje događaja na tribinama sa ultrasima jedno od vrlo unosnih zanimanja) i organizatorske propuste, pri čemu je ovog puta gore prošao klub iz Humske, pa je nekoliko meseci pre preksinoćnjeg krvavog obračuna za prevlast na Jugu na dva meča morao da zatvori kapije za normalne ljubitelje fudbala.

Elem, obe ekipe su napravile (skoro) sve što im je postavljeno kao cilj na početku letnjih priprema, raspuštene odmah posle večitog derbija i voljno do prvih dana posle Božićnih praznika. U međuvremenu će u krupnom kadru biti klupski čelnici i fudbalski menadžeri, svako sa namerom da izvuče maksimum iz činjenice da su njihovi igrači toliko dugo ostali u evropskom „izlogu“. Kupoprodaja je živa stvar, a prelazni rokovi velika nepoznanica, pa je jedino izvesno da će Zvezdu i Partizan i na početku takmičarske 2018. godine trenirati Milojević i Đukić, iako neki evropski klubovi pitaju za „zdravlje“ prvog, a šefovi drugog s vremena na vreme opipavaju „puls“ potencijalnih novajlija na mestu šefa stručnog štaba. Javna je tajna i da će makar (po) jedan nosilac igre na obe strane Topčiderskog brda razdužiti opremu do februarskog nastavka SL i LE, samo je pitanje ko će sve to biti, gde će otići, koliko doneti para tim transferima i ko će biti doveden od tog novca.

Ono što je zajedničko dvema upravama je da se kunu da će pojačati sadašnje sastave, jer i jedni i drugi maštaju o preskakanju Viktorije Plzenj (rival Partizana) i moskovskog CSKA (Zvezdin takmac) i plasmanu u Top 16 LE.

Tabela posle jesenjeg dela

1. Crvena zvezda 22 18 3 1 55:8 57

2. Partizan 22 14 6 2 42:18 48

3. Spartak 22 11 7 4 42:24 40

4. Radnički Niš 22 11 6 5 34:30 39

5. Čukarički 22 11 5 6 27:18 38

6. Voždovac 22 10 6 6 34:19 36

7. Napredak Kruševac 22 10 4 8 37:32 34

8. Vojvodina 22 9 6 7 23:20 33

9. Mladost Lučani 22 8 6 8 30:29 30

10. Radnik Surdulica 22 7 4 11 25:41 25

11. Mačva 22 7 3 12 25:35 24

12. Zemun 22 5 6 11 16:30 21

13. Bačka 22 5 6 11 19:34 21

14. Borac Čačak 22 4 3 15 18:39 15

15. Javor Matis 22 4 3 15 14:35 15

16. Rad 22 4 2 16 18:47 14

Parovi 23. kola 17.2. 2018.

Čukarički – Mačva, Rad – Radnik, Radnički – OFK Bačka, Zemun – Borac, Mladost _ Partizan, Crvena zvezda – Javor – Matis, Napredak – Spartak – Ždrepčeva krv, Vojvodina – Voždovac.