Top 8 je još daleko

Od neodlaska u Podgoricu na abaligaški meč protiv Budućnosti, novogodišnjeg raspoloženja, povratka Dejana Radonjića, najuspešnijeg trenera Zvezde u poslednje dve decenije, skoro 17 hiljada navijača u Beogradskoj areni, sve su to bile okolnosti koje su motivaciono i te kako uticale na crveno-bele da, ne samo preslišaju Bavarce, ostvare najubedljiviju evroligašku pobedu u istoriji kluba, već i da na tačno polovini najelitnijeg takmičenja dođu do skora koji je automatski rasplamsao maštu navijača na način da trenutno ni Top 8 ne deluje nedostižno (8-9).

Kada se podrobnije sagleda razvoj situacije, zaista je teško objasniti kako su Branko Lazić i saigrači posle 17 kola Evrolige praktično na deobi sedmog i osmog mesta sa još četiri ekipe (Himki, Milano, Asvel i Valensija).

Način na koji je Zvezda „razmontirala“ Bajern u prvi mah pokazuje da su poslednji potezi pravilno povučeni i da bi novajlije: Marko Jagodić-Kuridža i Kevin Punter, odnosno povratnik Vladimir Štimac zaista mogli da unaprede igru crveno-belih.

Odbrambeno; utisak je da Zvezda bolju partiju ove sezone od prikazane protiv Bajerna nije odigrala.

Komunikacija visokih igrača bila je odlična; momentum u prepoznavanju protivničkih akcija pravovremen. Strana pomoći funkcionisala je kao sat, u čemu su se posebno isticali kapiten Lazić i Jagodić-Kuridža. Osim par sekvenci Grega Monroa, Bajern je faktički ostao bez rešenja pod košem i prodor igre.

– Bajern je jako dobra ekipa i ovaj rezultat nije merilo njihovog kvaliteta. Zakazali su u napadu, promašili su dosta šuteva. Mi smo odigrali stvarno dobro odbranu i verujem da je to bio i razlog što su oni promašivali. Držali smo se onoga što smo pripremali u protekla tri-četiri dana i na kraju, mislim da je ovo pobeda u kojoj smo pokazali da smo ipak tim i da neće biti lako protiv nas ni u jednom takmičenju – kaže Vladimir Štimac, centar koji se krajem 2019. po drugi put vratio u Crvenu zvezdu.

Upravo su Štimac i Jagodić-Kuridža u pozicionom napadu doprineli boljem balansu. Panter je pokazao da je napadački raznovrstan u igri jedan na jedan i da nije bezrazložno u dresovima AEK-a i Virtusa poslednje dve godine osvajao FIBA Ligu šampiona.

Ostvarena 21 timska asistencija, petorica dvocifrenih na kraju utakmice, pokazatelji su da se do trijumfa može stići i sa jednim klasičnim plejmejkerom (Filip Čović nije igrao) međutim i da to ne bi smelo da bude konačno rešenje, a DŽenkins i Davidovac ispomoć do kraja takmičarske godine.