Totalni fudbal je opet u modi

Možda besomučno i rivalima sluđujuće rotiranje igrača po pozicijama, uporno kretanje prema napred i jednostavna dodavanja lopte ne prođu protiv pobednika sinoćnjeg revanša četvrtfinala Mančester sitija i Totenhema, ali skinuta kruna kontinentalnom vladaru Realu i bukvica očitana Kristijanu Ronaldu i njegovom moćnom Juventusu dali su dovoljno argumentacije kritičarima industrijske verzije sporta 11 na 11, ogrezlom u sumanuto visokim budžetima bogataških klubova.

– Ne mislim da je moguće da ponove ono što smo mi uradili. Ali ne govorim to u nekom negativnom smislu. Naravno, mislim da je moguće porediti kvalitet tih generacija. Ali da osvoje Ligu šampiona? Ne, to nije moguće – ovako je klupski ambasador i pregovarač s velikim sponzorima, angažovan na Ajaksovom televiziji i dva puta nedeljno trener momaka do 19 godina Ronald de Bur razmišljao posle izbacivanja španskog kluba, a vreme će pokazati da li je osvajač „ušatog pehara“ iz 1995. godine bio nesvakidašnje surovo iskren ili je samo hteo da skine psihološki pritisak sa Erika ten Haga i njegove „lude družine“.

Ono oko čega se ne postavlja pitanje su suvi kvalitet, enorman potencijal, nekompleksaški stav i nezasite ambicije 49-godišnjeg šefa stručnog štaba lidera prvenstva Holandije i njegovih izabranika. Savršen spoj mladosti i iskustva, takođe, jer startni sastav iz trijumfa u Torinu, s prosečnom starošću od 24,6 leta, ima dovoljno mladalačke poletnosti i neustrašivosti (npr, oličene u liku već ugovorenog 21-godišnjeg Barseloninog pojačanja De Jonga), zrelosti i mirnoće (poput one u delovanju 32-godišnjeg Šenea).

Prilikom zaključnog letošnjeg selektiranja ekipe na tragu šampionskih generacija iz 1971, 1972, 1973. i 1975. nađena je i idealna mera između Ajaksove „dece“, ponikle u tradicionalno najproduktivnijoj fudbalskoj školi na svetu, i stranaca, pa su najvećem evropskom uspehu u poslednjih nekoliko decenija ravnopravno kumovali domaći klinci Veltman, De Liht, Mazraui i Van de Bek, Srbin Tadić, Marokanac Zajeh, Argentinac Taljafiko, Kamerunac Onana… Dalo se i finih para, pa je za potrebe sklapanja kadrovskog mozaika na terenu potrošeno više nego što klub ima običaj, međutim tih 50-ak miliona evra su sitniš u poređenju sa basnoslovnim ulaganjima Reala, čija ekipa vredi bezmalo milijardu evra, ili Juventusa, iz čije je kase prošlog leta izvađeno čak 100 miliona evra za potpis golgeterske aždaje Ronalda.

Pri čemu je poenta celog projekta bio povratak na šampionski tron u „zemlji lala“, posle tri titule PSV-a i jedne Fejnorda, a ne kambek na stare staze evropske slave.

– Godinu pre nego što ću ja doći, Ajaks je imao najgoru sezonu u istoriji kluba. Nisu igrali Evropu uopšte, bili su drugi u prvenstvu, igrači su mi pričali da je to bila katastrofa. Sećam se, kad sam došao, svi igrači bi kao hteli da idu, a posle, kad su videli kako se sve razvija, niko neće da ide. Svima je lepo. Sad smo u toj fazi… Ambicije ove sezone? Nama je prioritetni cilj bio da uđemo u Ligu šampiona i da budemo prvaci. Pa kad smo već ušli, hajde da probamo da prođemo dalje. I prošli smo dalje u teškoj grupi. Pa onda dobijemo Real, kažu: „Šta uradite, uradite“, pa eto izbacismo i Real. Stalno postavljamo neke nove ciljeve – ovako je pričao Dušan Tadić posle čudesne eliminacije prepotentnih „kraljevića“, kojima su presudile njegove tri asistencije i jedan gol u Madridu.

Dva „komada“ u mreži Juventusa, veći posed lopte i kanonada šansi protiv „stare dame“ na njenom tlu podigli su lestvicu očekivanja svih ljudi iz Ajaksa i njihovih navijača, pa i virtuoznog reprezentativca Srbije koji igra sezonu iz snova.

– Sjajno je što se ovaj tim nikada ne zadovoljava postignutim. Sve ovo je jedna velika avantura, ali želimo da je nastavimo. Možemo da pobedimo bilo koga, ovaj tim je gladan pobeda. Mančester Siti i Totenhem su veoma jake ekipe. Imaćemo teškog protivnika, ali neće biti lako ni igrati protiv nas. Ako nastavimo da igramo jedni za druge, onda možemo da pobedimo sve. Videćemo gde su nam granice – ima pravo da se „busa“ predvodnik jedne neverovatne generacije, s brutalnom individualnom statistikom.

Jedna lasta nikada nije činila proleće, ali sve je lakše kada se u timu ima strelac 22 pogotka u Erediviziji i četvrti „egzekutor“ Lige šampiona, sa šest hitaca u metu jedan od najzaslužnijih za četvrto mesto Ajaksa na lestvici efikasnosti (ukupan skor 17 golova), treću poziciju među učesnicima LŠ po broju šuteva prema golu (159) i vicešampionski status na tabeli pravljenoj po učestalosti udaraca u okvir gola (64).

Po notama Tventeovca

Naročito otkrovenje sadašnjeg tima Ajaksa je njegov šef Erik ten Hag, čovek bez naročite esnafske reputacije. Kao odbrambeni igrač najduže je nosio dres Tventea, a pre sedam godina prvi trenerski posao dao mu je Overmars, u vreme dok je bio deoničar u Go Ahed Iglsima. Onda je vodio drugi tim Bajerna, gde je otpušten posle dve sezone, da bi pažnju na sebe konačno skrenuo s dva vezana visoka plasmana Utrehta (4. i 5. mesto). Od 2017. radi na „Amsterdam areni“.

Šampionski gen

Iza neverovatne sezone u Ligi šampiona stoje i ljudi koji su je sa Ajaksom osvojili dok su nosili kopačke. Mark Overmars kao sportski direktor, Van der Sar u svojstvu generalnog direktora, Dani Blind kao član Upravnog odbora, Mihael Rajziger i Vinston Bogarde u ulogama trenera mlađih kategorija, pomenuti Ronald de Bur… imaju neka nova zaduženja, ali očigledno i dobro oko i nos za karakterne znalce u sadašnjoj postavi, a njihova iskustva su od dragocenog značaja za aktuelne zvezd(ic)e kluba. Na ponos svog nekadašnjeg fudbalskog učitelja Luisa Van Gala.

Stopama Vasovića

Tadić nije prvi Srbin koji je uradio velike stvari za klub iz Amsterdama. Sa zvanjem prvog stranog kapitena u istoriji „kopljanika“, kojem je 1971. godine pripala čast da pre ostalih podigne prvi od ukupno četiri pehara crveno-belih u KEŠ/LŠ, Velibor Vasović ostavio je bogato „nasledstvo“ svom zemljaku iz Bačke Topole.