Transparent bez Vučića, ali za njega: Zašto je benigna „navijačka“ poruka sa transparenta „Državo, zaustavi iseljavanje Srba sa Kosova!“ izazvala toliko reakcija

Sutradan je isti transparent bio na čelu šetnje, navijači su se okupili kod Hrama Svetog Save i u koloni otišli do stadiona „Rajko Mitić“ gde su fudbaleri tog kluba igrali utakmicu protiv Voždovca.

Vezani događaji koji, na prvi pogled, nisu ni po čemu posebni, a ipak su izazvali veliku pažnju, što ovdašnjih, što stranih medija.

Na prvu ruku, poruka je civilizovana i potpisala bi je bi sigurno većina građana, i verovatno skoro sve stranke, pa i opozicione.

Biće da je njena težina, ne u tome šta traži, nego kome je i kad upućena.

Ako izuzmemo činjenicu da po propisima svih, i domaćih, i međunarodnih takmičenja, i valjda svih sportova, nije dozvoljeno isticanje i uzvikivanje političkih parola i da je to kažnjivo, ništa u toj poruci nije direktno, ni provokativno.

U Srbiji su mnogo grublje i opasnije redovno prolazile bez kazne nadležnih sportskih organa, ali i matičnih saveza, dok je na internacionalnom planu sve, manje ili više uvek koštalo.

Parole i transparenti „Kosovo je srce Srbije“ odavno su sastavni deo navijačkog folklora ovde, ali i na mnogim mestima diljem sveta gde ovdašnje navijačke grupe imaju pobratime, po klupskoj, nacionalno-verskoj, ili „ideološkoj“ liniji. Većina tog „ultras“ navijačkog sveta naginje ka desnici, koliko god to relativno da uzmemo, izuzimajući neke grupe koje su i „ultralevo“, ili imaju i „rasne“ a ne samo nacionalne ideje.

Kosovo (zanimljivo ne KiM što je oficijelni naziv ovde), sastavni je deo svakog navijanja, svake utakmice, ne samo Zvezde, nego i Partizana i gotovo svih klubova koji imaju „organizovane“ navijače.

I pomenuta parola, mada po sebi ne zvuči nasilno već više nacionalno romantično, bila je razlog za mnoge kazne u međunarodnim utakmicama, ali to više nije slučaj.

U poslednje vreme poruka koja je predstavljena brojnim grafitima i koja je izazvala bitnije i brojnije kontroverze u tumačenjima je „Kad se vojska na Kosovo vrati“.

Verovatno prvo njeno javno pokazivanje bilo je na transparentu na prijateljskoj fudbalskoj utakmici Crvena zvezda-Fiorentina minulog leta, iznad nje napravljena je slika smb tenka na bojama srpske zastave.

Na toj utakmici prisustvovao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

„Građani Srbije doživljavaju Kosovo kao deo Srbije.

Tog dana je ambasador Italije bio moj gost, on je inače navijač Fiorentine.

Da su birali gori momenat za mene, nije mogao da bude zbog tog transparenta“, rekao je tada Vučić u nameri da pokaže kako sa isticanjem transparenta nema nikakve veze, a izjava je bila jasno usmerena „ka spolja“.

Poruka koja nije ni malo naivna, pojačana simbolikom tenka iako niko nije zamislio povratak turističkim autobusima, vrlo brzo se proširila muralima celom Srbijom.

Samo u Beogradu ima je na desetine lokacija gde dužina zidova može da isprati njen gabarit.

Bilo je oko njene opasno eksplicitne sadržine mnogo polemika iako je u neodređenom „futuru“, ali je zvanično državni vrh uvek sledio mantru da Srbija sve probleme na Kosovu želi da reši kroz dijalog, za razliku od druge strane koja koristi silu. Išarani zidovi do sad još nikog nisu ubili, ili se makar tako pogrešno misli.

Isti grafiti-murali koji u pozadini imaju srpsku zastavu pojavili su se i u četiri opštine na severu Kosova gde živi većinsko srpsko stanovništvo, s tim da su u nastavku imali posle zareza i „…Severna brigada živi“.

Vlada Kosova je organizaciju Severna brigada, zajedno sa Civilnom zaštitom, proglasila terorističkom krajem juna 2023. Desetak dana pred sukob u mestu Banjska kod Zvečana, u Severnoj Mitrovici je takođe osvanuo isti grafit.

Ubrzo potom, transparent sa porukom „Slava banjskim herojima“ pojavio se u više desetina gradova Srbije i zemalja u okruženju.

Akciju su organizovali navijači Crvene zvezde u čast trojice poginulih pripadnika naoružane grupe koja je 24. septembra poginula u sukobu sa kosovskom policijom.

Država Srbija je negirala umešanost u incident i tada i dan-danas, ali su na Telegram kanalu Delije Sever, grupe navijača Crvene zvezde, 1. oktobra objavljene fotografije iz tridesetak gradova, od Beograda i Novog Sada, preko Podgorice i Herceg Novog u Crnoj Gori, do Berlina, Hamiltona i Ljubljane, gde je ispisana ista poruka.

Severna brigada je i ranije potpisivala grafite na severu Kosova, kao na primer – „Ne brinite, tu smo, čekamo“.

Pre nekoliko dana u Zvečanu, Leposaviću, Zubinom Potoku i Severnoj Mitrovici na objektima i trotoarima osvanuli su ćirilični grafiti na kojima je ispisano „Kad se vojska na Kosovo vrati… Severna brigada živi“.

U jeku krize kad su kosovske vlasti ukinule dinar kao sredstvo plaćanja, a pre toga krajem januara zatvorile sedam Privremenih opštinskih organa koji, paralelno sa kosovskim, rade u sistemu Srbije.

Šta je, dakle, čudno i posebno u naoko benignoj poruci sa poslednjeg transparenta?

Kad se Srbi sa Kosova iseljavaju još od početka osamdesetih, svojom ili tuđom voljom, uz manju ili veću „pomoć“ države koja je sukobom sa NATO paktom 1999. povećala i masu i ubrzanje.

Kad su, izuzimajući donekle obične ljude na Severu, svi ostali po enklavama sve vreme glineni golubovi populističkih nadgornjavanja. Kad je ukidanje dinara jasan sled koraka negde i nekad dogovorenih, gde je Kurti sebe radi sve ubrzao, znajući da će mu biti oprošteno.

Kad neće neki novi egzodus Srba nastupiti zbog dinara, kao što nije ni zbog tablica, nego će im samo biti teže, kao i uvek jer se njima trguje na obe strane, a oni kao nisu toga svesni.

Kad država Srbija, ovakva kakva je i ovakva kakvu je sebe napravila, ne može više ni velike probleme običnih ljudi na Kosovu da predstavi takvim, jer joj više ne veruju.

Ni oni napolju, ni oni „dole“.

Drugi trag je kome je poruka namenjena. Srbi su po tradiciji i previše „intimni“ sa državom, mada njihova prema njima nije nikad bila bolja nego druge prema svojim žiteljima.

Čak suprotno.

Ovde je bitno da je u Srbiji država vazda imala ime i prezime, od Miloša Obrenovića pa nadalje.

Vazda se zakona nije držalo ko pijan plota, uvek su institucije služile da se „imaju“ i da ih „vide“, vazda je jedan imao sve konce vlasti u rukama, sam donosio odluke, a delio odgovornost, nekad nažalost, snosio drastične posledice i kad nije kriv, čak suprotno, nekad nažalost nikakve.

Navijači Crvene zvezde, Delije Sever kako im je odavno i zvanično ime, ili Severna brigada, kako se nezvanično zovu u delovanju na Kosovu, poruku su, dakle, poslali ili predsedniku Vučiću, ili opet njemu po njegovoj želji ili nalogu.

Oni kao građani imaju prava na svoj politički stav, i protest, ali je jasno da iz jasnih razloga na transparentu nisu napisali „Vučiću“ umesto „Državo“.

Vučić se u njihovoj retorici i grafici nije ni jednom pojavio u negativnom kontekstu za sve ove godine vlasti, i pre bombardovanja, a i posle.

I nije razlog za to što se neskriveno hvalio da je u mladosti bio deo njihove priče.

Tribine na stadionu su na ovom prostoru od kraja osamdesetih bile odličan, što nacionalistički, što populističko- politički poligon.

I preko njih su se valjale parole (ideje) koje nisu napolju bile poželjne, ili ih je „spontano narodno“ trebalo obelodaniti.

Eksploziv je bio na tribinama, a detonatori su bili negde drugde.

I tu se ništa do danas nije promenilo, sasvim sigurno makar kad je Srbija u pitanju.

Vučiću je trebalo da narod (navijači) od njega traže akciju, bez obzira što je to čist marketing.

„Navijači“ su i dalje hladno političko oružje, kako na mitinzima opozicije, tako i po pitanju Kosova.