Trči Nemanja, trči: Zašto je Vidić već pobedio na izborima za predsednika FSS

Nemanja Vidić vrlo dobro zna šta znači pritisak. Osetio ga je na terenu nebrojeno puta, a da nije umeo da se nosi s njime ne bi nikada ni postao kapiten Mančester junajteda i u svojoj karijeri zaokružio dvocifreni broj trofeja, uključujući i Ligu šampiona.

Prva prepreka da se pritiskom osujeti njegova kandidatura za predsednika FSS je propala. Ako se analizira povlačenje iz trke Branislava Nedimovića i pronalaženje kontralegende u vidu Dragana Džajića, medijska hajka da Vidić nema dovoljno ni znanja ni iskustva za razliku od bivšeg sportskog direktora i predsednika Crvene zvezde, pokušaj potkupljivanja po sistemu: „daćemo ti neku funkciju, na primer potpredsednika u FSS“, pa kada ni to nije uspelo primenjena je uličarska taktika u vidu pretećih grafita u Ubu, čisto da mu se objasni s kim ima posla i šta ga čeka ako ne odustane… Na kraju se lako dolazi do zaključka da je bivši kapiten Junajteda već pobedio, bez obzira na konačni ishod.

Ko bi pre mesec dana rekao da će puka najava kandidature Nemanje Vidića za predsednika FSS izazvati ovoliku paniku u političkim redovima onih koji već deceniju vedre i oblače srpskom „kućom“ fudbala.

Ako ništa drugo, naprednjački lobi u srpskom fudbalu barem je morao da se potrudi da pronađe svog predstavnika iz sveta fudbala. Nema veze da li je Dragan Džajić „ucenjen“ ili „kidnapovan“ ili šta se već sve tvrdi, veliki iskorak je napravljen povlačenjem crvene linije da fudbalski svet više ne pristaje na nekog novog Slavišu Kokezu na čelu FSS. A tu crvenu liniju povukao je svojom kandidaturom upravo Nemanja Vidić.

Histerija i pritisak na Vidića, što kroz tabloide, što posredno preko „dobronamernih“ saveta da se povuče, biće sve veći kako se bude bližio dan izbora (14. mart).

Dodatnu paniku unosi činjenica da će se predsednik birati tajnim glasanjem, zaokruživanjem imena na listiću. U praksi to znači da će delegati u Skupštini FSS imati mogućnost da glasaju po savesti, a ne po tuđem nalogu.

Upravo zbog te mogućunosti slobodnog glasanja biće neophodno medijski ukaljati ne samo Vidića nego i saradnike sa kojima je izašao u javnost. Ne treba se čuditi ni ukoliko na glasanju za predsednika FSS vidimo pojave poput „bugarskog voza“. Ništa nije isključeno i sve je moguće ako se posumnja da li će delegati postupiti do kraja po zahtevu stranačke centrale.

Kakve su Vidićeve šanse da postane predsednik FSS? Realno male. Ali, fudbal ga je naučio da se igra do kraja i da su čuda moguća. Ko je posle onog fijaska u kvalifikacijama za EURO uopšte verovao da će Dragan Stojković Piksi uspeti da odvede Srbiju na SP u Katar, i to s prvog mesta u kvalifikacijama.

Na kraju, ko je verovao da FSS može onako nisko da padne dovođenjem Slaviše Kokeze posle Tomislava Karadžića. Dakle, sve je moguće. Jedino što stvari nikad nisu crno-bele kao što se predstavljaju. Čak i ako pobedi moraće Vidić da nauči da pliva kroz more sivih nijansi srpskog fudbala, u kome svako svakome nešto duguje, a jedan centar odlučuje o svemu. Otrgnuti se iz toga neće biti ni lako ni jednostavno.