„Treba da se zapitamo“: Zbog čega deca bivših sportista ne žele da igraju za „orlove“?

Stefan, sin nekadašnjeg igrača Vojvodine Srđana Bajčetića i Andrej, koji je sin legendarnog košarkaša Peđe Stojakovića, nisu usamljen primer, a sagovornici Danasa, novinar Aca Ostojić i poznati trener Milorad Kosanović, tvrde da nije u pitanju manjak patriotizma, već situacija u kojoj se nalazi srpski sport.

– Oni neosporno jesu patriote, ali je danas važno i pitanje zašto donosimo neke odluke i kako će se to odraziti na karijeru. Siguran sam da Lazar Samardžić ne bi prihvatio poziv Dragana Stojkovića kad bi znao da može da igra za reprezentaciju Nemačke, i to ne treba da zameramo toj deci i njihovim roditeljima. Problem je u nama – treba da se zapitamo zašto bi pre 15 ili 20 godina svi pristali da igraju za Jugoslaviju, odnosno Srbiju, a sada imaju drugačiji stav – kaže Milorad Kosanović, koji je dugo godina vodio reprezentativne selekcije Srbije.

On dodaje da je Stefan Bajčetić u centru pažnje javnosti zato što se radi o vrhunskom talentu, ali i da je to primer kako su se stvari izmenile u poslednjih 30 godina.

– Bajčetićev otac je igrao u mojoj ekipi dok sam bio trener u Kini i ja dobro poznajem tu porodicu. Majka mu je iz Španije, u toj zemlji je rođen mali Stefan i nema nikakvog dodira sa Srbijom. Mnogo veći problem je to kako se mi ponašamo, šta radimo i kako naše reprezentativne selekcije igraju u poslednjih desetak godina. Imamo probleme sa reprezentacijama iz najnižeg evropskog ranga. Toj deci su takve stvari jako važne, jer im od toga neretko zavisi karijera – kaže Kosanović i dodaje da oni koji se odluče da nastupaju za Srbiju mogu da zažale zbog te odluke:

– Prvo vide ko vodi mlađe selekcije, ali i ko su treneri u „A“ selekciji. Osim Piksija, to su ljudi bez iskustva i znanja, koji nikada ništa nisu ozbiljno radili. Da ne pričamo u mlađim selekcijama. Mi smo dozvolili da nam sa decom rade ljudi koji diplome dobijaju preko veza, bez talenta i smisla za rad sa decom. Navijači i roditelji su menadžeri, niko ne ulaže u mlađe kategorije.

Navijači i roditelji su menadžeri

Poznati trener dodaje da će u reprezentativnim selekcijama Srbije u budućnosti nastupati sve više igrača koji su rođeni van Srbije.

– U toj situaciji ćemo se naći i brže nego što to misle najveći pesimisti. Ovde fudbal vode kojekakvi tipovi, prijatelji, kumovi i političari. Nekada smo imali odlične trenere i dobru školu, ali toga više nema, uništeno je – smatra Kosanović.

Ostojić primećuje da su se motivi sportista da ne nastupaju za reprezentaciju Srbije promenili – od Marka Pešića, koji je početkom 90-ih godina prošlog veka zaigrao za reprezentaciju Nemačke, pa do Andreja Stojakovića danas.

Da bi klinci došli ovde treniraju, moraju im se dati uslovi za razvoj

– Pešić se odlučio da igra za Nemačku u trenutku kada je Srbija bila pod sankcijama i on nije mogao da nastupa za našu reprezentaciju. U Nemačkoj je imao dobru reprezentativnu karijeru, igrao je i na velikim takmičenjima. Njegov primer ne može da se poredi sa ovima danas, jer deci naših sportista koja su rođena u inostranstvu najčešće majke nisu iz Srbije i osećaju veću pripadnost zemlji u kojoj su odrasli. Ne treba ih osuđivati, nego se zapitati kako bismo mi reagovali u situaciji da možemo da biramo između ponude Nemačke ili Španije s jedne strane ili Srbije sa druge.

On kaže da Košarkaški savez Srbije treba da nađe drugačiji put kako bi selektirao igrače za reprezentativne selekcije.

– Srbija treba opet da postane košarkaški pijemont, kao što je nekada bila i da deci iz balkanskih zemalja kod nas omogući uslove za razvoj i napredak. Oni treba rado da dolaze u Srbiju da bi ovde trenirali i igrali. Naš košarkaški savez mora da uloži novac u trenere, koji će raditi sa klincima od njihove 14 godine i najtalentovanijima treba davati srpsko državljanstvo. Savez u koordinaciji sa državom treba to da organizuje, ali pod uslovom da treneri budu dobro plaćeni, kao što su nekada bili, a ne da odlaze u Kinu ili Indoneziju – kaže Ostojić.