Foto: Grad LoznicaU gradu Loznici, na mestu porušenog stadiona, počeo je da niče novi. Oni koji ga najavljuju i grade, tvrde da će biti najlepši u Srbiji i da će ispunjavati uslove za evropske mečeve.
Entuzijazam i oduševljenje budućim „najlepšim srpskim stadionom“ pored Drine, ne dele međutim, svi građani Loznice. Upozoravaju da je investicija u visini od 3,6 milijardi dinara sa PDV-om, koliko je opredeljeno za novi stadion iz budžeta Republike Srbije, mnogo veća od gradskog budžeta Loznice koji je, primera radi 2020. godine, iznosio nešto manje od 2,4 milijarde dinara.
Opozicija u ovom gradu skreće pažnju da pre odluke o izgradnji novog stadiona, nije postojao nikakav dijalog o prioritetima i potrebama grada.
„Svaki građanin Loznice bi vam rekao da bi i postojeći stadion sa vrlo malo ulaganja bio odlična sportski objekat koji bi omogućio dobre uslove za razvoj sporta u Loznici jer je i on bio sličnih mogoćnosti po kapacitetu kao i stadion u izgradnji. Iz priloženih dokumenata o izgradnji nije planirana atletska staza, što znači da se ni na ovom projektu ne rešava pitanje atletske staze a ni razvoj atletike kao kralјice sporta“, objašnjava predsednik GO Demokratske stranke i kandidat za narodnog poslanika Tomislav Čotrić.
Da su ovako značajna sredstva mogla biti iskorišćena za projekte od strateškog značaja za razvoj Loznice, tvrdi i Nataša Arsić, potpredsednica Gradskog odbora DS i kandidatkinja za narodnu poslanicu.
„Naš grad nema izgrađeno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, što je preduslov za ozbilјan i odgovoran razvoj grada i investicija sa evropskim standardima čiji je imperativ razvoj i očuvanje životne sredine. Grad Loznica i okolne opštine Mali Zvornik, Krupanj i Ljubovija, nemaju rešeno ni pitanje odlaganja komunalnog čvrstog optada, tačnije nemaju sređenu snaitarnu deponiju“, kaže Arsić.
Ona dodaje da bi grad Loznica sredstva mogao usmeriti i za saniranje i čišćenje prostora nekadašnje fabrike Viskoza, koje se prostire na površnini od 178 hektara. Iako su građani Loznice više puta apelovali i tražili da se iz fabričkog kruga ukloni zaostali hemijski otpad, koji ne predstavlja samo estetski i ekološki, već pre svega bezbedonosni problem, ništa od toga do sada nije urađeno.
Ona ističe da se taj prostor mogao upotrebiti i za neku drugu proizvodnju, umesto što se novo obradivo polјoprivredno zemlјište pretvorilo u Industrijsku zonu, što je prema njenim rečima, ogromna šteta.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
