Treća doza natezanja konopca

I čekajući na razrešenje te dileme, na različite načine tumači to višemesečno „natezanje konopca“ između organizatora jednog od četiri najveća teniska ATP turnira i čoveka čija su dostignuća sa reketom u ruci istinski sportski fenomen.

Ključna informacija tiče se vakcinalnog statusa učesnica i učesnika Otvorenog teniskog prvenstva Australije, jer propisi države Viktorije dopuštaju ulazak samo ljudima cepljenim protiv korona virusa, uz minimalan broj medicinskih izuzeća za odabrane.

A na osnovu ranije javno iznetog stava o toj vrsti borbe sa kovidom 19 opšta je pretpostavka da prvi igrač na svetu nije primio i ne želi da dobije nijednu od dve potrebne doze.

On sam odbija da kaže da li je revidirao mišljenje po ovom pitanju, smatrajući da je to privatna stvar pojedinca; ćuti na medijske navode da mu je odbijen  zahtev da bude pošteđen nametnutih pravila; trenira daleko od Petog kontinenta i tuđom ili svojom voljom čeka poslednji trenutak da prelomi gde i kada će početi novu sezonu.

Zbog toga što: ne pristaje na ucene, smatra da je zaslužio bolji tretman, testira strpljenje ATP-a čiji čelnici ga vide kao ozbiljnu opasnost po tradicionalno postavljen sistem u kom svi drugi zarađuju više od onih što „krvare“ na betonu, šljaci…

Svega pobrojanog ili nečeg desetog, pošto svako ima svoju percepciju misterije Đokovićevog učešća na Ozi openu.

– Tenis je postao jedan vrlo zbunjujući sport, s organizacijom pod čijom kapom funkcionišu tri „jedinice“, a ingerencije istih, preplitanja, interesi, borba za prevlast (čitaj pare)… sve više liče na monotonu televizijsku ponudu, u kom se sadržaj gro TV stanica svodi na informativni program, kulturni sadržaj i rijaliti. Publika to prati sa dosadom i podozrenjem, reagujući samo na izuzetne perfomanse i perfomere, a Novak Đoković je baš to. Dajte mu sporednu ulogu u nekoj predstavi Ateljea 212 i svi će pohrliti da vide kako on to glumi, neka ga najave za gosta – izvođača na koncertu Zdravka Čolića i karte će u trenu planuti, jer bi ljudi bili radoznali da ga čuju kako peva ili nešto svira. I, zato, Australijen open ne bi bio ili neće biti isti  bez svog devetostrukog šampiona. Makar ga i jedan njen deo ne voleo, uglavnom sujetni i zavidni zapadnjaci, publika dolazi baš da vidi teniskog viteza na belom konju, u borbi sa mračnim silama. Ne ode li u Melburn, kladionice će izgubiti milijarde dolara, samim tim i mnoge države, jer imaju korist od oporezivanja i humanitarnih izdvajanja istih. Ni njegovim kolegama neće biti pravo, jer svi žude da pobede Novaka, svesni da svaka titula više vredi ako je osvojena na turniru sa Đokovićem kao učesnikom. Ostaviti ga bez prilike da krene u novi pohod na kalendarski grend slem bila bi prava medveđa usluga drugom velikom favoritu Medvedevu. Jeste Rus odličan, ali to ne bi bilo osvajanje 2.000 bodova nego njihovo preuzimanje od Novaka – razočarano konstatuje za Danas nekadašnji selektor Dejvis kup reprezentacije Srbije Bogdan Obradović.

Iz vizure prvog trenera u vreme osvajanja jedine titule svetskog prvaka za Srbiju, takvo odsustvo sluha za nazore, pa i potrebe mnogostrukog teniskog rekordera predstavlja igranje sa vatrom.

– Đoković je esencija ne samo tenisa nego svetskog sporta i kao takav zaslužuje sve povlastice. Hoćete da mi kažete da organizator Australijen opena, da ima dovoljno pameti i volje, ne bi mogao da ga privatnim avionom dovede u Australiju, izolovanim automobilima prevozi do izolovanog terena za treninge i izolovanih hoteskih soba, obezbedi mu izolovano mesto u restoranu, izoluje od kolega, sudija, pomoćnog osoblja…?! Samo da je Amerikanac, Nemac, Australijanac, Britanac… sve bi bilo drugačije. OK, već dve godine ceo svet pulsira u ritmu pandemije korona virusa i po diktatu Svetske zdravstvene organizacije, ali dajte nesrećnim ljudima makar malo spektakla, a Đokovićeva igra i mečevi su upravo to. On je veći od tenisa, njegova energija, snaga, moć… uticaj su brana na Nijagarinim vodopadima. Pokreću, pomeraju i ruše. Nemojte se iznenaditi ako na kraju procesa teniseri stanu uz njega i pobune se kao sedamdesetih godina, kada je Nikola Pilić poveo štrajk igrača, na čijem znoju toliki zgrću veliki novac. Ni Svetski ratovi nisu izbijali preko noći nego posle dugog izvlačenja igle iz osigurača tempirane bombe.

Recimo, mogu da zamislim kako uz pomoć nekog bogatog Kineza, Rusa… pokrenu paralelno tenisko takmičenje, na istim mestima, samo u drugim terminima, organizuju svoje grend slemove… uspostavljajući jedan drugačiji teniski poredak – zaključuje naš sagovornik, inače zabrinut za brzinu, ionako zahtevne, aklimatizacije vodećeg reketa sveta u slučaju da u poslednji čas sleti u Melburn.

Suprotno njemu, prekaljeni teniski stručnjak Radmilo Armenulić smatra da ujdurma oko Đokovićevog učešća na Australijen openu 2022. nema neki pozadinski kontekst, sa ciljem da se 34-godišnji Beograđanin namerno osujeti ili uspori u jurnjavi za novim rekordima, nakon što je probio mnoge granice u davnašnjoj želji da ostane upamćen kao najveći teniser sveta svih vremena.

– Pre povlačenja sa ATP kupa gajio sam optimizam u vezi Novakovog učešća na Australijen openu, ali mi je taj potez, čudan za nekoga ko voli da igra za svoju zemlju, pokazao da se nalazi u velikoj dilemi. I da verovatno neće hteti da igra pod postavljenim uslovima. Stvari su jasne, da je vakcinisan već bi bio u Australiji i ne bi tražio izuzeće od tog pravila. Na žalost, organizatori mu izgleda nisu izašli u susret. Pravila su jasna i važe za sve, ali je Novak lične principe postavio iznad svojih takmičarskih ambicija. Svi će izgubiti zbog toga, a on najviše – kratko i precizno nam obrazlaže lične rezone nekadašnji teniser i selektor reprezentacije Jugoslavije, svestan da bi ista ograničenja mogla biti uvedena i na Rolan Garosu, Vimbldonu i US openu, što bi Đokovića dovelo na nove raskrsnice.