Trener Zvezde ne upravlja ni formom ni taktikom ekipe: Da li je era Baraka Bahara u „Mitiću“ već završena?

Crvena zvezda bez dileme ima bolji igrački kadar od Jang bojsa, ali to na terenu nije dokazala u drugom kolu Lige šampiona – 2:2.

Igrači crveno-belih bezidejno su gurali loptu što brže napred punih 70 minuta, pokušavajući da pukom improvizacijom, na individualnu kreativnost, dođu do gola. Uspeli su na mufte, iz kontre, na (pre)brzo izveden faul na sredini terena da dođu do prednosti. Kasnije su za bezidejnu igru surovo kažnjeni, a onda su se iz ambisa izvadili na remek delo Osmana Bukarija. A ni do toga ne bi došlo da se u poslednjih 20 minuta nije stalo na loptu, razmislilo kako da se organizuje akcija i pametnije ugrozi gol Švajcaraca.

A zašto se „prčkalo“ umesto igralo veći deo utakmice, najbolji odgovor je dao Mirko Ivanić:

– To je pitanje za trenera, on je odogovoran za to – rekao je crnogorski fudbaler srpskog porekla na pitanje zbog čega je u igri bilo toliko oscilacija.

Bez discipline u igri, bez ideje u napadu, bez tečnih uigranih akcija… ne može se u Ligi šampiona napraviti rezultat. Daleko i Jang bojs od klase koja krasi ovo takmičenje, što dodatno pojačava depresiju zbog jedva iščupanog remija protiv prosečne evropske ekipe.

Da li ekipa razume svog trenera?

Čak i sama tvrdnja Baraka Bahara posle utakmice da je tražio od ekipe „da krenu visoko napred“, govori da očigledno nešto ne štima u svlačionici i da možda igrači ne shvataju njegove ideje. O klasičnim fudbalskim floskulama „nismo imali sreće“ ne treba previše trošiti reči, jer posao trenera treba da bude da faktor sreće svede na minimum, ako ne i da ga potpuno isključi.

Veliko je pitanje i da li bi Crvena zvezda sa ovakvom igrom uopšte uspela da se plasira u Ligu šampiona da je igrala kvalifikacije, da srećom nije upala direktno u grupnu fazu, najviše zahvaljujući sankcijama ruskim klubovima zbog rata u Ukrajini.

Jasno je da teatralno dovedeni izraelski trener, koji je domaćoj javnosti predstavljen kao Žoze Murinjo u odnosu na oteranog Miloša Milojevića, nije kalibar za vođenje velikog kluba u velikim takmičenjima.

To što je maestralno pročitao taktiku Dejana Stankovića sa vidno slabijom ekipom Makabi Haife i prošle godine sprečio crveno-bele da igraju Ligu šampiona bilo je rukovodstvu Crvene zvezde više nego dovoljno da ga, ne pitajući za cenu, dovedu na „Marakanu“.

Sada se ispostavlja da to ne samo što je bio skup, nego izgleda i ne toliko pametan potez Zvezda sa bodom iz dva kola ima ispred sebe liticu koju će morati da preskoči ukoliko misli da obezbedi najmanje treće mesto i nastavak prolećne sezone u Ligi Evrope. Ukoliko to ne uspe – neko bi morao da položi račune za novce koji su (uzalud) potrošeni na trenera i nove igrače, jer isti rezultat bi u najmanju ruku postigao i Miloš Milojević (možda i bolji – mada to nikada nećemo saznati).

Ivanić priča ono što uprava misli

Izraelac je izgleda već prežaljen i od strane onih koji su ga doveli. Po oprobanom receptu počeli su da ga kritikuju isti mediji i novinari koji su „domaći“ na „Marakani“ i uvek znaju kakvi vetrovi duvaju oko stadiona, a koji su ga letos dizali u nebesa i od njega pravili veću veličinu i od Vladana Milojevića koji je dva puta izborio, a ne dobio na tacni Ligu šampiona.

Da je Baharu odzvonilo u redovima šampiona Srbije možda najbolje svedoči i što je prašinu prvi podigao inače tihi Mirko Ivanić, miljenik alfe i omege sa „Marakane“ koji ga je tri godine „pecao“ iz BATE Borisova ne bi li ga vratio u srpski fudbal – a potom ga pretvorio u specijalistu za zadatke i van terena, uključujući i izvršavanje naloga kada treba odbiti igranje za Crnu Goru protiv Kosova usled iznenada probuđenog srpskog patriotizma.

Sada je više nego jasno da Izraelac ne upravlja formom ni ekipe ni pojedinaca. Crveno-beli su bolje igrali letos, u julu, nego sada u oktobru kada su im najpotrebnije najbolje partije. Na entuzijazam, motivaciju i energiju se nekako izguralo do oktobra, ali dalje će teško ići. Igra koja se bazira samo na kontranapadima ne pije vodu protiv slabijih timova, ni u Ligi šampiona, ni u domaćoj Superligi.

Ekipa koja je zgromila Fiorentinu na početku priprema ne liči na sebe. Nikom nije jasno ni kako ni zašto je na primer Žan Filip Kraso izgubio mesto u prvoj postavi i potpuno ispao iz forme (mada je kod drugog gola odigrao ključni pas ka Bukariju). Isto je i sa drugim vedetama koje su dovedene da bi ekipa mogla da se bije sa mnogo jačima od Jang bojsa.

Lutaju i Bahar i Zvezda

Luta Bahar sa prvim timom duže od tri meseca, pa se tako u sredu uveče od letos već prežaljenog Kataija očekivalo da vadi mast iz propasti. Za Rodića se ne zna kad igra levog, a kada centralnog beka. Malo je kome jasna tačna uloga i funkcija Mijailovića u timu, iako njegova borbenost nije sporna.

Luta očigledno i uprava Zvezde sa nepromišljenim izborom trenera i dovođenjem igrača, ali uvek je lakše da se odgovornost svali na onoga koji stoji kraj aut linije, nego na onoga koji to gleda iz fotelje u loži.

Ceh koji će ispostaviti Baharova kratka era neće biti jeftin. Ali, nema veze. Niko više na dug Zvezde ni ne gleda kao na vest. Hroničan dvodecenijski minus u kasi se predstavlja kao vid poslovne politike. Svi znaju da srpski fudbalski brend ne sme da propadne, kao što ne sme ni da se privatizuje. Sve će to narod pozlatiti, odnosno zbrinuti parama iz javnih preduzeća i državnog budžeta.