Trenerski genije, čudesni Marez i hrpa para

Četiri osvojene Premijer lige (stiže i peta), dva uzeta FA Kupa, šest pobedničkih plesova na kraju Liga Kupa i dva trijumfalna epiloga učešća u „u Komjuniti šildu podizali su rejting večitog rivala slavnog Mančester junajteda, ali u isto vreme pojačavali podsmeh domaćih oponenata i konkurencije van Ostrva, u stilu Balaševićevog stiha „džaba vam novci, sinovci“ kada nikako ne možete da zavladate Evropom.

Možda se to ne desi ni ove sezone, ali ostaje zapisano da je baš Siti prvi engleski klub sa 11 trijumfa u jednom izdanju elitnog takmičenja, od čega mu je pobeda u revanšu sa Pari Sen Žermenom bila sedma u nizu; da ima realne šanse da pretekne Bajern (27 golova) i postane najefikasnija ekipa aktuelne LŠ (trenutno ima dve manje realizovane prilike); da mu nije bilo premca u broju udaraca u okvir gola (72, nasparm 62 prve pratilje Barselone).

Oni što ne mare za statistiku pamtiće tzv. totalni fudbal sa puno trčanja, brze razmene pasova, agresivnog presinga, dosta ataka na golmana… po komandi trenerskog genija Žozepa Pepa Gvardiole (sa 23 miliona evra zarade po sezoni najplaćenijeg šefa stručnog štaba na svetu), čudesne poteze i tri zlata vredna gola Rijada Mareza u bitkama sa PSŽ, briljantnom deljenju lopte i asistencijama Kevina de Brujnea, majstorijama „zelenog“ Filipa Fodena u veznom redu, štoperskim lekcijama Rubena Dijasa i Džona Stonsa….

– Ovo je neverovatno. Ljudi misle da je lako doći do finala Lige šampiona, ali istina je skroz drugačija. Sve što smo radili u proteklih pet godina konačno ima smisla. Moji momci su svakog dana bili konstantni, vredni, motivisani, disciplinovani…  Mančester junajted je osvojio titulu, jer se Džon Teri okliznuo, pa je postigao gol u poslednjem minutu protiv Bajerna, Real je to uradio protiv Atletika u 93. minutu. Ovo je jako teško takmičenje, pita se i neka viša sila… – ponosno je konstatovao Gvardiola, kom je dodatno skočila cena posle 10 godina čekanog povratka u finale LŠ, jer posle uzdizanja Barselone u zvezdane visine 2011. nije to uspevao napraviti ni tokom mandata u Bajernu ni tokom dosadašnjeg staža u Mančesteru.

I kada mu nije išlo u LŠ uživao je poverenje gazda, čašćavan produžetkom saradnje i darivan enormnom količinom para za dovođenje novajlija ekstra klase.

– Jako mi je žao zbog igrača koji u ovoj istorijskoj noći nisu ulazili na teren, pošto su bili fantastični tokom čitave sezone. Nekada sam i ja nosio kopačke i znam kako je teško kada ne igraš. Zahvalan sam i našem vlasniku u Abu Dabiju i ljudima iz svih drugih sektora, svi imaju udeo u ovom izvanrednom uspehu. Pobedu posvećujemo i fudbalerima koji su ovde bili pre nas. Kolinu Belu, Majku Samerbiju… a posebno onima koji su pomogli klubu da dosegne viši nivo – Džou Hartu, Pablu Zabaleti, Vensanu Kompaniju, Davidu Silvi, Serhiju … – kao da je imao spremljen spisak zahvalnica arhitekta Sitijeve igre, specijalno srećan što je na putu za Istanbul srušen i moćan tim kao što je finalista poslednje LŠ.

– Dobili smo tim koji je izbacio Barselonu i Bajern! I to sa 4:1 na kraju. Mučili smo se u prvom poluvremenu obe utakmice, ali smo u drugom zbili redove, nametnuli naš poznati presing i bili mnogo, mnogo bolji. Stvarno smo uradili fantastičnu stvar – ponavlja Pep.

Čelsi ili Real

Drugog učesnika utakmice na „Ataturk stadionu“, 29. maja u Istanbulu, dao je sinoćnji revanš duel Čelsija i Reala. Prvi je završen remijem na manjem stadionu španskog tima (1:1), tako što je engleski osvajač LŠ iz 2012. godine poveo već u 14. minutu, golom Kristijana Pulišića, a madridski vlasnik 13 „ušatih pehara“ 900 sekundi kasnije, izjednačio preko Karima Benzeme.

Engleska dominacija

Engleska je jedina država sa devet klubova – finalista Lige šampiona kroz dugu istoriju ovog takmičenja. Pre Mančester sitija, o tituli su odlučivali njegov veliki gradski rival Mančester junajted, Liverpul, Arsenal, Čelsi, Lids, Notingem Forest, Aston Vila i Totenhem, a pet njih je uspevalo da se popne na sam vrh „piramide“.  Recimo, u Španiji je završilo rekordnih 18 trofeja, ali su ih odnosili samo Real i Barselona, dok su Atletiko i Valensija svaki put izvisili. Italiju i Nemačku u finalu je predstavljalo (po) šest timova, Francusku pet, Holandiju tri, Portugal dva, Srbiju, Škotsku, Rumuniju, Grčku, Belgiju i Švedsku (po) jedan.

„Sveci“ kivni na sudiju

Posle eliminacije, iz Pari Sen Žermena su se okomili na glavnog sudiju Bjorna Kjupersa, pri čemu nisu komentarisali poništen im penal (nakon konsultovanja ljudi iz VAR sobe) i direktan crveni karton Anhelu di Mariji nego ponašanje Holanđanina u situacijama kada su ga „sveci“ opkoljavali i tražili mu da promeni odluke. Ander Erera i Marko Verati izjavili su da im je Kjupers odbrusio „od….“, dok je trener PSŽ Maurisio Poketino kazao da nije ništa čuo, da će UEFA sigurno „proveriti situaciju“ i da, čak i da je sve istina, „to ne može biti opravdanje“ za njegovu ekipu.