Tri minuta kao putokaz za dalje

Teško je čistom logikom prevesti činjenicu koja naprosto ne ilustruje nivo kvaliteta koji nesumnjivo poseduje turski klub.

Partizan je u Hali sportova „Ranko Žeravica“ morao krajnjim naporom da savlada pomenutog rivala (88:75) i tako kolo pre kraja grupne faze obezbedi učešće u Top 16 Evrokupa.

Napokon je trener Filipovski, faktički od preuzimanja ekipe od Šćepanovića, mogao da se u takmičarskom kontekstu uveri u potencijal svih igrača – Jaramaz je odigrao svoj drugi meč nakon oporavka od preloma prsta šuterske ruke, dok je nepuna dva minuta na parketu proveo i Erik Mika (duže vreme odsutan iz zdravstvenih razloga).

Konačnih 13 poena razlike nisu u apsolutnom dosluhu sa kvalitativnim odnosom između rivala, s obzirom na to da su crno-beli tek u poslednja tri minuta meča pokazali sposobnost da željeni model igre sprovedu na parketu.

– Tražim od igrača da budu hrabri i timski u odbrani, dok iz otvorenih pozicija moraju da šutiraju. Kada ne šutnu, onda kreće razmišljanje… Ko ima dnevnu formu neka uzima šuteve slobodno – naveo je trener Filipovski posle utakmice, u kojoj je tek od rezultata 71:71 mogao da uživa u onome što su prikazali njegovi puleni.

Atletski skladni, sposobni da brzo trče i otvaraju kontranapade, istovremeno budu defanzivno agresivni na liniji dodavanja i dominantni na skoku, crno-beli su u prikazanom „blickrigu“ sa 17 datih poena rasplamsali maštu navijača, uverenih da se njihovi ljubimci mogu vratiti u igru za osvajanje ABA lige (trenutno na skoru 4-5) i proći do završnice Evrokupa.

Trener Filipovski nije bezrazložno, faktički od dolaska u klub, forsirao tandem pod košem Mozli-Tomas – fizički snažni, atletski potentni, odličnog vertikalnog odraza, obojica su u stanju da u deset koraka pretrče teren.

Partizan je od 15 timskih, gro asistencija ostvario u igri na otvorenom terenu, imao je 12 poena iz kontri, čak 25 nakon izgubljenih lopti rivala i kada se na taj saldo pridoda još 21 poen nakon ofanzivnog skoka, dve trećine ubačenih poena iz tranzicionih segmenata jasno pokazuje na koji način Partizan može biti najopasniji i sposobnost da u kratkim razmacima slama otop rivala.

– Igrali smo dobro odbranu, mada su oni bili iznad 50 odsto šuta za tri poena. Grin je igrao fantastično. Iskusan je, malo mu treba. Promenili smo tri igrača na njemu, ali ubacio je neke teške poene. Dali smo sve od sebe. Nadam se da ćemo ubuduće da igramo opuštenije, koncentrisano i motivisano – podvukao je trener Partizana.

Nema para za pojačanja

Finansijska situacija u Partizanu nije dobra; navodno se redovno isplaćuju samo inostrani igrači, dok plate domaćim igračima kasne.

„Znate već da je teška situacija, finansijski i sa virusom. Sa ovim igračima koji imaju ugovore daćemo maksimum. Kažem, imaju ugovore, pa ne može da se baca novac u ovoj situaciji. Ali i igrači se trude. Pokušavamo da nađemo pravi put. Ne razmišljamo o pojačanjima“, iskren je Filipovski, verovatno dobro informisan da pojedini stranci imaju izuzetno bogate ugovore za tekuću sezonu (i više od 500.000 evra).

Glavobolja zbog četvorke

Jasno je da su se u Partizanu posebno preračunali tokom leta na poziciji krilnog centra. Negospodski rastanak sa Birčevićem trebalo je da bude kompenzovan novom šansom Stefanu Jankoviću, ali je Srbin sa kanadskim pasošem još tokom priprema pokazao da ne može da uskoči u patike popularnog Birče. Šćepanović je imao ideju da na četvorku povremeno stavlja Zagorca ili Dangubića, međutim Filipovski ima drugačiju viziju, u kojoj osim Tomasa, uglavnom pokušava da poziciju krilnog centra pokrije kratkim rolama kapitena Veličkovića. Svi ti manevri zapravo su kratkog daha, jer osim Tomasa, limitiranog u šutu sa distance, Partizan nema jasnu alternativu na tako važnoj poziciji u modernoj košarci: “ Kapiten (Veličković) je probao, igrao sa jednom nogom, uzima tablete za bolove, hoće da pomogne. Tražićemo na poziciji četiri više solucija, jer je Rašon u poslednjim utakmicama preopterećen“, zabrinut je Filipovski.