Trofej i dalje na vidiku

… neophodnim golom crno-belih u poslednjem minutu regularnog toka meča i odveo klub iz Humske u duel sa ekipom Mladosti 23. maja u Surdulici.

– Moglo je biti bolje za nas, jer smo stvorili brojne šanse pored dve iskorišćene, ali i gore, da nismo uspeli da naplatimo svoju dominaciju. Kako god, bitno je da smo ostali u igri za jedan trofej – realan je četrdesetogodišnji ofanzivni vezista, koji se našao u pravom trenutku na pravom mestu, da duplira vođstvo u režiji Nemanje Antonova i resetuje staru navijačku brigu „kako bez Saše Ilića kada odluči da stavi tačku na igračku karijeru?“.

Vođa tima kada na terenu nema (poslednjih godina najčešće) rezerviste Ilića, Miroslav Vulićević, smatra da je drugog finalistu odlučio onaj kome to pripada.

– Nagrada nam je došla u 90. minutu, a meč je odlučio čovek koji je možda i najzaslužniji za Partizanovu dobru igru u revanšu. Znali smo da ne može da nam se ponovi onako loš dan kao na onaj Banovom brdu, ovog puta smo bili taktički pametniji, oprezniji, konkretniji… Rekao bih da smo na dobrom putu da osvojimo Kup, ali svesni težine i ozbiljnosti zadatka u toj preostaloj utakmici.. Veoma bi nam značilo da osvojimo jedan trofej na kraju, za naše pojmove, uspešne sezone. Koliko god je neki kritikovali i osporavali, ova ekipa je prezimila u Evropi, a veći njen deo je uzeo duplu krunu prošlog proleća – jasan je iskusni desni bek.

Saša Zdjelar ističe to što „parni valjak“ nije trokirao posle odbranjenog šuta Danila Pantića iz penala u prvom poluvremenu.

– U pauzi smo napravili plan za drugi deo utakmice, rešeni da nastavimo s napadačkim fudbalom. Pritisli smo Čukarički, što nam se na kraju isplatilo. Nije bilo lako toliko čekati na golove, ali je ovako slađe – prenosi dešavanja u svlačionici defanzivni igrač sredine terena, u zimskom prelaznom roku pozajmljen od grčkog Olimpijakosa.

Nemanja Antonov broji poslednje nedelje istog aranžmana Partizana sa švajcarskim Grashopersom, a pogodak u 67. minutu najvredniji je detalj boravka osvajača titule omladinskog prvaka sveta sa omladinskom selekcijom Srbije od dolaska prošlog leta.

– Ne bih stavljao sebe u prvi plan, ovo finale je plod rada, kvaliteta i truda kompletne ekipe. A, trofej bi bio kruna duge, naporne i zahtevne sezone, tokom koje smo svi zajedno mnogo toga prošli. Idemo u Surdulicu po pehar – tvrdi levi bek ugovorom vezan sa klubom iz Ciriha.

Dotle mu sa sadašnjim saigračima valja potvrditi vicešampionsku poziciju u prvenstvu, do čijeg završetka su Miroslavu Đukiću i njegovim izabranicima ostali gostovanje Voždovcu, poslednjeg dana ove nedelje, i domaćinstvo Spartaku sledećeg četvrtka.

Sva finala Kupa Srbije crno-belih

2008. (sa Zemunom) trofej

2009. (sa Sevojnom) trofej

2011. (sa Vojvodinom) trofej

2015. (sa Čukaričkim) poraz

2016. (sa Javorom) trofej

2017. (sa C. zvezdom) trofej

* Ostalih devet Kup pehara osvojeno je u vreme male i velike Jugoslavije

Ilić još uvek na raskrsnici

Uoči poslednjeg ovosezonskog večitog derbija sa Crvenom zvezdom, Saša Ilić je najavio povlačenje sa terena ovog maja, da bi posle pobede nad Čukaričkim tu svoju odluku doveo u pitanje, odnosno odložio konačan odgovor na dobijenu ponudu za novi ugovor. Iako mu je 40 godina i četiri meseca, legendarni kapiten je zdrav i prav, nisu ga prošli strast za fudbalom i Partizanom i što je najvažnije još je u stanju da preokrene tok utakmice kada uđe u igru, ali pitanje je da li je došao trenutak kada je potrebniji porodici nego klubu. Uskoro ćemo saznati.

Nenad Milovanović: Najveći uspeh generacije

– Ovo je najveći uspeh ove generacije, pomeramo granice. Prošle godine igrali smo kvalifikacije za Ligu Evrope, a sada smo u finalu Kupa Srbije, što je još veći uspeh… Prvo smo teoretski obezbedili opstanak u Superligi, a posle toga smo sve posvetili ovoj utakmici. Nećemo se predavati u finalu, sada kada nam je ostao samo još taj jedan korak do trofeja – poručio je trener Mladosti posle „mrvljenja“ Mačve u drugom revanšu polufinala (4:0).