TSC i Čukarički kao ružno pače za Javni servis: Zašto RTS ignoriše prenose utakmica druga dva naša učesnika u ligama UEFA?

Zanemareni su TSC u Ligi Evrope i Čukarički u Ligi konferencije, najmlađem takmičenju Unije. Običan svet, koji sebe drži za ljubitelje i domaćeg fudbala mimo ostrašćenosti u koloritu večitog derbija, pita se – zašto?

To pogotovo golica njihovu znatiželju i začuđenost jer su utakmice oba tima bile na programu Radio Televizije Srbije dok su se vodile bitke u kvalifikacijama. Već i tada se znalo da će i jedni i drugi, blagodareći stečenom koeficijentu za naš klupski fudbal, igrati još po šest mečeva u ligama bez obzira na ishod u predtakmičenju.

Braga je bila preveliki zalogaj za tim iz Bačke Topole u trećem kolu kvalifikacija za Ligu šampiona, odakle je krenuo naš viceprvak, ali je za poraženog svakako bilo predviđeno mesto u Ligi Evrope. Čukarički isto tako – nadigrao ga je grčki velikan Olimpijakos u plej-ofu za Ligu Evrope, ali ga je čekala karta za Ligu konferencije.

Sve te utakmice za otvaranje apetita ljubitelji fudbala kod nas (čitaj: pretplatnici) imali su prilike da konzumiraju na Javnom servisu, koji se napovukao kad je na red stiglo glavno jelo.

U isto vreme vršeni su prenosi pokušaja Partizana da se domogne Lige konferencije. Crno-bele ambicije je kao od šale u plej-ofu razvejao Nordsjeland. Po paraleli sa sadašnjim stanjem stvari, znači li to da ni Partizanovi navijači (čitaj: pretplatnici) ne bi mogli da gledaju svoj tim na RTS da je kojim slučajem nadvisio protivnika iz Danske? Neverovatno deluje da bi tako bilo.

Iako su mogućnosti TSC-a i Čukaričkog u evropskim iskušenjima skromne, a njihov navijački korpus mali, to treba da je poslednje merilo za odluku da za RTS budu ružno pače. Ako smo mogli da budemo televizijski svedoci potopa Bačvana, kojima je Braga napunila mrežu sa svih pet golova u prvih pola sata revanša u vojvođanskoj ravnici, zašto onda nismo mogli da posvedočimo i o njihovom naporu da na svom terenu izvuku bod kad se činilo da Olimpijakos ima pobedu u džepu.

Uprkos našoj dobroj kolegijalnoj volji da o tome dobijemo tumačenje od Zorana Markovića, urednik Sportske redakcije RTS nam se nije javljao na telefon. Kako god, na Sportsku redakciju i ne pada sumnja da ju je napustila želja da prenosi evropske utakmice i četvrtkom. Odluka je doneta na višim nivoima rukovođenja. Može se osnovano pretpostaviti da je razlog nedostatak novca za taj paket-aranžman ili, ako je para u ćupu u Takovskoj 10 i bilo, onda je, šta drugo, nego nedostatak šera.

U isto vreme prenos meča TSC-a i Frajburga iz Bačke Topole stavljen je na Drugi program RTV sa komentarom na mađarskom. Možda je to i prvi televizijski slučaj kod nas da se sportski događaj koji privlači pažnju mnogo šireg auditorijuma uzme isključivo za primenu zakonske obaveze o negovanju medijskog sadržaja za nacionalne manjine.

Milojko Pantić, nekadašnji televizijski sportski komentator, mišljenja je da se i „slučaj ružnog pačeta“ uklapa u opšte urušavanje pravih vrednosti i principa u našem društvu.

„U Srbiji je sve razoreno i podređeno volji jednog čoveka pa je takav i odnos prema televizijskim prenosima utakmica u evrokupovima. U ono vreme potpuno je normalno bilo da gledaoci mogu da pogledaju i mečeve klubova mimo Zvezde i Partizana ili velike četvorke uopše. Prenošeni su bili Velež, Vojvodina, niški Radnički… A danas šta i koga i da gledam? Zvezdu u Lajpcigu? I treba li da glumim da sam staloženi fudbalski gledalac u zemlji u kojoj sinovi generalnog direktora jednog kluba prebijaju ljude?“, ogorčen je Pantić.