Tumbaković postao dežurni krivac

Očajna igra protiv Škotske (1:1, pen. 4:5) u finalu baraža za odlazak na Evropsko prvenstvo svakako ide i njemu na dušu, ali daleko od toga da višegodišnji nagomilani problemi mogu, niti smeju, svaliti samo na pleća čoveka koji je malo više od godinu dana na funkciji šefa struke „orlova“.

Ako izuzmemo meč protiv Škota, najveća krivica Tumbakovića verovatno leži u tome što je uspeo da probudi nadu nacije da bi Srbija posle 20 godina ipak mogla da zaigra na Evropskom prvenstvu.

Dobra partija protiv Norveške (2:1) u polufinalu baraža ličila je na svetlo na kraju tunela, međutim put ka izlazu iz mraka mnogo je duži.

Gledano na duže staze, škotski šamar je možda i dobra stvar koja se desila nacionalnom timu da se ne bismo zanosili da niz propusta čelnika Fudbalskog saveza Srbije napravljenih u poslednje tri godine može da se gurne pod tepih.

A upravo je Tumbaković doveden da bi počistio ili dodatno zamaskirao haos (vreme će verovatno dati konačan odgovor) koji očigledno vlada u nacionalnom timu. Prosečan navijač u momentu dolaska Tumbakovića na nacionalno kormilo, prošlog leta, verovatno nije ni verovao da Srbija ipak može da ode na EURO.

Poraz od Ukrajine (0:5) ukazao je na to da su stvari u reprezentciji odavno krenule stranputicom, pa se od novog selektora očekivalo da ugasi požar, a ako mu se slučajno zalomi da uspe da ode na EP, tim bolje i po njega i po naciju.

Na kraju je ispalo da se sudbina dodatno poigrala s „orlovima“ i naciji dala samo lažnu nadu da se još jednom dobrom partijom može spasti ono čemu izgleda spasa nije bilo.

A šta je Tumbaković tačno nasledio u Srbiji, pošto je „orlove“ preuzeo neposredno posle sramnog odlaska iz Crne Gore, gde je dan pred meč sa Kosovom imao napad savesti, pa se sa grupom igrača srpskog porekla odlučio na bojkot utakmice.

U momentu prihvatanja ponude, „orlovi“ su praktično već izgubili šansu da se kroz kvalifikacije dokopaju EP. Neki od najboljih igrača (Milivojević, Nastasić, Grujić) nisu želeli da igraju za nacionalni tim zbog neslaganja sa prethodnim selektorom Krstajićem, a od novog su očekivali ne samo da ih zamoli, veći da vrh Saveza natera na izvinjenje.

Bivši selektor je u amanet ostavio i razularenu atmosferu koju je uništio još pre Mundijala u Rusiji kada je Banetu Ivanoviću oduzeo kapitensku traku. Novi šef struke nije ni znao kad je stigao kakva je situacija sa rekorderom po broju mečeva u nacionalnom timu, pa je tako u februaru najavljivao njegov povratak, a onda je u avgustu svhatio da se on ipak oprostio od nacionalnog tima.

Trend odlazaka iz reprezenatacije nastavio je Nemanja Matić koji je tek pošto se njegovo ime našlo na spisku za prvo jesenje okupljanje saopštio da on ipak ne želi više da igra za „orlove“. Što je najgore, učinio je to bez pravog objašnjenja, uz uobičajene floskule da je „vreme da mlađi zauzmu njegovo mesto“.

Koliko je rasulo vladalo u redovima „orlova“ možda najbolje svedoči i to što je jedan od najmlađih, Luka Jović, pre godinu dana bez obrazloženja i javljanja selektoru samoinicijativno napustio kamp reprezentacije. Tada novopečeni napadač Real Madrida nije Tumbakoviću ostavio nimalo prostora nego da njemu gradi autoritet i pokaže da neke crvene linije u ekipi ipak moraju da se poštuju.

Međutim, atmosfera u timu u kome je bilo dozvoljeno da igrač gađa kopačkama selektora (setimo se slučaja sukoba Gaćinovića sa Krstajićem) je izgleda ipak bila nepopravljiva. Čim Tumba zakrpi jednu rupu (na primer vrati Milivojevića), odmah pukne na nekom drugom mestu (Matić odlučio da ode).

Na kraju se vrhunac raspada sistema odigrao kada je Aleksandar Kolarov navodno zbog zahteva kluba, a ne prethodne povrede, nekoliko sati pred meč sa Škotima saopštio selektoru da ipak ne može da igra. Ako je zaista tačno da je kapiten, prvi među igračima, jedan od najstarijih, na takav način završio reprezentativnu karijeru – onda je to problem čelnika FSS, a ne selektora.

Da je Tumbakoviću verovatno odzvonilo najbolje se može videti po receptu smene Slavoljuba Muslina koji je uprkos prvom mestu u kvalifikacijama za SP u Rusiji u pogodnim medijima blaćen zbog toga što nije pristajao da mu drugi sastavljaju tim.

Tumba je sada lakša meta jer „orlovi“ protiv Škota zaista nisu valjano prešli centar terena. Ostaje samo da se na kraju balade vidi da li će javnost uspeti da se ubedi da je Tumbaković kriv za sve, od debakla na SP u Rusiji, do rasula koje je ostavio njegov prethodnih. Šta god da bude, smeši nam se možda i četvrti selektor u poslednje tri godine. Možda je na kraju Slavoljub Muslin najbolje prošao od svih – otišao je kao pobednik.

Od Piksija do Paunovića

Teško je reći ko bi u ovom trenutku mogao, a ko bi želeo da se prihvati posla selektora Srbije.

Miljenik javnosti Dragan Stojković Piksi ne radi više u Kini, ali ne sme da prihvati novu ponudu ukoliko želi da mu bivši klub Gvangžu isplati sve plate koje mu pripadaju do kraja ugovora.

Veljko Paunović je tek započeo posao u Redingu i sumanuto je verovati da bi ga tek tako napustio zbog puta u nepoznato zvanog reprezentacija Srbije. Vladan Milojević takođe ima ugovor sa Al Ahlijem iz Saudijske Arabije za koji je pitanje da li bi ga raskidao u ovom trenutku.