Završeno je jedno do dva duga čekanja armije temperamentnih navijača Panatinaikosa.
Fudbaleri ih jesu sinoć obradovali trofejom u grčkom kupu, pobedonosnim golom u finalu s Arisom debelo u nadoknadi vremena, ali im nacionalnu titulu nisu podarili posle 2010.
Košarkašima je domaća kruna kao dobar dan, ali se na njihov evropski trijumf čekalo od 2011. i Željka Obradovića na klupi.
I tome dođe kraj.
Na krovu Evrope je ponovo nikla trolisna detelina iz Panatinaikosovog grba.
It’s the moment you’ve waited for @paobcgr fans…
Lift the Trophy HIGH #F4GLORY pic.twitter.com/03bKAOZqBQ
— Turkish Airlines EuroLeague (@EuroLeague) May 26, 2024
Real nije odbranio tron jer je potpuno nadigran u drugom poluvremenu finala u Berlinu – 95:80 (25:36, 24:18, 15:7, 31:19).
Nastavljena je tradicija da najuspešniji tim iz osnovnog dela, a „kraljevski klub“ je zauzeo prvo mesto kao od šale, ne osvaja i titulu.
Od početka su oba tima igrali košarku na atomski pogon.
U prvoj četvrtini su zbirno dali 61 poen, više nego iko ikad na fajnal foru Evrolige, računajući i polufinala i mečeve za treće mesto (četvrtine i uvedene od sezone 2000/01, prve po raskolu FIBA i ULEB koji od tada organizuje vodeće takmičenje evropske klupske košarke). Takvih utakmica je uopšte bilo samo 14 za skoro četvrt veka.
Real je ponovo delovao kao mašinerija. Serijom 5:0 u prvim minutima druge deonice stekao je i 14 poena prednosti (41:27), ali se nadalje, kao i u drugom poluvremenu polufinala s Olimpijakosom, videlo da i njegov stroj može da štuca.
Panatinaikos se vratio u ravnopravni boj sa 8:0 (41:35), a Lesorovom upornošću pod madridskim košem primako se na poen zaostatka na minut i po do predaha (48:47).
Mathias Lessort put Vincent Poirier in the blender 😵💫pic.twitter.com/ixmTKEwAM2
— BasketNews (@BasketNews_com) May 26, 2024
Realova snaga je u tome što se ne zna od koga njegovim rivalima preti veća opasnost iz spoljne linije, što je došlo do izražaja u sledeća dva napada jer su Musa i Kampaco pogodili za tri poena (54:47).
Ipak, poslednja je bila Panatinaikosova preko Slukasa, koji je dvojkom u zvuk sirene mobilisao svoj tim da se još žešće bori u drugom delu utakmice.
Sa 54:49 na poluvremenu, što je ukupno 103 poena, izjednačen je rekord završnih turnira. Tako je bilo i utakmici za treće mesto 2003. u Barseloni između Sijene i CSKA (52:51 – 26:27, 26:24; kraj 79:78). Dobili smo, dakle, najefikasnije prve dve četvrtine ikada u finalu.
Trojkom Nana u 24. minutu grčki tim je poveo prvi put u okršaju – 58:56.
Timovi su u tim trenucima bili izjednačeni – oba po 11 dvojki i po osam trojki, s tim što je Real za tri poena šutnuo 20 puta, a PAO 14.
Panatinaikos vođstvo nije ispuštao. U poslednju četvrtinu je ušao sa 64:61, njegove navijače su u trans bacili trojka Mitoglua i dva poena Grenta u 33. minutu za prednost od 73:65.
Real je posegao za svojim veteranima Ljuljom i Rodrigezom, ali se istakao i Slukas, Panatinaikosov 34-godišnjak, učesnik fajnal fora 11. put s tri tima.
Na polovini poslednje četvrtine viđen je pravi „revolveraški“ obračun Ljulja i Slukasa sa po dve trojke.
Zatim je svoju sentencu imao Nan, koji je poenima u dva uzastopna napada doveo grčkog velikana do vođstva sa 83:76, a Mitoglu je svojom drugom trojkom to i uvećao na deset razlike.
Počelo je da na dva i po minuta do kraja miriše na povratak titule u „zelenu“ Atinu posle 13 godina.
Najefikasniji na meču je bio Slukas s 24 poena, bez promašaja iz igre (2-2 za dva, 4-4 za tri, 8-9 slobodna bacanja). Pratili su ga Nan s 21 poenom i Lesor sa 17.
U timu doskorašnjeg šampiona najviše su postigli Musa (15), Kampaco (12) i Rodrigez (11).
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.