Pre nešto više od godinu dana održani su izbori za predsednika Barselone, u finalni krug ušla su tri kandidata: Đoan Laporta, Viktor Font i Toni Freika. Laporta je osvojio 54, Font 30, dok je Freika uzeo nešto manje od devet odsto glasova. To su bili možda i najznačajniji izbori u istoriji kluba, budući da je finansijska kriza nagrizala katalonskog giganta do te mere da je Barseloni pretio stečaj.
Kada je Laporta ušao u kancelarije fudbalskog kluba na čijem je čelu već bio u periodu od 2003. do 2010. godine, zatekao je ruinirane finansije i dug od 1,5 milijardi evra koji je ostao nakon Đozepa Marije Bartomeua, koji je bio na čelu kluba od 2014. do 2020. godine.
Znao je da odmah mora da počne da vuče nepopularne poteze koji se nikome neće dopasti. Prvi je bio strahovito težak. Rastanak sa ikonom kluba, Lionelom Mesijem i tako izazvao šok među navijačima, i potres koji se posle odlaska Argentinca osećao još dugo.
Posle toga klub su napustili i Antoan Grizman i Filipe Kutinjo iz istih razloga, klub su opterećivale i velike zarade igrača, pa je Laporta dogovorio sastanke sa igračima gde im je predočio da mogu da ostanu u klubu samo ako značajno revidiraju svoje plate. Đordi Alba, Đerar Pike, Serhio Buskets i Serđi Roberto su to prihvatili, ali klub je ipak morao da dođe do svežeg kapitala.
Prvi Laportin potez u tom smislu bio je da pronađe novog sponzora. Izbor je pao na čuveni Spotify te promenu imena stadiona u Spotify Camp Nou za koju će plaćati godišnje katalonskom gigantu 80 miliona evra. Ipak ta cifra je bila samo kap u moru dugova koji su paralisali španskog velikana.
Barselona je na poslednjoj Skupštini rešila da proda 49 odsto marketinških prava kluba u narednih 25 godina za finansijsku injekciju bez koje joj ne bi bilo spasa.
Uz to potpisala je i ugovor o prodaji 10 odsto TV prava američkom investicionom fondu „Siks strit“ u narednih 25 godina i ukupno inkasirala između 400 i 500 miliona evra (između 200 i 300 miliona evra za prodaju dela marketinških prava i 207,5 miliona za TV prava).
I dogovoreno je da Barsa može prodati pomenutom investicionom fondu dodatnih 15 odsto TV prava za 350 miliona evra, ali da će se taj potez povući samo ako klubu zatreba još dodatnog svežeg kapitala.
Na taj način se Blaugrana finansijski oporavila i spremno dočekala letnji prelazni rok u kome je u prvih 20 dana zablistala. Prvo su stigli Andreas Kristensen i Frank Kesi, obojica kao slobodni igrači. Zatim je Đoan Laporta morao da gasi “požar” u sopstvenom dvorištu jer se talentovani Gavi pobunio zbog plate koju će Kesi imati u narednoj sezoni (7,5 miliona evra), te je zapretio odlaskom.
A takav poklon su raširenih ruku čekali Pep Gvardiola i Mančester Siti. Ipak, posle niza sastanaka igrača, njegovog agenta i čuvenog bivšeg fudbalera Espanjola i Barselone Ivana de la Penje i Laporte, dogovoren je ostanak Gavija u klubu, koji je za njega postavio otkupnu klauzulu od milijardu evra.
Trener Ćavi je morao da gasi “požar” na drugom kraju klupe. Usmane Dembeleu je sa poslednjim danom juna istekao ugovor i bio je slobodan igrač koga su u svoje redove hteli da dovedu i Bajern i PSŽ, ali je stavio paraf na novi dvogodišnji ugovor, pristavši da igra za značajno manje para nego do sada.
Uporedo sa dramom oko ostanka Dembelea, Blaugrana je morala da radi na dovođenju Rafinje iz Lids junajteda. Mnogi klubovi su izašli sa sjajnim ponudama za krilnog napadača, a jedan čovek je trasirao put Rafinje ka Kataloniji. To je bio Deko, bivši igrač Blaugrane, a sadašnji agent igrača koji će verovatno biti putnik na Mundijal u Kataru u dresu selekcije “Selesaa”.
On je mislio da je “Kamp Nou” idealna sredina za njegovog pulena i sve ponude drugih klubova je odbijao, čekajući da se situacija u Barseloni sredi. A kada je Rafinja sleteo na aerodrom “El Prat” u transferu vrednom 58 miliona evra, rukovodstvo Barse se obrušilo na Bajern u želji da dovede jednog od najboljeg napadača na svetu Roberta Levandovskog i na kraju platilo traženih 45 miliona evra i dovelo najzvučnije pojačanje ove sezone.
Barselona će ipak ostati bez jednog željenog pojačanja za narednu sezonu. To je Bernando Silva, fantastični plejmejker Mančester sitija, za koga je šampion Engleske odredio cenu od 75 miliona evra, ali toliko Barselona očigledno neće imati da izdvoji, izuzev ako ne proda preostale “precrtane” igrače za puno para, što je malo verovatno.
Ako je verovati stranim medijima Barselona je pre korona krize imala godišnji prihod od blizu 600 miliona evra. Da je klub pokušavao iz sopstvenih resursa da vraća dug, verovatno bi ostao bez najboljih igrača koji bi bili prodati, a ceo proces bi predugo trajao.
Prvi čovek ovog velikana ima u planu da započne izgradnju novog stadiona koji bi bio moderniji i imao mnogo veći kapacitet sedišta od sadašnjeg koji može da primi 99 hiljada ljudi, što bi bilo novo finansijsko opterećenje za klub, ali Laporta uverava da se u taj posao neće krenuti vrućeg srca već hladne glave.
Levandovski se „plaća“ preko dresova
I iako španski mediji bruje o tome da je Levandovski doveden za više para nego što je klub saopštio i da će godišnje zarađivati čak 16 miliona evra, dolazak poljskog napadača izazvao je pravi haos u službenom fan šopu kluba. Veliki broj navijača nije mogao da kupi dres s njegovim prezimenom, jer je radnicima slovo „W“ zadalo problema, pa su sve narudžbine za njegov dres a koje su stigle putem interneta odbijene, dok će se u prodavnici na samom stadionu dres sa njegovim brojem i prezimenom pojaviti tek krajem ove nedelje.
Katalonski mediji bliski ovom klubu izveštavaju da od odlaska Mesija nije postojala ovakva navala za neki dres Barselone.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.