U Glazgovu počinje dvoransko prvenstvo Evrope u atletici

Plan takmičenja u Emirejts hali predviđa 13 seniorskih disciplina u obe polne kategorije: trke na 60, 400, 800, 1500 i 3000 metara, na 60 m sa preponama; štafeta 4×400, troskok, skok u dalj, skok u vis, skok motkom, bacanje kugle, petoboj (za žene), sedmoboj (muškaraca), a za medalje, lične i državne rekorde nadmetaće se 637 sportista iz 49 države.

Najviše iz Velike Britanije, čija reprezentacija nikada nije imala 48 članova, kao što će to biti slučaj u najvećem gradu Škotske. Mnogi od njih će braniti titule, poput 25-godišnje Laure Mjur, najbrže na 1.500 i 3.000 metara na EP u Beogradu 2017, čija je top klasa potvrđena i šampionskim plasmanom na otvorenom EP 2018. (na kraćoj deonici), odnosno srebrom i bronzom na ovim distancama na dvoranskom prvenstvu sveta iste sezone.

Domaća publika dosta očekuje i od Katarine DŽonson – Tompson, koja neće ništa pokušati da reprizira sa prošlih EP pod krovom, ali zato kao planetarna šampionka u petoboju iz 2018. puca visoko u toj konkurenciji, pa i u skoku u dalj, gde je pre 12 meseci u identičnim uslovima uzela svetsko srebro. I tu nije kraj favoritima iz redova ove selekcije.

Drugi nacionalni timovi takođe imaju svoje adute, a statistika kaže da čak 20 od 26 beogradskih prvaka dolazi u Glazgov da ponovi rezultat od pre dve zime. Da će ovaj produženi vikend doneti pregršt uzbuđenja i uživanja ljubiteljima atletike govori i podatak da će se na zaletištima i startnim linijama naći 50 osvajača individualnih odličja sa otvorenog prvenstva Evrope u Berlinu 2018.

Od onih u čiju je čast intonirana nacionalna himna u srpskoj prestonici gledaćemo: Ričarda Kiltija (60 metara), Ašu Filip (60), Pavela Masleka (400), Selinu Bihel (800), Marćina Levandovskog (1.500), Silvestera Bednareka (skok u vis), Ajrine Palšute (skok u vis), Konrada Bukovjeckog (bacanje kugle), Anitu Marton (bacanje kugle), Endrua Pozija (60 m s preponama), Sindi Roleder (60 m s preponama)… I tako redom, jer su svi zadržali vrhunsku formu i omogućili sebi da se upuste u borbu za novi (stari) uspon na atletski vrh Evrope, do čijih visina su 2017. najviše stizali Poljaci – njih šestoro u različitim atletskim granama.

Sve ovo važi i za najveću srpsku nadu na ovoj smotri Ivanu Španović, pošto trofejna zrenjaninska skakačica u dalj u Škotsku stiže kao pobednica dva poslednja EP u dvorani, s trenutno drugim ovosezonskim rezultatom u njenoj atraktivnoj disciplini (6,92 m).

Satnica srpskih atletičara

I dan

Strahinja Jovančević

11.03 skok u dalj (kvalifikacije)

Asmir Kolašinac

12.30 bacanje kugle (kvalifikacije)

Elzan Bibić

12.55 trčanje 1.500 m (kvalifikacije)

Maja Ćirić

14.00 trčanje 400 m (kvalifikacije)

Amela Terzić

20.10 trčanje 1.500 m (kvalifikacije)

Asmir Kolašinac

21.30 eventualno finale

Maja Ćirić

21.36 eventualno polufinale

Dominacija SSSR-a

Nekadašnji Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika (SSSR) ostao je rekorder u broju dvoranskih atletskih medalja, a od njih 328 čak 116 su bile zlatne. Druga na listi najuspešnijih zemalja je Nemačka – 304 medalje (101 najsjajnija), slede je nepostojeća Istočna Nemačka, sa 226 odličja (85), Velika Britanija – 171 (68), Poljska sa 191 medaljom (62)… Jedanaest država nikada nije imalo takmičare na pobedničkom postolju: Monako, Gruzija, Makedonija, Luksemburg, Crna Gora, San Marino… Od osamostaljivanja Srbije naša „kraljica sportova“ skupila je tri prva, jedno drugo i jedno treće mesto.