U granicama prihvatljivog

Međutim, izgubio je „konce igre“ posle intervencije VAR tima kada je dosudio penal za Australiju i pokazao žuti karton odbrambenom igraču Danske. Jer, ukoliko sam nije doneo odluku da je igranje rukom za najstrožu kaznu nije smeo da podlegne pritisku. Na snimku je i sam mogao da se uveri da odbrambeni igrač nema nameru da igra rukom, ruka je, za takav skok, u prirodnom položaja. Jer, ne stoji ruka u „prirodnom položaju“ isto prilikom hodanja, trčanja, skoka… Iskreno, za mene je to bila zbunjujuća odluka Lahoza.

Muhamed Alhamadi, sudija iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji je nama malo poznat, odsudio je izvanredno izuzetno zahtevnu utakmicu između Francuske i Perua. Dozvolio je žustru igru, dozvolio da se „igra“, ali je energičnim odlukama predupredio bilo kakvu incidentnu situaciju, odlično presuđivao sve sporne trenutke.

Uzbekistanac Ravšan Irmatov  koji je pet puta proglašavan za najboljeg azijskog sudiju nije svoje znanje potvrdio na utakmici između Argentine i Hrvatske. Imao je dosta previda i njegova je sreća da oni nisu uticali na konačan ishod meča. Imao je nekoliko grešaka i prilikom dodele kartona. Recimo, pokazao je žuti karton (mislim Brozoviću) a propustio je da sankcioniše znatno grublji start argentinskog fudbalera (broj 3) nad golmanom hrvatske reprezentacije. Takođe je morao da pokaže karton argentinskom fudbaleru koji je loptom pogodio Rakitića.   Po meni to je za direktni crveni karton, nesportsko ponašanje kao, kada, recimo igrač pljune protivničkog igrača. Srećom po njega, a i aktere utakmice njegove greške nisu uticale na rezultat, pa se može reći da je suđenje u utakmicama koje su odigrane u četvrtak bilo u granicama prihvatljivog.