Srbiji u Kataru treba nešto više od Piksijevog optimizma

Ajntraht iz Franfurkta je jedan je od najvećih i najprijatnijih iznenađenja ove sezone u evropskim klupskim takmičenjima, a jedan od najboljih igrača polufinaliste Lige Evrope je reprezentativac Srbije Filip Kostić. Bivši igrač i trener „Orlova sa Majne“ Dragoslav Stepanović u intervjuu za Danas kaže da je Kostić pokazao da uz sjajnu tehniku i napadački kvalitet svoj talenat podredio ekipi i da će biti jedan od glavnih aduta reprezentacije Srbije na Svetskom prvenstvu u Kataru.

– Filip je imao zanimljiv put pre nego što je došao u Ajntraht – bio je u Štutgartu kad je taj tim ispao u Drugu Bundes ligu, a zatim je i sa Hamburgom doživeo istu sudbinu. Kad sam čuo da treba da dođe u Franfurkt uplašio sam se da će i Ajntraht da ispadne iz lige. Međutim, on je ovde postao legenda – kaže Stepanović, koji je u Ajntraht prešao 1976. iz Crvene zvezde.

Tokom prošlog prelaznog roka Kostić je insistirao da mu uprava dozvoli da napusti klub, čak je i pretio da neće ići na pripremem sa ekipom ako mu ne dozvole da karijeru nastavi u Laciju.

– Menadžer ga je nagovorio da na taj način pokuša da dobije ispisnicu, ali uprava je odbila. Nesporazum je srećom izglađen, a on je otpustio menadžera. Navijači su mu oprostili i sad je verovatno najomiljeniji igrač tima, kad izađe na teren stadion ga dočeka sa ovacijama. Na kraju sezone ističe mu ugovor i treba da odluči da li će ostati praktično do kraja karijere u Ajntrahtu, gde bi kad završi sa igračkom karijerom mogao da postane koordinator u omladinskoj školi ili da preuzme neku funkciju u klubu. Druga opcija je da ode u neki bogatiji klub, a ima brojne ponude. Ako ostane postaće jedna od najvećih legendi u istoriji Ajntrahta, postaće božanstvo. Neverovatan je radnik, veliki je profesionalac, sjajan talenat. Da je mlađi samo par godina mislim da bi ga na leto uzeo neki od najvećih evropskih klubova, a možda čak i Barselona, koju je rasturio u revanš utakmici četvrtfinala. Ima odlične ponude iz Italije, ali mislim da ne bi pogrešio da ostane u Franfurktu.

Taj meč će ostati upamćen i po tome što je čak 35.000 navijača iz Franfurkta uspelo da nabavi ulaznice, a trener Barse Ćavi rekao je da je podrška koju je nemački tim imao sa tribina jedan od razloga za poraz njegovog tima.

– Već nekoliko godina klub je u velikom usponu i sada je atmosfera takva da bi na svakoj utakmici stadion bio pun čak i da ima 250.000 mesta. Mene zovu ljudi da im nabavim karte, a ne mogu da im objasnim da imam samo dve karte. Na gostovanju u Barseloni bilo ih je 35.000 na stadionu, a ko zna koliko njih je još doputovalo u grad u nadi da će nekako ući na „Kamp Nou“. Svi avioni ka Španiji su bili puni pa su se ljudi snalazili na neverovatne načine – leteli su preko Tunisa ili preko Finske, samo da bi se nekako dočepali Barselone. To nije normalno. Da bi nabavio ulaznicu za meč sa Vest Hemom jedan moj komšija je otputovao u London nekoliko dana ranije. Stao je u red kod blagajne i zamolio nekog Engleza da mu kupi dve karte, pošto je za navijače Ajntrahta bio predviđen ograničen broj ulaznica, koje su razgrabljene neverovatnom brzinom. Srećom, Englez mu je pomogao inače bi ovaj džabe prevalio toliki put.

Gotovo celu igračku i trenersku karijeru proveli ste u Nemačkoj, čijim klupskim fudbalom neprikosnoveno vlada Bajern. Kako objašnjavate činjenicu da su Bavarci nedavno po deseti put za redom osvojili šampionsku titulu?

– Za takmičenje u jednoj od „liga petice“ to je jedinstven podvig. Tvorac ovako moćnog kluba je Uli Henes, koji je početkom ove godine otišao u penziju, a koji je na početku svog direktorskog mandata rekao da će napraviti tim u kojem će svi igrati za reprezentaciju Nemačke. Bajern je najbogatiji i najuticajniji klub u zemlji. Gotovo svakom nemačkom fudbaleru je ambicija da zaigra u tom klubu i oni to koriste tako što svakog leta dovedu najbolje igrače iz drugih ekipa. Na taj način pojačaju svoj tim, ali i oslabe konkurenciju pa nije čudo da su tako dominantni. I toj dominaciji se kraj ne vidi.

Kakav uticaj na ostale nemačke klubove ima dominacija Bajerna?

– Katastrofalan. Njihov najveći konkurent Borusija iz Dortmunda shvatila je da ne može da se suprotstavi i odustala je od ambicije da osvoj titulu prvaka. Postali su klub koji kupuje mlade igrače, unapredi njihovu igru i vrlo brzo ih proda. Sve vreme ih drže „u izlogu“ pa se tako dešava da Halandov otac ili njegov menadžer idu od kluba do kluba i pregovaraju o njegovom transferu iz Dortmunda. To je nenormalna situacija, trener ne zna da li može da računa na njega ne samo dugoročno nego posle svakog prelaznog roka, a Haland nije jedini takav slučaj. Praktično je cela ekipa sve vreme na prodaju jer se radi o 70, 80 ili 100 miliona evra i toliki novac je teško odbiti ako s druge strane znate da ne možete da osvojite trofeje. I svi klubovi u Bundes ligi su u takvoj situaciji, ne samo Dortmund. Da stvar bude gora po njih, obično je Bajern taj koji prvi bira, a ne klubovi u Engeskoj, Španiji ili Italiji.

Mnogi tvrde da Bajern ima i podršku u Fudbalskom savezu Nemačke.

– Dortmund je u prvenstvu izgubio obe utakmice od Bajerna, međutim, Borusija je bila oštećena za penal na oba meča, uprkos VAR tehnologiji. Mislim da i to nešto govori.

Nemačka reprezentacija je 2014. osvojila Svetsko prvenstvo u Brazilu i to na tako ubedljiv način da se činilo da će Nemci sa tom generacijom nakon toga pokupiti trofeje na svim velikim takmičenjima. Zašto se to nije dogodilo?

– Čini mi se da je selektor Joahim Lev trebalo da ode odmah posle trijumfa u Brazilu. Njegovim neodlaskom nemački reprezentativni fudbal krenuo je silaznom putanjom pa su došli do toga da neke mečeve igraju i pred polupraznim tribinama. To se nikada pre nije dešavalo, jer je za mečeve nacionalnog tima stadion bio rasprodat bez obzira ko je protivnik. Za Nemce je odlazak na utakmice reprezentacije bio kao odlazak u crkvu.

Nakon perioda kada su u evropskom fudbalu najuticaniji bili treneri iz Italije, Holandije i Španije, trenutno najviše uspeha imaju Nemci.

U poslednjih nekoliko godina nemački treneri su na velikoj ceni pre svega u Premijerlgi i osvajaju najveće tofeje. Oni su svi prošli istu školu, onu koju sam i ja završio, ali način na koji rade sa svojim ekipama potvrđuje da su veliki individualci, i Klop i Tuhel, Ragnik, Flik, Nagelsman ili Roze. Tu je sad i veliki broj odličnih austrijskih stručnjaka, od kojih su Huter i Glasner najzaslužniji za uspehe Ajntrahta u poslednjih par godina.

Da li je njihov način rada moguće primeniti u Srbiji?

– Kako sada stoje stvari, u našem fudbalu nije moguće primeniti ništa što se dešava u „normalnim“ zemljama. Ja bih pokušao sa tim da se nađe način da igrače koji izađu iz omladinske škole nekako vežemo ugovorom za klub na još 2-3 godine. Ona generacija koja je osvojila titulu prvaka sveta na Novom Zelandu je mogla da bude okosnica reprezentacije da se povelo malo više računa o tome. Ovako, većinu njih je za male pare neko pokupovao i najbitniji period karijere proveli su na klupi ili na pozajmicama, ko zna ko ih je trenirao. Imamo primer Luke Jovića koji je otišao u Real Madrid i onda se vozio privatnim avionima, pravio skandale, zamalo da nije završio u zatvoru zbog toga što je bio bolestan od korone a nije se prijavio… I sad mora da napusti Real a da se nije potrudio da iskoristi šansu o kojoj sanja svaki klinac kad počne da trenira fudbal. Da je neko bio na njegovom mestu trenirao bi dan i noć kako bi u Realu izašao na površinu. On je zaista dobar igrač i veliki talenat, ali kada je tebi važnije da ideš u Pariz da kupuješ tašnu za svoju ženu koja košta hiljade evra umesto da igraš fudbal i sebi omogućiš dobru karijeru onda je tu sve jasno.

„Treba nam nešto više od Piksijevog optimizma“

– Kad uporedim sa onim periodom kad je selektor bio Tumbaković promena je neverovatna. Ne toliko u odnosu na igrački kadar, već je u pitanju to da je Piksi uspeo da ubedi igrače da veruju u ono što i on veruje i da im usadi optimizam i samopoštovanje. Veliki je uspeh da smo direktno prošli iz kvalifikacija na Mundijal, ali tamo nas čekaju Brazil i Švajcarska, koje neće biti lako pobediti. Imamo veliku šansu da napravimo dobar rezultat ali za to neće biti dovoljna Piksijeva samouverenost, a naročito ne preterana samouverenost.Takođe, ovo je za našeg selektora prvo veliko takmičenje u toj ulozi, videćemo da li će mu pomoći igračko iskustvo.

„Šta nedostaje tom timu da bi ostvario značajniji rezultat?“

– Mislim da će odbrana biti problem i da tu nešto treba uraditi da bi poslednji red funkcionisao malo bolje. Sredina i navalni red su bolji od ovoga pozadi. Mislim da i trebalo ili da promeni način igre ili igrače u poslednjoj iniji. Nadam se da će se selektor odlučiti da u svakoj utakmici igrati sa Vlahovićem i Mitrovićem u startnoj postavi jer su sjajan tandem.

Treneri „večitih“ problem, a ne primer

Da li pratite utakmice domaćeg prvenstva?

– Odgledao sam poslednji derbi i zamolio bih Stanojevića i Stankovića da pogledaju snimak i da obrate pažnju na svoje ponašanje. Sve vreme psuju, j…u mater sudiji, protivničkim igračima i navijačima. Nas su učili da moramo da budemo primer, a ne da budemo problem. Nije mi jasno kad stignu da isprate ono što se dešava na terenu jer im je sve drugo važnije. Ne znam šta je sa Stanojevićem, bavi se stalno stvarima koji nisu njegov problem, a isto važi i za njegovog kolegu.