U rukama Kevina Pantera je ključ od vrata Fajnal-fora

Bezobrazno i namazano, kao da je znao šta želi da proizvede, Serhio Ljulj je nesportskim i krajnjem grubim faulom, na samom kraju druge utakmice, u potpunosti preokrenuo tok serije između Reala i Partizana.

Nepuna dva minuta delila su crno-bele od druge, ovoga puta, ubedljive pobede nad Realom u Madridu. Vodili su puleni Željka Obradovića sa 80:95, činilo se da će igrači Ćusa Matea gospodski pružiti ruku boljem, međutim, Ljulj je pregrubim faulom isporvocirao Kevina Pantera koji je naseo na provokaciju i time „zapalio vatru“ zbog koje je morao na hlađenje dva naredna meča.

Činilo se u prvi mah da će crno-beli, vođeni trenutkom u kome ih je samo jedna pobeda delila od plasmana na F4 turnir, uspeti da pronađu način da u dupke punoj Beogradskoj areni savladaju Madriđane, čak i bez Matijasa Lesora (kažnjen jednu utakmicu) i Kevina Pantera.

Povratak francuskog centra za četvrti meč trebalo je da olakša centarskoj liniji Partizana nastojanja da se zaustavi ili barem relativizuje učinak izvanrednog Edija Tavaresa, međutim, identičan epilog i poravnanje u seriji na 2-2 potvrdili su slutnje da igra i učinak srpskog velikana mnogo više zavise od košarkaškog umeća Kevina Pantera, nego što se to možda i mislilo.

Kapiten ekipe bio je impresivan u Madridu u meri da su ga čak i španski novinari upoređivali sa Kevinom Durantom.

Ne samo da je u proseku beležio 20 poena i 4,5 asistencija već je do tog učinka dolazio na impresivan način. Procenti uspešnosti za tri poena bili su mu fantastični – u proseku je sa distance šutirao 64 odsto i to na uzorku od četrtnaest pokušaja za tri poena. Zbirno je ubacio devet trojki, a u tim utakmicama Partizan je sa distance šutirao više od 46 odsto.

Sa njegovom suspenzijom, uspešnost za tri poena crno-belih naglo je opala u meri da je četvrti susret okončan sa tek 26 odsto uspešnosti sa distance.

Adekvatnim skautingom, neigranje Kevina Pantera, Ćus Mateo je iskoristio da neuporedivo duže, nego što bi inače uradio, postavi zonsku odbranu 2-3 u trećem i četvrtom susretu i time pokuša da materijalizuje slabiji šuterski potencijal Egzuma, Madara, rizikujući sa Nanalijem, Papaetruom, Ledejem…

Panterov kvalitet nije samo u odličnim procentima šuta već u kompletnom uticaju na igru saigrača.

Ove sezone znatno češće i kvalitetnije „pušta pas“, vrlo je kreativan u „piku“ a pritom umešno koristi svaki prostor koji mu se ukaže da situacije rešava šutevima sa poludistance.

Sa vrsnim napadačkim arsenalom, Panter usmerava protivničku odbranu ka njemu, s tim u vezi, neretko je sekundarni kreativac i neko zbog koga na strani od lopte saigrači strpljivo čekaju pas u idelnim pozicijama za šut ili prodor.

U Madridu je bio koristan i u izolacijama, a način na koji je postigao pobedonosni koš u prvom susretu najbolja je ilustracija svih elemenata važnih prilikom usavrašavanja šuta iz driblinga.

Ono u čemu je možda i nezamenjiv jeste kvalitet da rešava napada kada primarne akcije ne prođu.

Njegovi šutevi preko ruke čuvara iz driblinga i mesta – kada se naglo iz drugog ili trećeg driblinga podigne na šut i nertko iznudi faul – segmenti su u igri koje saigrači ne mogu da „iskopiraju“ a odbrane retko kada uspevaju da zaustave.

Real je u prve dve utakmice pokušao da ga uspori usmeravanjem u njegovu levu stranu, međutim, neverovatnim brojem ponavljanja na treninzima, Panter je vremenom stekao takav automatizam da se ne primećuju razlike u uspešnosti šuta, bez obzira sa koje strane šutira.

Posebno je precizan iz uglova po 45 stepeni, a ne manje precizan nakon otvaranja iz steger blokada.

Na osnovu izloženog, jasno je zbog čega se u Realu pribojavaju majstorice, a u Partizanu nadaju da mogu pomrsiti tok istorije i postati prvi tim koji se domogao F4 turnira trijumfom u petom meču na gostujućem terenu.