U Sočiju podignuta lestvica

Protiv slovačke Dunajske Strede (1:0, 2:0) videlo se da imaju šta da ponude u kvalifikacijama za novo UEFA takmičenje, ali će tek večerašnji duel sa Sočijem  u tom ruskom gradu (18.00) i beogradski revanš (12.08) da utvrde međunarodnu cenu sjajnog utiska i učinka izabranika Aleksandra Stanojevića na početku prvenstva Srbije.

Naravno da Proleter (4:0), Vojvodina (2:0) i Voždovac (4:0) nisu na nivou petoplasiranog sastava prošle Premijer lige Rusije, ali nisu ni za potcenjivanje, držanje protivnika na „uzdama“, lakoća ulaženja u šanse, brojni golovi i netaknuta mreža Vladimira Stojkovića/Aleksandra Popovića u tih 270 minuta.

Ni dupla pobeda nad legijom stranaca sa slovačko – mađarske granice nije razlog za euforiju, pogotovo što su oba puta škripale neke stvari, ali jeste podloška za stidljivi optimizam.

Ako ni zbog čega drugog onda zato što je naš vicešampion našao način da ne plati ceh slaboj realizaciji i kondicionom padu u prvom duelu, odnosno defanzivnoj nesigurnosti i lošijoj kombinatorici u drugom susretu.

Znaju u Partizanu da je sledeći izazivač od onih što teško opraštaju greške; bez obzira na kratko postojanje kluba finansijski primamljivi ugovori doveli su u taj deo sveta više kvalitetnih stranaca, u kom posle letnje rekonstrukcije tima kolo (i dalje) vodi bivši ekvadorski reprezentativac Kristijan Naboa.

Česti golovi i aistencije ovog 36-godišnjeg veziste predstavljaju Sočijev oslonac na sredini terena, gde se šef stručnog štaba Vladimir Fodotov u dobroj meri oslanja i na brzinske proboje Brazilca Žoazinja.

Ima ruski domaćin adute i u druge dve linije tima, što sa ruskog što sa stranog tržišta, a neke od informacija o Partizanu mogle su doći i preko balkanske veze, personalizovane u hrvatskom defanzivcu Mateu Baraću i njegovom zemljaku – centarforu Marku Dugandžiću, inače jednom od strelaca u vikend slavlju na terenu Ahmatija (1:2).

Tim iz lučkog grada na obali Crnog mora pre toga je ostao praznih šaka protiv Nižnjeg iz Novogoroda (0:1), ali je zato u trci za Ligu konferencije pregazio azerbejdžansku Kešlu (3:0, 4:2), dajući za pravo ljudima iz uprave crno-belih kada su posle žreba konstatovali da im je zapala najteža od mogućih prpreka u ovoj fazi.

No, Partizan mora da gleda svoja posla i smišlja kako makar da ostane neporažen na ovom putešestviju ili, ako je ikako moguće, izvuče trijumf.

Nije nemoguće da se Aleksandar Šćekić vrati u tandem zadnjih veznih sa Sašom Zdjelarom, a ofanzivniji MIloš Jojić pređe na klupu ili se preseli uz aut liniju, s obzirom da na jednom od krila neće biti povređenog Nemanje Jovića, ostavljenog u Beogradu da se oporavlja za još bitniji revanš.

Štoperi Vujačić i Saničanin, desni bek Lutovac, veznjaci Natho, Marković i Pantić, napadač Gomeš zato mogu da „računaju“ na značajan prostor i vreme u igri, verovatno opet postavljenoj tako da se prvo uspostavi disciplinovana i organizovana defanziva, a onda iz nje vuku navežbani potezi ka napred.

Na sreću crno-belih, neće ih remetiti Sočijevi navijači, s obzirom da su vlasti oblasti Krasnodara i Ministarstvo zdravlja u sklopu mera skopčanih sa lošom epidemiološkom situacijom u toj oblasti zabranili prisustvo publike na Olimpijskom stadionu.

Protiv loše tradicije

Istorijat mečeva Partizana sa ekipama iz najveće zemlje sveta kaže da crno-belima nikako ne odgovaraju rivali tog profila, jer je četiri puta polagao „oružje“ pred njima, a dva puta odigrao nerešeno, ne računajući utakmice sa kijevskim Dinamom u vreme SSSR, premda je i tu oba puta poklekao.

Prvi susret sa Rusima desio se u sezoni 1999/2000. i to u borbi za Ligu šampiona, kada je Spartak iz Moskve kod kuće pobedio sa 2:0, a iz Beograda odneo 1:3. U takmičarskoj  2004/05. „parni valjak“ je dogurao do osmine finala Lige Evrope, međutim nije mogao preko CSKA iz Moskve. U Beogradu je bilo 1:1, dok je revanšu u Krasnodaru ruski sastav trijumfovao sa 2:0, da bi kasnije osvojio trofej. U sezoni 2012/13 u grupnoj fazi Lige Evrope, crno-beli su se nameračili na Rubin iz Kazanja i loše prošli. Pred domaćim navijačima nije bilo pobednika – 1:1, za razliku od drugih 90 minuta, koji su pripali ruskom predstavniku – 2:0.

Vojvodina čeka LASK (19.00)

Nikome u Vojvodini nije bilo pravo kada su za rivala u trećem krugu borbe za Ligu konferencije dobili LASK, ali „lale“ imaju sportsko pravo da se nadaju čudu u 180 minuta nadmetanja sa učesnikom osmine finala pretprošle Lige Evrope, s puno skinutih „skalpova“ poznatih timova iz jakih liga. Tako nekako o sutrašnjem duelu sa autrijskim predstavnikom, u Novom Sadu (19.00) vidi i trener Slavoljub Đorđević.

– Imaju ozbiljan igrački kadar i igraju direktan fudbal, dosta trče, fizički su jaki i vrlo disciplinovani. Njihovo najopasnije oružje je timski stav, nemaju individualaca koji se izdvajaju. Napadaju sa velikim brojem igrača, najčešće u formaciji 3-4-3, nekada 3-5-2… Mi smo uspeli da odložimo utakmicu u Lučanima i to nam je pomoglo da oporavimo neke igrače koji su igrali roviti protiv Panevežisa u prošlom kolu kvalifikacija, tu pre svega mislim na kapitena Čovića. Očekujem da dođe što više publike i podrži ove momke. Učinićemo sve što je u našoj moći da ostvarimo pozitivan rezultat – najavio je mladi stručnjak sa „Karađorđa“.

Čukarički gosti Hamarbi (21.00)

Fudbaleri Čukaričkog nisu naplatili bolju igru od Sumgaita na Banovom brdu, ali su zato u Azerbejdžanu stvari postavili na svoje mesto i stekli pravo da o plej-ofu odlučuju sa švedskim  Hamarbijem. Gostujući tim u večerašnjoj utakmici ima dužu evropsku tradiciju i samim tim veće šanse za prolazak dalje, ali teren je jedino merilo.

– Cilj nam je da ostvarimo što bolji rezultat i pokušamo da, na kraju dvomeča, eliminišemo Hamarbi. To su naše želje, a videćemo kako će u praksi izgledati ovi dueli. Šveđani su preozbiljan protivnik i traže maksimalno zalaganje, puno strpljenja i mnogo pameti – razmišlja trener Dušan Đorđević pred meč u kom će se opet moći besplatno na tribine.