U šta su se izrodili fudbalski derbiji večitih rivala Zvezde i Partizana?

… ali 162. duel beogradskih komšija je mnogo više od rezultatske nule. Ono što su nam igrači i navijači crveno-belih i crno-belih priredili u nedelju uveče je jedno NIŠTAVILO i(li) HOROR.

Savršen razlog da vam još dugo ne padne na pamet da odete na stadion, čak ni tih sat i po provedete uz televizor, da se ne biste ponovo dosađivali zbog dekadentno/kukavičkog fudbala i nervirali zbog huliganskog pira na tribinama, kada to vreme možete smislenije i lepše potrošiti.

– Nije da nisam očekivao praznjikavu utakmicu, ali nisam mogao da ne budem ispred televizora u nedelju. To je jače od mene, zna se šta su dueli Partizana i Crvene zvezde… bili nekad, a sada tu i tamo. Pogrešio sam, pošto sam kao i svaki misleći i objektivni ne stručnjak nego gledalac ozbiljno izdangubio. Za mog života nisam video slabiju i jadniju utakmicu. Ne smemo je zvati večitim derbijem, jer svojim siromašnim i tužnim sadržajem vređa tu instituciju. Kako je odmicalo vreme tako mi je u glavi sve jače bubnjala misao „bože, koliko je sve ovo sirotinjski“ – gađa pravo u metu Ivan Golac pa odmah argumentuje svoj stav.

– Kakvo tehničko i taktičko siromaštvo, koliko opstrukcije igre… Žalosno je kada ne možeš svom kolegi dodati čistu loptu bez da vas protivnik ne slomi. Ili, još gore, ne umeš. To je slovo A u abecedi, nešto što se podrazumeva za svakog početnika. Ovo je bio još niži nivo. Mada, vidim, da je nekima sa terena utakmica bila „fenomenalna“!? To vam je taj naš dodvorički mentalitet. U slučaju fudbala poduprt neobjektivnošću medija, jer će retko ko od novinara uvek i svuda stvari nazvati pravim imenom. Živimo u svetu samozavaravanja. Ako je sport zdravlje nacije, a fudbal više od ostalih, onda je jasno koliko smo bolesno društvo – zbori gorku istinu jedan od prvih stranih fudbalera u engleskoj Premijer ligi, gde je 80-ih nosio dres Sautemptona, Mančester sitija, Portsmuta i Bornmuta.

Sever i Jug osvetljeni bakljama, topovski udari, vatromet, petarde, lomljenje i paljenje stadionskog iventara, gađanje stolicama bolničara dok ukazuju pomoć povređenom žandarmu, pesničenje „navijača“… su scene nezamislive u uređenim zemljama, gde su politička volja za iskorenjivanjem tog zla, striktna i neselektivna primena zakonskih propisa oterali huligane svih profila sa domaćih sportskih arena.

Ili ih pretvorili u „bubice“, koje troše samo glasove i dlanove dok daju podršku svojim ekipama ili ih kritikuju za (ne)učinjeno. Srbija je i tu izuzetak, jer ovde kriminalce u liku tzv. vođa navijača i njihovih vojnika država pušta da rade šta hoće, nenaoružani redari im se sklanjaju s puta gledajući samo kako da živi dočekaju naplatu bednih honorarnih dnevnica, funkcioneri (ne)voljno šuruju s njima, a običan svet ili bira bezbednije stadionske zone ili ne dolazi na utakmice.

– Mladost sam proveo na „JNA“ i na „Marakani“, jer sam mnogo voleo fudbal i na miru ga mogao gledati sa zvezdašima, hajdukovcima, dinamovcima… Danas ljudi ne veruju nama svedocima takvih vremena. I, vidim, sumnjaju da ćemo se ikada vratiti na te normalne i zdrave postulate ponašanja. A, ja? Ne vidim čak ni tračak svetlosti na kraju tunela, kada je naš fudbal u pitanju. Što se tiče ovo drugog, tu će stvari same doći na svoje mesto, jer sve u prirodi ciklično. Posle loših stvari moraju doći dobre – poentira Golac

Ni Dragiši Biniću se ne sviđa sadržaj 162. utakmice Partizana i Crvene zvezde.

– Derbiji Zvezde i Partizana će uvek biti praznik srpskog fudbala, makar u našim očekivanjima od tih utakmica. Na žalost, ovog puta se sve svelo samo na naše pretpostavke da će i jedni i drugi biti rasterećeni i kao takvi raspoloženiji za igru. Prvi ja sam se nadao življem i napadačkijem fudbalu, pogotovo Partizana jer je imao priliku da pobedom malo zakuva prvenstvo, a dobili smo sve suprotno od toga. Previše zatvaranja, faulova, grešaka u pasu, alibi poteza, primedbi sudiji, a premalo smislenih akcija i pravih šansi. Baš slaba utakmica. Dobrim delom zbog stranaca. Kao zvezdaša me više pogađaju ovi u mom klubu. Gde su ti milionima evra plaćeni momci kada je frka i najpotrebnije? U Evropi i večitim derbijima, na primer. Ili su nevidljivi ili njihovi kiksevi skupo koštaju ekipu! Nikada neću razumeti njihovo gomilanje na štetu talentovane srpske dece. Jednim takvim ugovorom može se platiti 11 Gavrića, Nikolića… Ne, mi damo pare onima što ne znaju ni gde su ni zašto su došli, a ni krivi ni dužni igraju Ligu šampiona – priča za Danas nekadašnji napadač Bresta, APOEL-a, Slavije iz Praga i Nagoje.

– Ne razumem napadača koji 90 minuta igra okrenut leđima golu i ne šutne nijednom do kraja meča, pa sve da igra protiv šampiona sveta. Garantujem da bih u ovim godinama to uradio makar dva puta.

Naš sagovornik ne razume ni obične navijače, oni što „kao dođu zbog fudbala“.

– Gledao sam ljude oko sebe u nedelju, niko da pusti glas kada neko njihov nešto zabrlja. Zbog čega su došli, šta ih to zanima? Istina, krivi su i igrači za to. Gde su da im privuku pažnju, driblinzima, dodavanjima, centaršutevima, golovima…? Ne pravdam svakojake gluposti na tribinama, nikako, ali kada nemaju šta da gledaju, deo publike nađe načina da se „zeza“ i tako skrene pažnju na sebe.

Deo tih „zezatora“ trebalo bi da završi iza rešetaka zbog svojih (ne)dela, ali…

– Sport je odraz društva, države i porodice. Ili obrnutim redom, svejedno. Ima, naravno, rešenja i za navijačke ispade. Sprovesti pravila igre i zakone i to je to – izgovara Binić ono što mnogi misle.

Borjan u klin, Miletić u ploču

– Igrali smo fenomenalno, treba ovako da nastavimo, preponosan sam na svoje igrače. Ne znam zašto su oni onako igrali. Kao da su oni u plusu, pa su čuvali rezultat i odugovlačili igru. Nažalost, nismo to kaznili golom – izjavio je posle meča Milan Borjan.

Ako je suditi po opservaciji Nemanje Miletića on je igrao „drugi“ derbi.

– Odigrao sam desetak derbija, a ovo je najlošiji do sada. Totalno loša utakmica, jedino dobro su bili navijanje i poseta. Ostalo nema šta sa se komentariše. Možda smo se pazili i jedni i drugi da ne izgubimo. Nisam pametan da bilo šta kažem… – rekao je Miletić.

Faul skoro svaki minut

Statističari su izračunali da su od 99 minuta samo 53 prošla u efektivnoj igri. Ostatak vremena potrošen je na besomučno seckanje igre faulovima, simuliranje povreda i prekide zbog požara, dima i vatrometa na tribinama. Takođe, Savi Miloševiću, Dejanu Stankoviću i njihovim izabranicima je toliko bilo stalo do napadačkog fudbala i tri boda da su na meču svirana neverovatna 43 nedozvoljena starta ili povlačenja za dres – 20 domaćinu, a 23 gostima. Poređenja radi, Real i Barselona su iste večeri odigrali derbi sa 20 prekršaja manje.