U teoriji, Crvena zvezda još uvek u igri za TOP 8, praksa je već nešto drugo

Za ekipu u kojoj samo trojica igrača koštaju klub više od 3,5 miliona evra u tekućoj sezoni, neprolazak u TOP 8 Evrolige sigurno bi predstavljao neuspeh.

Posle poslednjih, vezanih poraza od Albe i Bajerna, takav scenario deluje sve izvesnije. Zvezda je, na osam kola do kraja, na skoru 11-15 i za ostanak u igri biće joj neophodno da zabeleži šest pobeda.

Već iduće nedelje biće jasnije da li crveno-beli ostaju u konkurenciji ili će poslednjih šest kola odigrati za „svoju dušu“.

Na programu će biti novo duplo kolo: u sredu će izabranici Duška Ivanovića ugostiti Efes, zvaničnog osvajača Evrolige, dok će dva dana kasnije gostovati Panatinaikosu.

Ako se uzme u obzir da će potom gostovati Partizanu, kao i Barseloni, a pred sam kraj ligaškog dela Asvelu, stiče se utisak da bi samo nekim čudom Zvezda mogla da se nađe u plej-ofu.

Poslednje dve ekipe u zoni doigravanja Efes i Baskonija imaju dve pobede više ali i utakmicu manje.

Dobra je stvar što će obe gostovati Crvenoj zvezdi, međutim i Valensija, Makabi, kao i Žalgiris imaju po 13 trijumfa.

U MINHENU SVE BAČENO U POSLEDNJIH PET MINUTA

Neće Fakundo Kampaco evroligaški debi u dresu Crvene zvezde pamtiti po dobrom. Iako je meč završio sa 16 poena i sedam asistencija, u odbrani se utopio u defanzivno kolektivno sivilo.

Od ukupno 87, gosti su u odlučujućoj, poslednjoj deonici primili nedopustivih 35 poena.

Gotovo svo vreme su izuzetno loši bili u defanzivnoj tranziciji; dopuštali su da im se igrači ubace u reket i na ziceru neometano poentiraju.

Nedostatak komunikacije, ali i stečenih automatizama, jasnih kretnji kako, ko i kada izlazi na igrača, preuzima ili zagrađuje doveli su do toga da obećavajući momentum s kraja druge i dobrog dela treće deonice bude „poništen“ u poslednjh pet minuta.

Možda i iznenađujuće, Kampaco je u Minhenu bio jedna od najslabijih defanzivnih karika u ekipi. Nedopustivo lako je probijan na perimetru; iako ga nisu napadali na niskom postu, Argentinac je imao mnogo defanzivnih problema u igri jedan na jedan.

Nije bilo beka, odnosno igrača iz spoljne linije Bajerna, koji nije uspevao da protiv Kampaca napravi prednost.

S obzirom na to da je strana pomoći veoma loše funkcionisala, Bavarci su, potom, mogli da biraju da li će pas da ide ka centrima ili u protoku lopte da završi kod onog u najkomotnijoj poziciji za šut sa distance.

Defanzivno, od preuzimanje ekipe, Duško Ivanović ne uspeva da reši rebus zvani napadačka blokada u „flerskrinu“.

Kada na strani od lopte, obično igrač iz centarske linije, napravi blokadu u leđe beku koji je u defanzivnom stavu, odbrana Zvezda uglavnom ostane „zaleđena“.

Jedan od ključnih poena, tačnije trojku, crveno-beli su protiv Bajerna upravo primili na taj način.

Nakon dobrog protoka lopte, napravljene blokade, pas je išao ka Obstu, koji je neometan pogodio šut sa distance.

Bajern je tada smanjio na 73:75 i u potpunosti momentum meča prebacio na svoju stranu.

Suštinski, crveno-beli u odbrani, u takvim situacijama, ne znaju šta da rade.

Loša komunikacija, nepreuzimanje od strane igrača iz centarske linije, nemanje reakcije ni bekova postalo je simptomatično, a za rivale sigurna opcija za neomatan šut za tri poena.

Zvezda je u poslednjih pet minuta imala devet poena prednosti (66:75). Umesto kontrole tempa igre, desilo joj se nešto slično onome što je doživela u Kaunasu, protiv Žalgirisa.

Srljanje u napadu, ishitreni pokušaji za tri poena (Vildoza dva puta, Kampaco i Nedović po jednom), neubacivanje protivničke odbrane u igru dva na dva, nemanje igre na niskom postu, nekorišćenje bonusa kumulativno su doveli do toga da Zvezda do kraja utakmice ne postigne nijedan poen, odnosno da poslednjih pet ubaci kada je ishod meča već bio poznat.