U Zvezdi se samo uspeh ne oprašta: Zašto se crveno-beli odriču trenera koji ih je uveo direktno u Ligu šampiona?

Odlazili su iz Crvene zvezde treneri i posle titula i posle duplih kruna. Ali, svojom voljom. Ne pamti se u novijoj istoriji kluba da je iko ko je imao rezultate praktično oteran sa „Mitića“. A upravo je to urađeno Milojeviću, iako klub može da se formalno vadi na tehnikaliju da mu samo nije produžen ugovor koji ističe 1. juna (nije šija nego vrat).

A osvajanje titule u ovoj sezoni za crveno-bele nema istu težinu kao ranijih. Milojević je osvajanjem titule ove godine direktno uveo Crvenu zvezdu u Ligu šampiona. Osim što je klubu omogućio da na jesen (ali sada bez njega) igra protiv najjačih u Evropi, omogućio je i da na stadion „Rajko Mitić“ stigne preko 20 miliona evra UEFA novca.

– Trudio sam se da budem profesionalan, dao sam maksimum i to ću raditi do kraja mog boravka na klupi Crvene zvezde. Imam veliku želju da osvojimo Kup Srbije zajedno, a zatim da od 1. juna, kao što sam i ranije bio, budem navijač. Želim Zvezdi sve najbolje u Ligi šampiona, siguran sam da će biti konkurentna, kao i da će promene doneti dobre stvari. Još jednom želim da se zahvalim upravi, igračima, mom stručnom štabu, svima u klubu, medijima i navijačima na odličnoj saradnji tokom protekle sezone. Hvala na svemu – prenete su Milojevićeve reči preko portala crveno-belih.

Trener koji ima rezultate se ne menja!

A šta zapravo misli Miloš Milojević, možda ćemo saznati kada mu i formalno istekne ugovor na kraju sezone, a možda nećemo ni tada. Trener koji je odbijao da se izjasni šta misli o kandidaturama Dragana Džajića i Nemanje Vidića za predsednika FSS, koji je uvek i svuda bukvalno bio ono što se kolokvijalno naziva „vojnikom Zvezde“ (mada više interesne grupacije u vrhu uprave nego samog kluba), teško da je dobio satisfakciju koju zaslužuje. Jedina uteha može da mu bude što će u svojoj radnoj biografiji moći da doda i titulu prvaka države (možda i Kup Srbije) sa crveno-belima.

Preuzeo je klub jesenas posle evropskog fijaska Dejana Stankovića na startu sezone. Nije uspeo da instant stabilizuje igru i izgleda da mu nije oprošteno što nije prošao grupu Lige Evrope. A i kako bi, kada je ekipa koju je preuzeo bila u potpunom nokdaunu. Nešto bolju igru uspeo je da donese na proleće, posle prvih priprema koje je samostalno sproveo.

Nisu ni prolećnim igrama bili oduševljeni navijači, a sada znamo da nije ni uprava. Međutim, nepisano pravilo je da se trener koji ima rezultate – ne smenjuje. Nikada. Poslednji primer iz kojeg smo mogli da naučimo bila je brutalna smena Slavoljuba Muslina od strane FSS pred Mundijal u Rusiji 2018. godine.

Bahar je izbacio Stankovića, a ne Milojevića

A ko će naslediti Milojevića? Izarelski stručnjak Barak Bahar, sa kojim je klub dogovorio saradnju daleko pre nego što je obavestio Milojevića da njegove usluge više nisu potrebne. Da ironija bude veća, trener Makabi Haife izbacio je kao autsajder Dejana Stankovića iz kvalifikacija za Ligu šampiona. Milojević na svojoj koži, za razliku od Stankovića, neće ostetiti šta znači pritisak igranja meča Lige šampiona. A svojim radom omogućio je direktno učešće u grupi.

Titula „čista k’o suza“, ali očigledno bezvredna

I na kraju, šta nam ovaj razvoj događaja govori o Superligi. U prevodu nam govori da titula, bila ona kupljena, nameštena ili poštena – ne vredi ni pišljiva boba (da prostite na izražavanju). U sezoni u kojoj crveno-beli nisu imali gomilu sumnjivih penala i drugih odluka na njihovu vodenicu, u godini kada je titula što bi se reklo „čista k’o suza“ – treneru je poručeno da to nije dovoljno.

Šta je više od ovoga trebalo da uradi Milojević? To verovatno ni direktor crveno-belih Zvezdan Terzić ne bi znao da odgovori. Čak i da ne osvoji duplu krunu – Milojević će moći da sa „Mitića“ ode uzdignuta čela.

Ako na jesen rezultati u grupnoj fazi Lige šampiona ne budu u skladu sa očekivanjima, možda će mu mala satisfakcija biti šapat sa tribina – „a šta bi bilo da je Miloš ostao“. Možda će tada neko pomenuti ono što se šuškalo sezonama ranije, da je on bio taktički alfa i omega i kod prve dve titule Dejana Stankovića.

Ali, sve to neće više biti bitno. MIloje u svakom slučaju, kao i onaj prvi (Vladan), odlazi sa „Marakane“ kao pobednik. A oni koji su dozvolili da ode neka se sami zamisle koliko je pametna poslovna politika da se uspeh ne oprašta.