UEFA koeficijent upozorava da Zvezda i Partizan moraju da prezime u Evropi

Ipak Zapad mu je isporučio sankcije u osam paketa, obuhvatajući i sport, što je malo ko očekivao.

To je za posledicu imalo izbacivanje ruske fudbalske reprezentacija sa žreba za naredno Evropsko prvenstvo koje će se održati u Nemačkoj 2024. godine, kao i suspenziju ruskih klubova iz UEFA takmičenja, a nisu pošteđeni ni košarkaški klubovi iz te zemlje koje više ne igraju u Evroligi i Evrokupu.

Sve to je na neki način dobro došlo srpskim klubovima.

Crvena Zvezda je osvajanjem Jadranske lige obezbedila učešće u najkvalitetnijem klupskom evropskom košarkaškom takmičenju, a onda je liga na čelu sa tadašnjim prvim čovekom te organizacije Đordijem Bartomeuom morala da uruči dve specijalne pozivnice kako bi nadomestila isključene ruske timove u ligi ove sezone.

Izbor je na kraju pao na Valensiju i Partizan pa je jasno da je srpska košarka na neki način profitirala od uvođenja sankcija Rusiji.

Još je očiglednija razarajuća moć sankcija izbacivanjem ruskih klubova iz UEFA takmičenja.

Ne tako daleke 2019/2020 sezone Rusija je na UEFA rang listi zauzimala visoko sedmo mesto sa ukupno osvojenih 45 549 bodova i sa šest klubova koji su bili u “bubnju” za grupnu fazu Lige šampiona i Lige Evrope. Godinu dana kasnije su bili na osmom mestu sa osvojenih 38 382 boda, a prošle sezone na desetom mestu sa 34 482 poena, a imali su pet klubova koji su ih predstavljali u Evropi.

Ipak od tada je krenuo pravi brodolom za njih. Sada se nalaze 23. mestu rang liste i njihov pad se samo nastavlja.

To je pomoglo Srbiji da dođe do 11. mesta na UEFA rang listi, koje joj, gotovo sigurno, donosi jedno direktno mesto u Ligi šampiona, a drugo u kvalifikacijama za elitno takmičenje.

I uspela je u tome, pa ćemo videti benefit već naredne sezone kada ćemo moći da gledamo dva naša kluba u najelitnijem klupskom fudbalskom takmičenju.

Pored sankcija Rusiji, svakako da su za takav uspeh zaslužni Partizan i Zvezda svojim partijama u Evropi u poslednjih pet sezona.

Ipak, ništa nije gotovo jer se iza Srbije nalazi Norveška sa dva i Češka sa tri kluba u evropskim takmičenjima.

Srbija ima koeficijent 30 875, a Norveška 28 750, dok je Češka na koti 28 050.

Iz ovoga je sasvim jasno da bi večiti rivali morali da ostvare pobede u poslednja dva kola Lige Evrope odnosno Lige Konferencije, da bi zadržali ovu poziciju na rang listi, a sama činjenica da će u tom slučaju i “prezimeti” u Evropi jasno daje naznaku da bi naš nacionalni koeficijent mogao biti podebljan nakon evropskih utakmica u februaru i martu.

Ipak, čitava borba za to mesto uskoro više neće biti bitna.

Kako stvari stoje to 11. mesto u leto 2024. godine neće više biti ključno za direktan plasman srpskog prvaka u Ligu šampiona. Za to leto pravila kvalifikacija su promenjena. Prema informaciji koju je objavilo Udruženje evropskih klubova (ECA), ukoliko osvajač Lige šampiona izbori plasman u elitu za narednu sezonu i kroz domaće prvenstvo, to jedno dodatno mesto više neće pripasti prvaku 11. zemlje na UEFA rang listi, već klubu koji ima najjači koeficijent od svih koji učestvuju kroz stazu prvaka u kvalifikacijama.

Do dodatnih komplikacija u raspoređivanju može da dođe ako osvajač Lige Evrope, koji automatski stiče pravo da igra u Ligi šampiona naredne sezone, to pravo izbori i kroz domaće prvenstvo. Onda u toj varijanti upražnjeno mesto ide klubu koji ima najjači koeficijent u obe staze kvalifikacija: i stazi prvaka i stazi pratilaca. U takvoj situaciji mesto u grupnoj fazi će najverovatnije pripasti ekipi iz staze pratilaca.