„UEFA ne deli klubove na pitome i divlje“: Zašto je iz Niona naređeno da Zvezda mora da smanji kapacitet „Mitića“ na meču Lige šampiona?

Poslednji u debeloj fascikli primera jesu Crvena zvezda i TSC, kojima se za prekršaj uzelo „diskriminatorsko ponašanje navijača“: crveno-belima kada su u prošlom kolu Lige šampiona dočekali Jang bojs, a viceprvaku na meču s Olimpijakosom u Bačkoj Topoli u Ligi Evrope.

Sedi li to u administrativnom odeljenju u Nionu neki nadžak koji baš na nas ima pik, čekajući jedva i najmanji povod da nam isprazni kasu ili tribine?

„Iz mog dugogodišnjeg iskustva UEFA ne deli klubove na pitome i divlje već po strogo utvrđenoj proceduri, koja počinje od delegatovih neposrednih zapažanja na utakmici, sprovodi postupak iz kojeg se kazne odrezuju po neoborivim podacima. UEFA nema zlu nameru ni prema kome. Činjenica je da su po njenom lupom najčešće klubovi iz istočne Evrope, ali njene odluke vuku povode i iz društveno-političkog konteksta tog dela Starog kontinenta, koji je burniji nego kod ostalih. Nije Srbija jedina koju snalaze kazne, iako nam se to tako čini. Suština je u tome da UEFA, koja ulaže veliki novac u evropski klupski fudbal, između ostalog nagrađujući velikim svotama učesnike Lige šampiona, neće da dozvoli neprimerenosti u svom dvorištu. Namera joj je da kaznama deluje edukativno i da to bude za nauk“, smatra Mirko Poledica, predsednik Sindikata profesionalnih fudbalera Nezavisnost.

Pouke se, očigledno, ne izvlače.

„Poljska, u kojoj sam igrao, suočavala se jedno vreme s navijačkim izgredima. Moj klub Legija je izbačen iz Evrope jer su navijači upali na teren i pravili nerede na meču Intertoto kupa 2007. u Litvaniji. Onda su neki pametni ljudi tamo seli da podvuku crtu kad su sabrali koliko poljski klubovi plaćaju za kazne. Zaključili su da je celishodnije uložiti toliki novac u infrastrukturno opremanje stadiona kamerama koje će identifikovati izgrednike. Takva tehnička rešenja su na duži rok zaštitila i klubove i iskrene ljubitelje fudbala“, ukazuje Poledica kako se problem može rešavati ukoliko ima volje za to.

Crvena zvezda, recimo, tačno je u malom broju gledalaca zbog epidemijskih mera znala i bez preciznih kamera ko je sa zapadne tribine vređao Zlatana Ibrahimovića na njenom meču s Milanom u šesnaestini finala Lige Evrope pre skoro tri godine. Švedskom asu je klub uputio izvinjenje, ali je svejedno kažnjen. Da li bi imidž crveno-belih, čestih „mušterija“ UEFA, bio poboljšan da je pokazano prstom na glavu koja se nacionalističkim pogrdama obrušila na zvezdu rosonera?

„UEFA od klubova ne zahteva da poimenice prijavljuju vinovnike nego samo posmatra slučaj. To u vezi s Ibrahimovićem je trebalo da bude i posao državnih organa naše zemlje, a Zvezda bi, da je postupila drukčije, svakako stavila na znanje da iskreno ima volju da se izbori s pojedincima koji joj ruže ugled. I da je postupila tako, to joj ne bi bilo uzeto kao olakšavajuća okolnost za neku buduću scenu, jer u svojoj nultoj toleranciji UEFA uvek kreće od nule, od slučaja do slučaja“.

I kazna Fudbalskom savezu Srbije, zbog koje su na meč s Mađarima u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo mogla samo deca od 7 do 14 godina, svedoči o tome da uvek ispašta prava fudbalska publika, a u takmičarskom pogledu gostujući tim stiče ohrabrenje za što bolji rezultat u povoljnijim okolnostima po sebe.

„Zamislimo da Zvezda može da proda još 10.000 karata za utakmicu s Lajpcigom, što joj je sada zabranjeno, pa da taj novac uloži u svoju omladinsku školu…“.