Umor se pobedom izbija

Zvezda je u Evroligi izgubila četiri od poslednjih pet utakmica, Monako dobio četiri, a izgubio je samo od Reala kod kuće posle dva produžetka. Dobili su Asvel, Bajern i Zenit u gostima, i Makabi kod kuće i može se bez ograde reći da su baš u formi. Pre toga su na strani bili jedna od najlošijih ekipa sa samo dve pobede u 10 utakmica. Saša Obradović dobro je našpanovao ekipu, naravno glavni šraf je Majk Džejms koji prosečno igra više od 30 minuta i od njegovog učinka mnogo toga rezultatski zavisi. Kako se podrazumeva da će on u svakom slučaju ispaliti veliki broj šuteva, ostaje da se vidi „kakvo mu je veče“ i koliko su pojedine odbrane u stanju da ga nateraju na što više nerezonskih pokušaja. Ne bi se moglo reći ni da će im putovanje iz Atine gde su igrali preksinoć predstavljati poseban hendikep.

„Čeka nas duel protiv još jednog tima koji je atletski jako kvalitetan i koji u svojim redovima ima izuzetne individualce koji su kadri da sami dobijaju utakmice. Prvi od njih jedan od najboljih igrača u Evroligi Majk Džejms. Moramo pomenuti i Bejkona, Motejunasa, Tomasa, Anđušića… U dobroj su formi, igraju jako dobro i bez ikakve dileme pred nama je težak zadatak“, naveo je trener Radonjić.

Trenutno su na 11-12, oko „crte“ koja ograničava učesnike plej-ofa i jasno je da bi u klubu sve ispod toga bilo proglašeno za veliki neuspeh. Daju prosečno 83 poena, mnogo pokušavaju za tri, uz solidan procenat nešto preko 37 odsto. Dvejn Bejkon, Vil Tomas, Leo Vesterman, Danilo Anđušić, Alfa Dialo, Donatas Motijejunas, Alfa Dijalo, Ibrahim Faje, svi oni imaju prosečnu minutažu malo ispod ili iznad 20 minuta, i ekipa igra sa mnogo zamena i u visokom tempu.

Crvena zvezda je dobila meč u Atini protiv Olimpijakosa i izgledalo je da je prevazišla post kovid probleme, ali je utakmica protiv Armanija pokazala da je to bila pobeda „na svežinu“. Dali su crveno-beli sve od sebe, bila je to većim delom meča rovovska borba, a izjednačen je čak negativan rekord Evrolige po broju poena u četvrtini (u prvoj 8:7). Ali čim su se Milanezi malo konsolidovali u napadu, videlo se da Zvezda nema odgovor. Previše je toga ove sezone na plećima Nikole Kalinića i najveći problem crveno-belih je što nema igrača koji bi uz njega bio ofanzivno produktivan u nekoliko utakmica zaredom. Iskoče Volters, Holins, Dobrić, pa i Davidovac i Lazić, ali niko nema kontinuitet, da je stalna i velika pretnja prema kojoj se postavljaju odbrane.

Dejan Radonjić svestan je sigurno da njegova ekipa ima veliki problem u pozicionom napadu, i da se samo iz tranzicije ne mogu pobeđivati ozbiljne ekipe.

– Previše smo problema imali da bi se razmišljalo o bilo čemu osim o tome da najbezbolniji način izađemo iz svega toga. Imali smo veoma specifične tri nedelje, bili smo bez nekih igrača i 12 dana, morali su strogo da miruju. Gotovo čitav tim je bio van trenažnog procesa. Najznačajnije nam je bilo i jedino prirodno da razmišljamo o tome kako da se vratimo – realan je trener Zvezde.

Naivno bi bilo reći da su crveno-beli i poslednje šanse u borbi za ulazak u plej-of prosuli porazom od Milaneza, bilo je ove sezone i previše utakmica izgubljenih na loptu ili dve, a i onih posle velikog vođstva. U narednih mesec dana očekuje ih još gušći raspored, mnogo zaostalih utakmica na dva fronta, a i završni turnir Kupa Koraća, i bitnije od rezultata u Evroligi za trenera Radonjića biće očigledno da napadački restartuje ekipu, da ponovo probudi Vajta i Nikolu Ivanovića, ali i da ekonomiše sa rosterom kako bi kako tako izbegao nove povrede i premor nekih igrača.