Uprkos razlici u klasi, Lajpcig pohvalio Crvenu zvezdu: Upali smo u nevolju, izgubili mirnoću

Jednostavno, za crveno-bele je ove sezone učešće u Ligi šampiona ogroman balast kojeg će se teško osloboditi do kraja takmičarske godine.

Poput prvaka koji promaši temu na pismenom, tako je u Crvenoj zvezdi sve loše napisano, od uvoda, preko razrade pa do zaključka. Ništa ne valja!

Da nije konačnog rezultata protiv Lajpciga (1:2) teško da bi posle četvrtog kola grupne faze i meča na stadionu „Rajko Mitić“ izabranici Baraka Bahara zaslužili ocenu „2“.

Naročito tragično bilo je prvo poluvreme u kome su crveno-beli bili toliko pogubljeni na terenu da se ogroman broj navijača Crvene zvezde sa punim pravom pita šta fudbaleri rade na treninzima i da li išta uigravaju.

Teško je razumeti i samog Izraelca na klupi koji u poslednjih mesec dana konstantno menja startnu postavu, neretko i formaciju i obavezno na poluvremenu vrši par izmena, ostavljajući utisak stručnjaka kojem utakmice služe za eksperimentisanje, a ne treninzi.

I nije sporno to da je Lajpcig za više klasa bolji od Crvene zvezde, to je i bilo očekivano. Razočaravajuća je spoznaja da su Aleksandar Dragović i saigrači toliko tehničko-taktički nepismeni i neobučeni da je to upadljivije nego kada bi neko iz predškolskog direktno upisao srednju školu.

Raštimovane linije tima, neuigrane kretnje bez lopte, tumaranje protivničkim šesnastercem bez pravca i smisla trčanja dovode igru crveno-belih do negledljivosti i osećaja stida da takva ekipa reprezentuje srpski klupski fudbal u Ligi šampiona.

Tehnička neobučenost dovela je do toga da u strahu fudbaleri Zvezde, posebno poslednja linija, na visoko postavljeni presing rivala gleda kako da samo izbije loptu na protivničku polovinu.

Kako je i sam kapiten Dragović istakao posle meča, na kraju prvog poluvremena Lajpcig je mogao, možda i morao da vodi sa 3 ili 4:0. Ni u drugom poluvremenu situacija nije bila bolja, s tim da rival nije želeo da ofanzivno deluje tako agresivno, već se povukao do centra i mirno čekao greške u dodavanju Zvezdinih fudbalera.

I u takvoj konstelaciji, Zvezdini fudbaleri demonstrirali su tehničku limitiranost. Neobučenost je bila toliko očigledna, pogotovo prilikom upućenih udaraca na protivnički gol.

Od prijema lopte, dodavanja, kretnji bez iste, pa sve do tehnike izvođenja šuta amaterizam je provejavao iz kopački Bukarija, Endijaea, Olajnike, Hvana skupo plaćenih pojačanja a zapravo nedostojnih igranja u možda i najvećem klubu na Balkanu.

Džentlmenski, ne želeći da domaćinu u potpunosti pokvare ugođaj, fudbaleri Lajpciga su istakli da u drugom poluvremenu nisu osećali potpuni komfor na terenu.

– Bili smo zaista dobri u prvom poluvremenu i našli smo kontru njihovom stilu igre. Uradili smo mnogo stvari kako treba, ali trebalo je da damo više golova. U drugom poluvremenu smo imali određenih problema. Nismo imali mirnoću i zbog toga smo upali u nevolju. Nije bilo lako, ali na kraju smo pobedili i plasirali se u sledeću rundu, što nas mnogo raduje – poručio je Emil Forsberg, švedski kreativac koji po konstituciji i snazi deluje kao NFL igrač u odnosu na fudbalere Crvene zvezde u veznom redu.

David Raum, levi bek nemačkog predstavnika u Ligi šampiona, nije bio toliko prodoran kao u prvom susretu ali je pokušaje crveno-belih pod esnoj strani sveo na minimum.

– Dali smo sve od sebe da pobedimo. Igrali smo odlično u prvom poluvremenu i dobro otvorili utakmicu. Oni su napravili određene promene za drugi deo i učinili sve što mogu da izjednače. Nismo mogli da dominiramo kao u prvih 45 minuta, ali na kraju je pobeda ono što se računa. Zaista smo srećni što ćemo igrati u osmini finala, ali imamo još dve utakmice do kraja i želimo da ih odigramo dobro.