Uspon i pad Kšištofa Pjonteka: Pistolero došao u Istanbul po džebanu

Dao je pet golova. Zatim je otišao u Real, a onda u Prvi svetski rat.

Iako su vladale nedoumice oko njegove nacionalnosti, najčešće se mislilo da je Poljak jer mu je prezime vuklo na poljski. O tome, međutim, nije bilo verodostojnog dokumenta.

Prvi Poljak u Barseloni nije bio Poljak

Jednom su se istoričari fudbala u Španiji dali u rudarski posao da otkriju čiji je. Mnogobrojna građa ih je učvrstila u uverenju da je nemački Jevrejin iz Hamburga. Puno ime mu je bilo Valter Cezar Maks Rosicki. Našli su da je poreklo njegovog prezimena jevrejsko, s korenima u selu Rosica nadomak Vitebska, grada koji danas pripada Belorusiji.

Da je Nemac, posvedočilo je njegovo posleratno pismo Đoanu Gamperu. U njemu obaveštava čuvenog Barseloninog predsednika da je siguran, živ i zdrav u Nemačkoj. Otkriveno je i da je u austrougarskoj vojsci nosio čin poručnika.

Izuzme li se proslavljeni francuski golgeter Rajmon Kopa, koleno Kopaševskih iz Krakova, koji ima tri (1957-59) od Realovih pet uzastopnih titula evropskog prvaka (1956-60) u začetku Kupa šampiona, prvi Poljak u španskoj ligi bio je Jan Tomaševski. Istaknuti golman je na zalasku karijere, s 33 godine, pristupio Erkulesu za sezonu 1981/82. Više je grejao klupu, a tim iz Alikantea je ispao.

Nadalje su njegovi zemljaci dolazili na Pirineje, ali u Barselonu niko do Roberta Levandovskog prošlog leta. A četiri godine ranije, dok je Leva još nemilosrdno rešetao mreže Bajernovih protivnika, malo je nedostajalo da prvi Poljak u njenom dresu bude Kšištof Pjontek, koga su zbog golgeterske raskoši i držali za novog Levandovskog.

Dueli s partizanovcima pa ubrzo u novi klub

Kako i ne bi kad je na početku sezone 2018/19. u italijanskoj Seriji A u njegovu senku pao i portugalski as Kristijano Ronaldo, najsjajnija zvezda na Apeninima, koji je posle dugogodišnjih vrhunskih dometa u Realu došao u Juventus. Pošto katalonskom velikanu i nije gorelo pod nogama da dovede rasnog strelca, jer je uz Argentinca Lionela Mesija, svoju prvu violinu, imao i dalje ubitačnog Urugvajca Luisa Suareza, Pjonteka je izabrala Đenova, koja ga je Krakoviji platila četiri miliona evra (u isto vreme iz Vojvodine doveden desni bek Ivan Lakićević, koji se nije proslavio).

U Krakovu je igrao dve sezone, ali je u obe njegov tim posle osnovnog dela domaćeg šampionata nastavljao takmičenje u plej-autu s ostalima iz druge polovine tabele. Jednom je u konac spasena živa glava od seljenja u niži rang.

Uprkos izneverenim očekivanjima od ambicija kluba, Pjontek je imao dvocifreni golgeterski učinak. Postigao je 11 pogodaka pa 21.

Prethodno, od 2013. do 2016, bio je mlada nada Zaglembja. Pomogao mu je da 2016. zauzme treće mesto u prvenstvu i da se prvi put posle titule prvaka 2007. domogne evrokupa.
U drugom kolu kvalifikacija za Ligu Evrope protivnik je bio Partizan, vicešampion Srbije. Na dva meča mreže su ostale netaknute i u produžecima u revanšu u Lubinu. Poljski tim je otišao dalje na penale s 4:3. Jedan njegov izvođač je bio netačan (treća serija), a kod crno-belih i Darko Brašanac (prva) i Nemanja Mihajlović (peta). Pjontek, koji je igrao u obe utakmice, nije dobio priliku da puca.

U sledećoj rundi predtakmičenja uspešniji je bio danski Senderjiše, koji je dobar deo posla obavio pobedom u gostima u prvom duelu s 2:1 (u revanšu 1:1). Pjontek je i tada bio prvopozivac, čak je postigao i jedan gol na početku domaće lige, ali je do kraja prelaznog roka ipak otišao u Krakoviju.

Domovinu je napustio s 23 godine. Da je kojim slučajem završio na Nou Kampu, u Barseloni bi u isto vreme bila dva Pistolera. To je i njegov i Suarezov nadimak, jer se svojim golovima raduju oponašajući prstima obe ruke pucanje iz pištolja u stilu kaubojaca na Divljem zapadu.

Buongiorno Italia, adio Italia

Zamah poljskog napadača u Italiji imao je istorijske razmere. Debitovao je kao u najlepšim snovima. Na oduševljenje 15.000 navijača na stadionu „Luiđi Feraris” postigao je u trećem kolu kupa sva četiri gola u Đenovinoj pobedi s 4:0 protiv drugoligaša Lečea, kojoj je doprinela i živost desnog krila Darka Lazovića.

Pjontek je bio nesvakidašnje nadahnut i u Seriji A. Prvo, postao je prvi igrač s pet golova u svoje prve četiri utakmice (1+2+1+1) posle ukrajinskog asa Andreja Ševčenka 1999. u Milanu.

Sa osam pogodaka na svojih prvih šest mečeva (1+2+1+1+1+2) bio je to najubojitiji učinak debitanta u italijanskom prvenstvu još od Danca Karla Ogea Jansena u Atalanti 1949. Pošto je Pjontek zatresao mrežu i u sledećem kolu, stao je rame uz rame s argentinskom gol-mašinom Gabrijelom Batistutom kao prvi strelac posle njega u svakoj od sedam uvodnih utakmica.

Poljak je zaustavljen u osmoj, jer mu nije pošlo za rukom da savlada i svog zemljaka Vojčeka Ščensnog u susretu s Juventusom u Torinu (1:1), gde je strelac za domaćina bio Kristijano Ronaldo. Batistuta 1994. u Fjorentininom dresu nije stao u prvih 11 kola! Rekord Serija A je postavio rušeći „decimu” Bolonjinog napadača Ecija Paskutija iz 1962.

Velikan Milan, tražeći sebe jer prvak nije bio od 2011, uzeo je Pjonteka za 35 miliona evra već posle njegovog prvog polugođa u „kalču”. Đenova je od neodoljive ponude, dakle, zaradila 31 milion za samo šest meseci.

Poljak je i među rosonerima u prvo vreme nastavio da opčinjava Apenine. Na njegovom debiju, u ligaškom okršaju s Napolijem na San Siru, golovi nisu pali, ali je Pjontek samo tri dana kasnije na istom mestu protiv istog rivala u četvrtfinalu kupa postigao oba pogotka za pobedu s 2:0 i kartu za polufinale. Zatim je bio strelac i na četiri utakmice uzastopce u Seriji A (1+1+2+1).

Do kraja sezone, u kojoj je Milan zauzeo tek šesto mesto, ali nije mogao u Evropu zbog kršenja pravila UEFA o finansijskom fer-pleju, Pjontek je dao još četiri gola. S ukupno 22 bio je treći na listi strelaca. U leđa su mu gledali Kristijano Ronaldo (21) i zemljak Arkadijuš Milik iz Napolija (17). Ubojitiji su bili Sampdorijin 36-godišnji veteran Italijan Fabio Kvaljarela (26) i Kolumbijac Duvan Zapeta iz Atalante (23).

Uz Aleksića u oporavak

Tu Pjontekovoj bajci beše kraj. Krenuo je da tone u prosek. Poljski Džon Vejn je mahom pucao ćorcima.

U zimskom prelaznom roku 2020. Milan ga je prodao Herti za 24 miliona evra. Doveo ga je kao zvezdu u rađanju, a činilo se da ga daje da izvuče štetu.

Nemački bundesligaš ga je dvaput uputio na pozajmicu: u Fjorentinu za drugi deo sezone 2021/22, a u Salernitanu za prošlu.

Onomad je napustio Berlin kao slobodan igrač. Potpisao je ugovor na tri godine s Bašakšehirom iz Istanbula, nadajući se da će to biti mesto njegovog potpunog oporavka.

S njim bi u napadu iz drugog plana trebalo da deluje Danijel Aleksić (32), koji narandžasti dres nosi već četiri godine i koji je u mladim godinama svoje karijere takođe zapadao u krizu. I njega je put iz otadžbine, a bio je uzdanica Vojvodine, prvo odveo u Đenovu, u zimskom prelaznom roku 2010 (2,25 miliona evra). Nije se snašao. Upisao je u Seriji A samo minut igre u Torinu protiv Juventusa (2:3). Poslat je na pozajmicu u nemačkog drugoligaša Grojter Firt.

Oprobao se i u Poljskoj, u Lehiji iz Gdanjska, ali je tamo u prvom delu sezone 2014/15. igrao samo triput. Pjontek je sa Zaglembjem tada bio u drugoj ligi.
Aleksićeva putanja kreće uzlazno s dolaskom u Sankt Galen u Švajcarskoj u zimu 2015.

S Bašakšehirom, kojem je sa šest golova u prvenstvu bio od pomoći za jedinu titulu turskog prvaka (2020), produžio je prošle godine ugovor do juna 2025.

Navijači s nestrpljenjem očekuju šta će im dati „osmica” i nova „devetka” u sezoni u kojoj nema Evrope jer je u prošloj sezoni Bašakšehir zauzeo peto mesto, a karta se vadila s prva četiri (u finalu kupa Fenerbahće bolji s 2:0).