Uzbunjivač je samo prva karika u lancu

Ostaje, međutim, da se vidi ko sve (ne)će podržati njeno korišćenje i prihvatiti se procesuiranja dojava o nečasnim radnjama, jer informacije (u isto vreme) poslate sindikalnoj organizaciji i partneru FIFpro – Međunarodnoj fudbalskoj federaciji (FIFA) neće imati snagu i smisla ako ne budu proverene a vinovnici eventualnog dogovaranja ishoda utakmica ne budu adekvatno procesuirani.

– Žalosno je što Mirko Poledica nema više saboraca u svojoj donkihotovskoj borbi, spremnih da izlistaju knjigu do kraja a ne dignu ruke na prvoj strani ili „poginu“ već na drugoj. Još je tužnije što uopšte postoji potreba za ovakvom aplikacijom i to velika, jer onomad su i sa vrha vlasti javno komentarisali neregularnost najvišeg ranga takmičenja, sa sve obećanjem da će se do početka nove sezone razračunati sa fudbalskom mafijom. Naravno, sve je to bilo ludom radovanje, pa dobro dođu svaka ideja i akcija u korist regularnosti. Veoma me zanima reakcija nadležnih fudbalskih i državnih institucija, pošto će bez njihovog konkretnog angažmana samo vuk pojesti magarca – poručuje za Danas Ivan Vukomanović iz daleke Indije, gde je juče počeo pripreme sa novim klubom Kerala Blastersima.

Bivši strateg Standarda iz Liježa, Slovana iz Bratislave i Apolona iz Limasola navija za uspeh ovog projekta, ali je sumnjičav kada je upitanju podrška nadležnih.

– Daj bože da se stvari odmah zakotrljaju i ubrzo, stvarno, opadne broj nameštaljki u srpskom fudbalu, gde se, čujem a ne verujem, šteluju čak i rezultati mečeva mlađih kategorija. Pa, opet, teško mi je da poverujem da će većina klubova i Savez, svako na svoj način zavisni od lokane samouprave, političkih partija i vrhuške vlasti, stati iza ovakvog projekta. Nije im u interesu da se bore protiv nečega čime se bave ili nemo svedoče. Očekujem, zato, od igrača da se ohrabre i, makar anonimno, podignu glas protiv prljavih rabota. Njima prvima je potreban zdraviji ambijent rada – objašnjava naš sagovornik.

I njegov kolega Milorad Kosanović, sa dugom esnafskom kilometražom u domaćim klubovima i finom epizodom u Kini,  navija za to da fudbaleri makar anonimno razvežu jezik.

– Ja se nadam da će jedan dobar broj igrača imati volju, želju i petlju da na takav, bezbedan način progovori o onome što se kosi sa prirodom sporta. Nijedan pravi fudbaler neće učestvovati u nameštanju, a iako to pojedini urade to čine više iz ambijenta i nemoći, pod pritiskom, nego što sami misle da je to ispravan način da zarade. Svaka čast na ideji sa aplikacijom, krajnje je vreme bilo da se neko seti kako da konkretno pomogne u zaustavljanju ubijanja fudbala. Ova divna igra je dugo u kandžama kladionica, kvazi menadžera, nesposobnih uprava, osionih političara…

U teoriji je sve lepo zamišljeno, međutim problem bi mogla da bude praksa.

Pogotovo u delu kada se sa reči treba preći na dela, jer uzbunjivač je samo prva karika u dugom lancu.

– Siguran sam da će se aplikacija „primiti“ u Skandinaviji, Nemačkoj, Belgiji, Engleskoj… i svim drugim uređenim državama, gde zakoni nisu mrtvo slovo na papiru a mito, pljačka i korupcija duboko ukorenjeni u sve pore društva. Kao na evropskom Istoku, Balkanu, u Africi, Aziji… u Srbiji, naravno. Svuda gde je fudbal povezan sa kriminalom, a  klubovi šuruju sa kladionicama. Gde se čak i predsednici Saveza bave organizacijom takvih igara na sreću. Da zaključim, cela priča sindikalaca je sjajna, ali badava sve ako klubovi i država ne stanu iza nje – poteže argumente naš sagovornik.