Žamor i navijačke pesme orile su se ispred novosadskog Spensa u ponedeljak popodne i nekoliko sati pre početka prve utakmice u grupi C na Evropskom prvenstvu u rukometu. Bio je to meč između Španije i Francuske, ali nisu simpatizeri „crvene furije“ i „trikolora“ ti koji su ispunili plato, već navijači Mađarske kojih je, zbog blizine Novog Sada, došlo više hiljada da bodre svoje ljubimce.
– Sa mnom u grupi nas je došlo desetak i odseli smo u jednom hostelu. Bićemo u Novom Sadu tokom svih utakmica u grupi i nadam se da ćemo pobediti i preseliti se na završnicu u Beograd. Imamo zastave, transparente, perike, trube, sve što nam je potrebno da se stvori odlična atmosfera – priča jedan od navijača sa juga Mađarske kojem „srpska Atina“ nije bila daleko.
Nabrajajući „rekvizite“ navijač iz zemlje severnog suseda zaboravio je da pomene i pivo koje je verovatno bilo najtraženiji proizvod i prva reč srpskog koju su stranci naučili.
– Nema piva, nije vam ovo prodavnica, niti kafić. Ne smemo da prodajemo alkohol u krugu od nekoliko kilometara oko hale, probajte negde dalje – objašnjava nekolicini navijača radnik u sportskoj kladionici na Spensu. On konstatuje da se stranci ne klade na rukometne mečeve, iako se to moglo očekivati, ali da se nada da će se to promeniti čim „ukapiraju da je tako nešto moguće“.
Za razliku od mađarskih, malobrojni navijači Španije nisu džabe ulazili u kladionicu. Tu pustolovinu započeli su takođe kao potragu za „osveženjem“, ali su ostali unutra da pogledaju vaterpolo meč između svoje selekcije i Srbije na Evropskom prvenstvu u Holandiji.
– U Novi Sad sam došao još u septembru jer studiram na Fakultetu za sport, popularnom DIF-u. Volim Novi Sad, volim Srbiju, zato sam i rešio da ovde studiram. Iz Malage sam, za koji ste vi verovatno čuli zbog fudbala, ali gledamo mi i rukomet. Nadam se pobedi nad Francuskom (koja je posle i usledila) i da možda osvojimo i medalju – sa osmehom ističe Roberto Merčan, dok preko leđa drži zastavu svoje zemlje, a na glavi periku u istim crveno-žutim bojama.
Po izlasku iz kladionice opet se pojačao žamor u ritmovima koji se mogu čuti isključivo u Južnoj Americi. Međutim, opet su to bili navijači Mađarske koji su strpljivo čekali u dugim redovima da uđu u Spens, verovatno ne žureći i zbog činjenice da je njihov tim igrao tek drugi susret. Međutim, među hiljadama mađarskih simpatizera bilo je i domaćih navijača koji su stali uz Rusiju i Francusku.
– Nema Bosne na šampionatu pa navijamo za našu Srbiju koju ćemo bodriti kasnije u Beogradu. Ovde u Novom Sadu smo uz bratsku Rusiju, ali i Francusku zbog Nikole Karabatića. S druge strane, Španiju ne možemo da smislimo i nadamo se da će ispasti već u prvoj rundi – kazao je Dejan Latinović iz Bihaća, koji inače studira u bačkom gradu na Dunavu.
Tražila se karta više
Da nijedno sportsko takmičenje u Srbiji ne može da prođe bez tapkaroša i pretprodaje karata videlo se i ovaj put. Tako se ispred Spensa tražila karta više, a oni koji su je i imali mogli su i da zarade, odnosno da je umesto za 1.000 dinara, koliko je koštala na blagajni, preprodaju po dvostruko većoj ceni. Bilo je i onih domišljatih, pa je dečko iz Beograda, koji je naglasio da je stopirao do Novog Sada, nudio redarima, ali i novinarima, novac kako bi mu pozajmili akreditaciju da uđe u dvoranu, a kao garanciju da će je vratiti nudio je ličnu kartu i mobilni telefon.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
