Valentino Rosi objavio povlačenje

“Ovo je veoma težak trenutak za mene, teško je znati da se neću trkati sledeće godine, ali bilo je sjajno. Ovo je bilo dugo, zabavno putovanje, biti 25-26 godina u Svetskom prvenstvu je neverovatno. Bilo je mnogo nezaboravnih trenutaka koje sam doživeo sa svojim timom i nemam mnogo toga još da kažem”, rekao je Rosi.

Doktor je još ranije najavio da će odluku o svojoj budućnosti doneti tokom letnje pauze, a opcije su mu bile povlačenje ili nastavak karijere u svom timu, koji će od naredne godine imati dva mesta u šampionatu, ali na Dukatiju.

“Imao sam dugu karijeru i srećom mnogo trka, imao sam neke pobede koje su manje ili više nezaboravne i predstavljaju čistu sreću. To je nešto zbog čega sam se smejao nedelju dana, deset dana. Teška je odluka bila, a li morate da shvatite da u svim sportu rezultati pravi razliku i mislim da je ova bila prava. Imao sam šansu da vozim za svoj tim zajedno sa bratom, to je nešto bih voleo, ali u redu je i ovako, mislim. Imamo još pola sezone, biće teško kada stignemo na poslednju trku, a sada je samo trenutak da saopštim odluku. Ne mogu da se žalim”, istakao je Rosi.

Iako je na početku ove sezone najavljivao da mu je želja da vozi još godinu dana, to se neće obistiniti, već će mu poslednja trka u karijeri biti Velika nagrada Valensije 14. novembra.

Razlog za to su loši rezultati od početka ove sezone, među kojima mu je najbolji plasman na prvih devet trka bilo 10. mesto, zbog čega su iz Petronasa već najavili da saradnju neće nastaviti. Na kraju prošle sezone ’Doktor’ je ostao bez mesta u fabričkim timom Jamahe, čije boje je branio 15 godina.

Tokom trofejne karijere Rosi je osvojio sedam titula u najjačoj kategoriji – tri sa Hondom i četiri sa Jamahom – poslednju još 2009. godine, a uz to je po jednom bio šampion u klasi do 125 i 250 kubika.

Do sada je ostvario 115 pobeda, a sa tog broja se ne pomera od Velike nagrade Holandije 2017. godine, i ukupno 235 puta se našao na pobedničkom postolju. ’Doktoru’, takođe, mora da se oda priznanje i to da je motociklizam podigao na novi nivo i da je zahvaljujući njemu popularnost tog sporta dostigla do tog trenutka neslućene visine.

Karijera devetostrukog svetskog šampiona je evidentno već neko vreme u padu, što potvrđuje činjenica da je u poslednjih 10 godina njegova najbolja sezona bila ona 2015. kada ga je timski kolega Horhe Lorenco pobedio u borbi za titulu.

To je ona sezona koja je ostala upamćena po njegovom takozvanom ratu sa Markom Markesom, koji je kulminirao incidentom u Sepangu kada je Rosi izbacio španskog motociklistu sa staze. Ali, uprkos činjenici da je u petoj deceniji života, ’Doktor’ je u pojedinim trenucima poslednjih godina mogao da parira vozačima znatno mlađim od njega, ali i u boljoj fizičkoj formi.

Kada završi karijeru na kraju sezone Rosi će se prebaciti na tri točka, pošto ga čeka izazov u Svetskom šampionatu izdržljivosti za volanom Ferarija. Iako neće biti na stazi u Moto GP šampionatu, izvesno će se povremeno naći pored nje u ulozi vlasnika tima u kraljevskoj klasi i Moto2 kategoriji, ali i mentora vozačima koji su polaznici njegove Akademije.

Među njima su, između ostalog, Franko Morbideli, Frančesko Banjaja, Luka Marini i Marko Beceki, a za poslednju dvojicu se očekuje da će dogodine činiti vozačku postavu Aramko VR46 tima.

Kompletnu akciju u Moto GP šampionatu možete da pratite na kanalima Sport Kluba, a sezona se posle letnje pauze nastavlja ovog vikenda Velikom nagradom Štajerske, koja vas od petka do nedelje čeka na SK2.

Rosi: Bez mene mnogi ne bi znali za Moto GP, ponosan sam

Najveći deo karijere, čak 16 godina, Rosi je proveo na Jamahi sa kojom je četiri puta stizao do trona, a preostale tri u najjačoj kategoriji osvojio je na Hondi. Takođe je branio boje Dukatija dve sezone, ali je mu je najbolji rezultat u tom periodu bilo drugo mesto.

“Tokom karijere imao sam mnogo teških trenutaka, ali oni koji su nezaboravni su tri najvažnije titule – ona 2001, poslednja u klasi do 500 kubika, prva sa Jamahom 2004, kao i ona 2008. jer sam tada već bio mator i gotov posle dve sezone u kojima sam poražen posle pet uzastopnih titula. Posle takvih stvari se karijere obično završavaju, ali sam se borio sa Lorencom, Stonerom i Pedrosom i osvojio titulu”, naglasio je Rosi.

Uz sve to, među najvećim dostignućima italijanskog motocikliste svakako je činjenica da je motociklizam zbog njega postao mnogo popularniji nego što je bio slučaj pre njegove pojave.

“Približio sam mnogima motociklizam, bez mene ne bi znalo za to, uradio sam nešto što je uključilo emocije kod mnogih ljudi i ponosan sam na to. Izgleda da je posebno u Italiji mnogo ljudi počelo da prati trke zbog mene, slično kao skijanje zbog Alberta Tombe, to je najveće dostignuće pored titula. Ne znam razlog, ali verujem da sam zabavio mnoge ljude, mnogi su uživali nedeljom popodne prateći moje trke, a zbog toga sam postao legenda. Sada iako rezultati nisu fantastični ljudi i žele da me vide”, istakao je vozač Petronas Jamahe.

Iako je na konferenciji za medije naglasio da bi želeo da nastavi karijeru još 20 godina i da nije srećan zbog nadolazećeg kraja, iako se pomirio sa njim, Rosi je na pitanje da li žali zbog nečega rekao:

“Ne žalim ni zbog čega zbog nekih odluka, Dukati je bio sjajan izazov, iako nismo uspeli. Da smo pobedili bilo bi za istoriji. Žao mi je što nisam osvojio 10. titulu jer mislim da sam je zaslužio zbog svog nivoa i brzine, dva puta sam poražen u poslednjoj trci, ali ne mogu da se žalim na ishod svoje karijere”.