Prvi sportista koji je potpisao ProGlas: Sve što treba da znate o Vanji Marinkoviću, bivšem kapitenu Partizana

Vanja Marinković je postao prvi sportista koji je podržao ovu građansku inicijativu i tako se pridružio mnogim javnim ličnostima poput akademika Vladimira Kostića, glumca i režisera Dragana Bjelogrlića, glumice Svetlane Bojković, sudije Apelacionog suda Miodraga Majića…

Prve košarkaške korake napravio je na Vračaru, a prvi klub za koji je zaigrao bio je KK Koledž. Sa 15 godina skreće pažnju Partizana koji ga uzima u svoju juniorsku školu.

Šansu u prvom timu crno-belih Vanja Marinković dobija sa 17 godina, a daje mu je čuveni trener Partizana Duško Vujošević.

Već na prvom meču protiv FMP-a javnost i mediji prepoznaju ga kao naslednika Bogdana Bogdanovića.

Prvo profesionalno razočaranje Marinković doživljava kada kao 60. pik na NBA draftu završava u Sakramento Kingsima, ali na kraju ipak ne započinje karijeru preko „bare“.

Košarkaški stručnjaci navode da razlog leži u preranom odlasku na draft, a da mu je napredak u Partizanu bio usporen posle Vujoševićevog odlaska iz kluba pod političkim pritiskom, odnosno kasnije (pre)čestoj promeni trenera koji nisu dovoljno radili na njegovom usavršavanju.

Da je ipak od materijala za visoke domete, pokazuje u Valensiji u kojoj provodi dve sezone, a od 2021. je član Baskonije.

U juniorskim kategorijama reprezentacije Srbije osvaja dva evropska srebra i jednu bronzu na Svetskom prvenstvu.

Prvom timu reprezentacije Srbije priključuje ga selektor Aleksandar Đorđević u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo u Kini 2019. godine.

Podrška ProGlasu raste iz dana u dan! ✊🏼🙌🏼
HVALA VAM! ❤️
Idemo dalje!

Probudi se,
Potpiši i ti
Podeli link: https://t.co/8UIXZD11m7 pic.twitter.com/LhkLVCAce8

— pro_glas_rs (@pro_glas_rs) November 23, 2023

Bio je jedan od najbitnijih šrafova u ekipi Svetislava Pešića koja je u septembru osvojila drugo mesto na Mundobasketu na Filipinima, Japanu i Indoneziji.

Vanja Marinković rođen je u Beogradu 9. januara 1997. godine.

Ljubav prema sportu nasledio je od majke Dragane koja je u mladosti trenirala košarku i oca Zorana koji je bio snimatelj i fudbalski sudija.

Košarku je zavoleo i zahvaljujući šest godina starijem bratu koji ga je odveo na prvi trening.

U šali kaže da ga Dule Vujošević „nije davio kao Bogdana Bogdanovića“, ali da svakako „ne bi bio danas ovde da nije rizikovao dajući mu šansu kao perspektivnom klincu“.