VAR ne vidi sve i ne razume ništa

Glas protiv VAR-a sve je bučniji u Engleskoj, a na stranu kritičara svrstao se i čuveni trener Arsenala Arsen Venger koji je upozorio da „mora da se napravi ozbiljna revizija upotrebe video tehnologije“.

„Čelsi – VAR 0:2“, „VAR pogurao Junajted“, „VAR uništio lepotu fudbala“, „Nema gola dok VAR ne kaže“ – samo su neki od naslova u engleskim medijima koji su konstatovali ljutnju navijača zbog toga što je video tehnologija po mišljenju mnogih na putu da uništi fudbal kakav smo do sada znali.

Junajted je na toj utakmici postigao dva regularna gola (VAR se nije mešao), dok su pogoci Zume i Žirua za Čelsi poništeni zbog sumnjivog faula u napadu i milimetarskog ofsajda.

Da nesreća po londonski klub bude veća pobrinule su se i sudije iz VAR sobe kojima je promakao trenutak kada je defanzivac „crvenih đavola“ Hari Megvajer udario napadača londonskog kluba Mičija Batušaija zbog čega je mogao da dobije crveni karton. Kasnije je upravo Megvajer bio strelac drugog gola za Junajted.

A da pobeda nije potpuno fer izvojevana na terenu priznao je posredno i trener Junajteda Ole Gunar Solskjer, koji je posle utakmice konstatovao da je „dobro što VAR nije postojao u vreme dok je on bio igrač“, pošto bi verovatno pola golova bilo poništeno zbog toga što mu je rukav od dresa ili čuperak na glavi u ofsajdu.

Norvežanin je dodao i to da uprkos pobedi mora da prizna da „VAR pomalo uništava dušu navijačima“. Istog je stava i bivši trener „topdžija“ Arsen Venger.

– VAR vidi mnogo, ali ne vidi sve. Ne razume poentu igre. Kompjuter povuče liniju i ako je nekome nos ispred drugog, onda je to ofsajd. Navijači će izgubiti interesovanje da gledaju mečeve na kojima se pola golova poništi, a pola prizna – rekao je Venger.

Francuski stručnjak predložio je da se napravi revizija VAR sistema, odnosno način na koji se koristi, ali i da se u skladu sa novom tehnologijom promeni definicija ofsajda.

– Igrač na primer neće biti u ofsajdu ukoliko je bilo koji deo tela kojim može da postigne gol u liniji sa poslednjim odbrambenim igračem, čak i ako su ostali delovi tela napadača ispred. Jedino će to konačno izbaciti milimetarske odluke i napraviće jasnu razliku da li je napadač ispred odbrambenog igrača ili je u liniji – dodao je Venger.

Analiza britanskog „Dejli mejla“ pokazala je da je svaki klub Premijer lige doživeo određenu nepravdu zbog VAR-a, ili tako što mu je poništen gol zbog milimetarskog ofsajda ili zato što nije konstatovan očigledan faul ili je pak prestrogo dosuđen penal.

Zbog toga ne čudi što je sve više onih koji tvrde da VAR treba ozbiljno revidirati ili ukinuti i da su FIFA i UEFA srljali kada su ga uveli bez da su prethodno ozbiljno sagledali sve aspekte koristi i štete koju može naneti. Predlog Vengera podržao je još jedan trenerski veteran iz Engleske Grejem Sunes.

– Jednostavno ne razumem sve ovo. Mi smo u biznisu zabave, a ljudima oduzimamo uživanje koje donose golovi. Možda bi trebalo da uvedemo pravilo po kojem ofsajd ne može da se svira igraču čiji je bilo koji deo tela u dozvoljenoj poziciji. Ovako više ne možemo. Previše je frustracije – naglasio je Sunes.

Radikalan predlog o načinu promene ofsajda izneo je i bivši fudbaler Liverpula DŽejmi Rednap.

– Možda bismo od sledeće godine trebali da uvedemo pravilo da se gleda samo stopalo, da samo stopalom možeš da budeš u ofsajdu. Jer u fudbalu se uvek trči i prirodno ćeš uvek da budeš nagnut, ramenom, glavom… To mi nije baš pravedno, a nije ni 100 odsto tačno ako si rukom u ofsajdu. Ne možeš trčati rukom uz telo. Ovako treba gledati samo stopalo i ako je ispred protivničkog stopala, onda je ofsajd – istakao je Rednap.

Nekadašnji fudbaler Lidsa Alan Smit tvrdi da VAR tehnologija nikako ne može da razume kontekst, odnosno širu sliku situacije.

– Takve odluke te jednostavno ispumpaju. Isisaju život iz tebe. Taj trenutak u kome se snimak zaustavi nije sasvim egzaktan. Sudija na snimku gleda da li je nečija ruka na tuđem telu. Ali, to je samo sekund. Možda je ovaj drugi pre tog trenutka povlačio ovog prvog, pa je ovaj prislonio ruku na njegovo telo samo da bi zadržao ravnotežu. Kroz VAR to ne može da se vidi – napomenuo je Smit.

Trener Kristal Palasa Roj Hodžson rekao je da VAR mora da ima dozu tolerancije kao što na primer to imaju saobraćajne kamere i radari.

– To je kao kada te zaustave jer si vozio 33 milje na sat tamo gde je dozvoljeno 30. Za volanom nisi osetio da si prekršio brzinu, a prekršaj je toliko minoran da ti zaista niko neće za to naplatiti kaznu. Tako bi i VAR morao da ima oko 10 procenata tolerancije na ofsajde – poručio je Hodžson.

Nekada najbolji sudija sveta, a sada član UEFA Sudijske komisije, Pjerluiđi Kolina, upozorio je sudije da ne smeju da se previše oslanjaju na VAR i da je u pitanju sistem koji samo treba da im pomaže, a ne da donosi odluke umesto njih.

– Današnje sudije moraju da se ponašaju kao da VAR ne postoji. Krajnji cilj je da se VAR uopšte ne koristi, a to bi značilo da sudije donose prave odluke na terenu. Svaki arbitar sada podsvesno zna da ga VAR može spasiti ako pogreši. Ali, oni ne razmišljaju o tome da će im kontrolor suđenja i dalje smanjiti ocenu i pored intervencije VAR-a. Na to su u potpunosti zaboravili. U moje vreme arbitri su se pripremali za utakmice površno. Ja sam, za razliku od većine ostalih sudija, stalno analizirao igrače, gledao kako se ponašaju, u kojoj formaciji igraju, kako igraju, ko od njih simulira stalno… Danas je sve to na mnogo višem nivou i arbitri se redovno pripremaju za utakmice na kvalitetan način. Sudija mora da zna sve o fudbalu i da bude sposoban da sam donese odluku. On na terenu oseća atmosferu, tenziju, zna kad treba da prekine igru, kada da je pusti. U kontrolnoj sobi oni koji gledaju VAR nemaju isti osećaj – zaključio je Kolina.

Utisak je da su najveće žrtve ovakvog VAR-a navijači. Napadač njihovog tima postigne gol i na tribinama krene erupcija radosti, ali u međuvremenu slavlje utihne jer je sudija odlučio da pogleda video, a potom čak i ako prizna gol to više nije isti osećaj kao u prvom trenutku.

„Božija ruka“ Dijega Armanda Maradone na meču Argentine i Engleske (2:1) verovatno ne bi bila priznata kao gol u čuvenom četvrtfinalu Mundijala da je te 1986. u Meksiku korišćen VAR. Greške arbitara su oduvek bile sastavni deo fudbala i davale su mu možda čak i posebni šarm.. Svaki navijač će reći da više voli da krivi „živog“ sudiju nego „hladni“ kompjuter.

Srbija još uvek žali zbog penala

Fudbaleri Srbije su po mišljenju mnogih bili žrtve toga što nemački sudija Feliks Brih na meču Svetskog prvenstva u Rusiji 2018. protiv Švajcarske (1:2) nije početkom drugog poluvremena hteo da pogleda snimak duela Mitrovića sa Šerom i Lihtštajnerom. Napadač „orlova“ se zaista u jednom trenutku našao u rvačkom zagrljaju dvojice Švajcaraca, ali je Brih procenio da je u pitanju bilo obostrano guranje jer je Mitrović pre toga takođe gurao protivnike. Zašto iz VAR sobe nije Nemcu signalizirano da ipak pogleda spornu situaciju i na osnovu snimka još jednom proceni da li je penal – verovatno nikada nećemo saznati.

Superliga čeka video-tehnologiju

Fudbalski savez Srbije je u prethodnih godinu i po dana dva puta formirao komisije koje treba da sprovedu uvođenje VAR-a u najjače takmičenje (Superligu). VAR bi prema nezvaničnim najavama mogao da se uvede već od sledeće sezone, ali je zvanično još uvek daleko srpski korak od ovog skupog „zadovoljstva“. Do sada je VAR u Srbiji korišćen samo na stadionu Crvene zvezde tokom mečeva Lige šampiona.