VAR-u ne prigovaraju

Razlog je što je sudijama sugerisano da obrate pažnju na duele u kaznenom prostoru prilikom prekida i drugih sličnih situacija. A još više da su sudije svesne da će se zbog VAR tehnologije njihove loše procene i nekažnjavanje pojedinih duela lakše primetiti. Očigledno je da će ovakve odluke prouzrokovati „čistiju“ igru unutar kaznenog prostora.

Da je VAR tehnologija produktivna pokazuje i činjenica da bi mnoge greške sudija promakle, koje su na ovom prvenstvu zahvaljujući video tehnologiji ispravljene. Jedan od takvih primera videli smo na utakmici Švedska – Južna Koreja. Situacija je za sudiju (Žorž Kapdevil, Francuska) komplikovana, prekršaj je bio teško uočljiv za sudijsku ekipu, ali je uz pomoć VAR – a arbitar ispravio svoju odluku. Što se tiče prekršaja za kazneni udarac i isključenje fudbalera na utakmici Japan – Kolumbija sudija Skomina je ispravno postupio. Procenio je (ispravno) da je igrač odbrane namernim igranjem rukom, samim tim na nedozvoljeni način, sprečio postizanje pogotka i u takvim situacijama se izriče mera isključenja.

Interesantno je da se odluke donesene uz pomoć video tehnologije prihvataju od strane igrača, što pre uvođenja VAR-a nije bio slučaj, burni protesti na mnoge sudijske odluke bili su uobičajena stvar. Takođe je interesantno da je bilo nekoliko situacija gde su pravljeni evidentni prekršaji od strane VAR tima. Na primer, na meču Engleska – Tunis bilo je minimum dva prekršaja za kazneni udarac nad Kejnom. Greška je bila i kod pobedonosnog gola Senegala, fudbaler kojem se ukazivala lekarska pomoć van terena, ušao je i odmah se aktivirao i postigao gol. Pogrešio je glavni sudija Navaf Šukrala (Bahrein), četvrti sudija takođe, a mogao je da reaguje i VAR tim.

Autor je bivši fudbalski sudija i instruktor suđenja