Vasilije Micić: “Jedan na jedan” možemo sa svima

Zbog povrede Miloša Teodosića njegova uloga u reprezentaciji automatski je povećana, a razumevanje igre i spremnost podređivanja kolektivu dobili su na dodatnoj vrednosti. Vasilije Micić veruje da je Srbija spremna i kadra da u Kini na Mundobasketu “na jednu utakmicu” dobije sve rivale, zaključno sa Amerikom.

– Ako sagledamo okolnosti, tačnije povrede Teodosića i Milosavljevića, izgurali smo pripreme na zadovoljavajući način. Utakmica sa Grčkom na Akropolis kupu bila je recimo baš lepa provera. Stvoren je bio ambijent kao da je u pitanju bila utakmica na nekom velikom takmičenju. Na broj dana koliko smo zajedno, način naše igre je sasvim dobar – istakao je Micić, koji će uz Stefana Jovića biti jedini klasičan plejmejker reprezentacije Srbije u Kini.

* Kako biste opisali vaš način uklapanja u ekipu koja je bitno drugačija u odnosu na strukturu tima Efesa, sa čak četvoricom centara “iz 90-ih”?

– Kasnio sam sa uvodom u pripreme i to je negde ostavilo traga na moje fizičko stanje u smislu početka svega. Osećam se sve bolje, zdrav sam, što je najvažnije. Mislim da u ovom trenutku nema potrebe da se opterećujem time koliki je moj košgeterski učinak jer u sastavu imamo toliko dobrih igrača da je na kraju najvažnija pobeda, čemu želim da doprinesem. Tom nekom filozofijom ću se voditi i dalje i osećati sve bolje.

* Selektor Srbije ujedno je i jedan od najboljih evropskih plejmejkera svih vremena. Kakvu interakciju imate sa Aleksandrom Đorđevićem?

– Imam sadržajnu komunikaciju sa selektorom. Toliko je dobrih napadača u ekipi da na kraju negde i treba da dođeš na red da postigneš koš. Šalim se naravno, ali sa druge strane zaista se ne bunim. Svestan sam, a to sam govorio posle godinu dana igranja u Žalgirisu, da zarad velikog uspeha sebe moraš da podrediš timu, bez obzira kako to nekom izgledalo, gledajući direktan prenos. Meni je prijatno na terenu, lepo se osećam i mislim da stičem veću ulogu što sam duže na parketu. U ovom trenutku mi je to najvažnije – da što duže budem u igri.

* Tokom razgovora spomenuli ste da je ova ekipa spremna za velika dela.

– Ekipa jeste spremna za tako nešto; imamo kvalitet, definitivno, da na jednu utakmicu sa svakim da odigramo – tu mislim i na Amerikance. Nas krasi dobar i pozitivan karakter: protiv Grčke smo to pokazali na Akropolis kupu. U jednom trenutku gubili smo sa pet-šest razlike, onda se okupili na terenu, jedni drugima rekli “ idemo sad malo jače” i to je dovelo do toga da pobedimo.

* Da li su ta “dela” usko povezana sa time da u reprezentaciji imate trenutno najboljeg centra u NBA ligi?

– Jedva sam čekao da zaigram sa Nikolom Jokićem. Meni je to bila jedna od najvećih radosti – da igram sa njim i moram reći da je to nešto neverovatno, jedna potpuno druga dimenzija košarke. Ona lakoća sa kojom igra, koliki je to čovek, a kako sve to nekako elegantno radi na terenu… Spadam u grupu igrača koja na parketu pravi razliku igrajući na talenat, ali to što on ima, to je zaista neki drugi nivo.

* Duda Ivković je recimo na velika takmičenja vodio sedam niskih i pet visokih, njegov naslednik na klupi reprezentacije preferirao je uglavnom formulu 6:6, međutim Đorđević će u Kini prvi put igrati sa samo petoricom u spoljnoj liniji, rovitim Lučićem i Simonovićem, kojeg je premestio sa četvorke na nisko krilo.

– S obzirom da sam kod Ergina Atamana u Efesu igrao 40 minuta, neće biti nikakvih problema. Šalim se naravno; za osam utakmica, koliko se svi nadamo da ćemo odigrati, mislim da ćemo moći da igramo i sa pet igrača, ali pod uslovom da sve iznesemo na pravi način. Ono što je važno, jeste to da i pored toga što smo desetkovani, namećemo stil igre i ritam u kome se dosta deli minutaža i raspoređuje u odnosu na trenutak utakmice. To je dobro da bismo barem u određenoj meri ostali sveži. Rezultat će biti primarna stvar.

Medalja, može i zlatna

Bez obzira na neigranje Miloša Teodosića, nepozivanje Nikole Kalinića i Nemanje Nedovića i teške povrede Dragana Milosavljevića, Srbija jednostavno ima takav sastav da bi u Kini trebalo zaista daleko da dogura.

“Voleo bih da osvojimo medalju i da to bude zlato. Svi to sanjamo. Do toga cilja je dug put, potrebno nam je vremena i strpljenja”, sanja Vasilije Micić najsjajnije odličje.