Vasilije Micić: „Pik“ znači potpunu slobodu

Sa Šarunasom Jasikevičijusom imao je fenomenalnih godinu dana saradnje, u kojoj je bukvalno izučio do tančina plejmejkersku azbuku, međutim nošen osećajem da je sazrelo vreme za korenitu profesionalnu promenu, odlučio je da prihvati poziv kontroverznog Ergina Atamana i postane deo nove Efesove priče. Ona trenutno deluje kao bajka; Efes je sa skorom 7-2 trenutno na četvrtom mestu, u seriji od četiri vezane pobede, ukupno sedam računajući i prvenstvo Turske, a Vasilije Micić je apsolutni lider tima i idejni vođa na terenu.

– Nisam imao predstavu i ništa nisam planirao kada sam potpisivao za Efes. Mislio sam i nadao se da ću imati dobru ulogu u timu, ali nisam mogao ni da pretpostavim da ću biti toliko uključen u pobede i poraze, da ću uspeti da igram svoju igru – iskren je bio Micić na početku razgovora za Danas.

* Kako biste objasnili fenomenalan start Efesa u Evroligi? U pitanju je ekipa koja je godinama unazad dovodila proverene igrače, skupo ih plaćala i uglavnom na trećini sezone završavala sa evroligaškim ambicijama.

– Jedna stvar je bitno drugačija u odnosu na prethodne sezone: mentalitet igrača je mnogo bolji. Postoji jasna i izražena želja da se u odbrani igra mnogo bolje i agresivnije. Talenat u napadu je nesporan: imamo par igrača koji na svakom meču praktično mogu da ubace između 10 i 15 poena, ali je od suštinske važnosti zapravo naša rešenost da sledimo Brajanta Danstona, koji je naprosto neverovatan u odbrani. Ja se trudim da svojim primerom pokažem saigračima, pre svega u spoljnoj liniji, kako se vrši taj pritisak na loptu. Želim da doprinesem da kao celina u odbrani funkcionišemo što bolje. Napad je uredu, ali je odbrana segment koji omogućuje bolje rezultate.

* Apostrofirali ste odbranu, međutim Efesov napad u prvih devet kola deluje impresivno. Igrate kolektivnu, brzu košarku, sa idejom da ekstra pasom uposlite saigrača u najboljoj poziciji.

– U napadu težimo ka tom ekstra pasu, što meni savršeno odgovara. Prošle sezone sam kod Šarunasa Jasikevičijusa u Žalgirisu puno toga naučio, zapravo je on taj koji mi je oplemenio igru i naučio me kako da razigram saigrače.

* Spomenuli ste Žalgiris, kako se donosi odluka da iz jedne spokojne sredine i sistema koji ste poznavali, pređete u klub sa puno nepoznanica?

– Kada sam potpisao za Efes sve mi je delovalo možda neobećavajuće, gledajući sa strane. Igrajući za Žalgiris prošle sezone mnogo toga sam naučio što je bilo važno da napredujem kao plejmejker. Negde sam ipak osećao da mogu da vodim ekipu i da je možda vreme za promenu. Ergin Ataman je takav trener da ako kao plejmejker znaš da igraš u „piku“ imaćeš svu moguću slobodu.

* Kada je već tako, koliko vam je bilo lakše da se nametnete treneru Atamanu igrajući sa jednim od najboljih „pik“ centara u Evropi?

– Presrećan sam što za saigrača imam centra kao što je Brajant Danston. On je sigurno među tri najbolja centra u Evroligi, u oba pravca. Fizički je besprekorno spreman, neverovatno je zahvalan: onako nizak u stavu, brz, u stanju je da se u jednom napadu tri puta ponovi u „piku“, što je za pleja pravo bogatstvo.

* Uspeh je trenutno veći ako se samo pogleda konkurencija u spoljnoj liniji: Larkin, Buboa, Simon, Anderson, pa čak i Balbaj.

– Niko osim Rodriga Buboe nije baš tako jak individualac. On je neverovatan talenat i silno se trudim da sa njim imam što bolju komunikaciju. NJemu ponekad govor tela nije baš idealan, na snimcima deluje nezainteresovano, ali je zaista fascinantan. Šejn Larkin je pak specifičan i kao ličnost i košarkaš. Dobar je igrač, zahvalan za saradnju. Mislim da se na startu sezone nije najbolje razumeo sa trenerom; velika su očekivanja bila od njega, posle se i povredio….Dobar je, vrlo iskusan; potrebno je da se bolje adaptira na ekipu i verujem da ćemo profunkcionisati.

* O Erginu Atamanu u Srbiji baš i nemaju lepo mišljenje. Imao je pojedine neumesne izjave nakon tragedije u Istanbulu pred meč Galatasaraj – Crvena zvezda 2014. Umeo je verbalno da se pokači sa Željkom Obradovićem, a prošle sezone je po preuzimanju Efesa bukvalno „izbrisao“ Vladu Štimca.

– Važna je činjenica da je Ergin Ataman tražio da dođem. I pre nego što sam odlučio da pređem u Efes upravo sam razgovarao sa Vladom Štimcem. On mi je rekao da ga naprosto Ataman nije video u sistemu, ali da nije bilo nikakvog ličnog animoziteta. Imao sam sreće da sam sa ekipom bio od prvog dana priprema, uspeo sam da se nametnem i uverim ga u to da mogu u delo da sprovedem ono zbog čega me je doveo. Ataman je neko ko ima svoju zamisao, voli plejmejkere koji su sposobni da iskreiraju, razigraju ekipu iz „pika“. Specifična je osoba, ne pokazuje puno emocija, ali na odnos sa njim gledam kao profesionalac.

* Klub vam je dozvolio da zaigrate za Srbiju protiv Grčke 3. decembra, u možda i odlučujućoj utakmici za plasman na Svetsko prvenstvo 2019?

– Razgovarao sam sa selektorom pre dve nedelje, načelno mi je objasnio šta i kako želi… Ja sam potom sve preneo klubu, u prvi mah im nije bilo najjasnije, ali su kasnije prihvatili. U Turskoj postoji obaveza da igrači moraju da igraju za reprezentaciju, jer će u suprotnom klubovi i sami igrači biti sankcionisani. Zato je i kolo pomereno za sredinu nedelje, tako da nije bilo problema da zaigram za reprezentaciju protiv Grčke, što me baš raduje – podvukao je najbolji asistent Efesa ove sezone (5,4 as), deveti najbolji dodavač Evrolige, kojem preostaje da poradi na izgubljenim loptama jer ih u proseku ima 3,11.

Simon je veliki car

Igrajući davnih dana za Zagreb, Krunoslav Simon izgradio je specifičnu konekciju sa srpskim navijačima. Nastupajući kasnije u Milanu postao je prijatelj sa Miroslavom Raduljicom (čak su i letovali zajedno), prošle je igrao sa Vladom Štimcem u Efesu, a ove je saigrač sa Vasom Micićem: „Krunoslav Simon je jedan veliki car. Mnogo mi je pomogao kada sam stigao, tačno mi je objasnio kome treba da se obratim, a kome ne, Daleko lakše sam se uklopio u novu sredinu zahvaljujući njemu. On deluje onako nonšalantno, veliki je šaljivdžija, ali je i profesionalac. Živimo u istoj zgradi, sve vreme smo zajedno i super funkcionišemo. Sa njim sam i bio u jednom od boljih obilazaka samog grada“, kaže Micić..

Na liniji sa Kalinom i Gudurom

Sa Markom Gudurićem je bio nerazdvojan u Crvenoj zvezdi; ove sezone žive u istom gradu, ali je Vasilije Micić uspeo pre da se vidi sa Nikolom Kalinićem, nego sa popularnim Gudurom: “ Sa Nikolom Kalinićem sam jednom bio u šetnji gradom, sa Gudurom nisam. On kao i ja puno trenira i koristi svaki slobodan trenutak za individualni rad. Iako živimo u istom gradu, razdaljine su ogromne i nije se lako organizovati. Do Gudure i nazad potrebno je dva sata, ali organizovaćemo već neko viđanje. Polako“.