Osećaj je zaista prelep; nisam mogao ni da pretpostavim sličan scenario na početku sezone.
Čak na početku takmičarske godine nisam mogao ni da predvidim kako će ekipa izgledati. Ispostavilo se da je reč o jednoj fantastičnoj sezoni u kojoj sam zaista uživao igrajući pred navijačima u Kaunasu. Takvu euforiju izazvanu plasmanom na Fajnal-for nisam ranije video. LJudi vas presreću na ulici, žele da se slikaju, zahvaljuju na svemu što ste učinili za klub i grad. Navijači su posebna priča; svi su u zelenom, bune se kod sudijskih spornih odluka, pružaju frenetičnu podršku kada osete da ekipa gubi ritam… Znam da su od januara meseca bile rasprodate karte bukvalno za sve utakmice do kraja Evrolige. Dolazili su navijači iz drugih država, i to redovno, da nas bodre, što je zaista fantastično – rekapitulacija je Vasilija Micića, ambijenta i atmosfere nakon plasmana Žalgirisa na Fajnal-for Evrolige, prvi put posle 19 godina.
Srpski reprezentativac dao je značajan doprinos eliminaciji Olimpijakosa u Top 8 fazi (10,5 poena i 3,2 asistencije), pokazavši igračku zrelost, ali i darovitost zbog koje je sa nepunih 16 godina debitovao za prvi tim Mege. Individualno sjajnu sezonu u Tofašu „materijalizovao“ je letošnjim dolaskom u Žalgiris, a pečat urađenom predstavljaće učešće na F4 u Beogradu i polufinalni duel protiv Fenerbahčea, aktuelnog šampiona Evrope.
– Uslovi su generalno izvanredni; tačno je da Žalgiris ove sezone ima najmanji budžet u poređenju sa ekipama u Top 8, međutim klub je tako organizovan da je to teško opisati. Ove godine smo imali čarter letove za sve destinacije; mislim da smo uz CSKA jedini klub sa privatnim avionom… Ono što je potpisano u ugovoru maksimalno je ispoštovano, a hala je tek posebna priča… U pitanju je moderan sportski objekat, sa svim propratnim trenažnim segmentima i mogućnošću da se lako transformiše u teren za hokej – opisao je Micić bazu i osnovni preduslov postignutom rezultatu ove sezone.
* Eliminisali ste Olimpijakos u Top 8 fazi sa 3:1; klub koji je u poslednjih 19 godina sedam puta bio na Fajnal-foru i tri puta osvajao Evroligu.
– Mi smo poslednji meč pred Top 8 fazu upravo odigrali protiv Olimpijakosa u Atini; duel nikome ništa nije značio, znalo se unapred da ćemo startovati sa šeste, a oni sa treće pozicije. Sećam se da je bila gotovo prazna hala, onako, nekošarkaška atmosfera; oni su nastupili bez Printezisa i Papanikolaua i mi smo u tom meču videli da možemo da se nosimo sa njima. Naša odbrana je u toj fazi Evrolige bila među tri najbolje i to se videlo na pomenutom meču. Dobili smo ih košarkaški; ne na bazi neke neverovatne šuterske serije ili posebne inspiracije nekog pojedinca.
* Šuterski ste impresivni: Milaknis i Pangos za tri šutiraju 45 odsto, Ulanovas je na 50 odsto, čitava bekovska linija na oko 40.
– Da, to je tačno, ali je kuriozitet da mi uopšte ne igramo nazovi „šutersku košarku“. Prodori su fundament našeg stila igre; kada sam došao u Žalgiris bilo mi je teško da se naviknem na zahteve, jer sam sezonu ranije u Tofašu igrao potpuno drugačije i nije mi bilo jasno zašto uvek treba težiti probijanju prve linije, a zatim traženju igrača u najboljoj poziciji. Šaras (trener Jasikevičijus, prim. aut.) je neko ko insistira na adekvatnom „spejsingu“ u pozicionoj igri i takozvanom ekstra pasu; zato i ne čudi što Milaknis i Pangos šutiraju za tri poena 45 odsto… Mi smo, recimo, Barselonu dobili u Kataloniji tako što smo čitavu poslednju deonicu igrali napadajući njihove bekove igrom leđima na niskom postu preko bekova.
* Koje su trenerske specifičnosti Šarunasa Jasikevičijusa, verovatno prvog kandidata za trenera godine u Evroligi?
– Šarasu je statistika mnogo važna: procenti šuta, broj skokova, asistencija, prodate lopte… Dobro uočava stvari i teži adekvatnom balansu između spoljne i unutrašnje linije. Mi smo defanzivno, recimo, iznenadili Olimpijakos jer smo težili kontaktu u odbrani. Onako, da muški izolujemo njihove najbolje igrače. Bilo mi je malo teže, jer sam se defanzivno puno trošio čuvajući Spanulisa… Generalno, tokom sezone defanzivno sam na najboljim protivničkim bekovima, što mi oduzima energiju u napadu, ali i daje kredit za ostanak u igri.
* Utisak je da je tokom sezone trener Jasikevičijus sve više poverenja sticao i da vam je davao sve više slobode u igri.
– Kada sam došao iskreno nisam ni znao šta mogu da očekujem od sezone u Žalgirisu, ali sam vremenom shvatio sa kakvom trenerskom veličinom sarađujem. Šaras nije tip trenera koji će vas vratiti na klupu ako promašite dva vezana šuta. On insistira na koncentraciji sve vreme kako bi mogao da iskoristi sve vaše igračke i ljudske vrline. Meni je vremenom stavio do znanja da će me koristiti u svim taktičkim varijantama; opcijama sa dvojicom plejmekera i da će mi dozvoliti da kreiram, ali i da igram u „izolacijama“. Zahtevao je od mene, da u prepoznavanju situacije na terenu, igram na niskom postu i koristim snagu i tehniku i na tome sam mu zahvalan. Šaras jedino ne podnosi, kako kaže, „mentalne greške“, ako ih ponoviš vezano, možeš da očekuješ salve kritika.
* U konkurenciji CSKA, Reala i Fenerbahčea, Žalgiris je verovatno autsajder na Fajnal-foru. Postoji li bolje mesto od Beograda u kojem možete ponoviti uspeh iz 1999. kada velikan iz Litvanije takođe nije bio među favoritima?
– Naježim se svaki put kada pomislim da ću biti učesnik Fajnal-fora u Beogradu. Prošle sezone sam gledao F4 u Istanbulu; u to vreme nisam imao klub, niti sam znao gde ću igrati naredne sezone, a za par dana dolazim na završni turnir Evrolige, što je neverovatno. Fenerbahče je odličan tim; kao po navici, tempirali su formu za završnicu sezone. Imaju slabosti, svakako, vole da menjaju stil igre u odbrani i puno preuzimaju. Mislim da će ključ naše eventualne pobede biti u zaustavljanju Slukasa. Vonamejker je odličan individualac, ali puno oscilira i nekako se još uvek nije navikao na zahteve trenera Obradovića. Slukas je taj koji menja ritam, fenomenalno sarađuje sa Veselim, maestralan je organizator igre i neumoljiv u fazi tranzicije.
* U polufinalu vas očekuju i okršaji sa Markom Gudurićem, koji je bio „meč-viner“ u odlučujućem duelu sa Baskonijom za plasman na F4?
– Meni je Gudurić veoma drag i u stalnom smo kontaktu otkad smo otišli iz Crvene zvezde. Veoma sam srećan zbog toga što je uspeo da se izbori za ulogu i minutažu u Fenerbahčeu. Počeo je sezonu praktično na kraju klupe; Nanali je u jednom trenutku šutirao za tri 60 odsto, ali je u neverovatnoj konkurenciji uspeo da se izbori za mesto u timu. On je radoholik i neko ko je rešen da uspe. Ima svoju filozofiju koje se drži u bilo kojim okolnostima.
Nisam, ali i jesam plej
– Dolaskom u Žalgiris, vremenom sam shvatio da neću biti klasičan plej. U principu nisam i jesam plejmejker, ali je zanimljivo recimo to da smo Kevin Pangos i ja, kao startni bekovski tandem, u Top 10 ili 12 asistenata Evrolige, što je pravi raritet da dvojica igrača iz jednog tima zauzimaju tako visoke pozicije.
Samo kad je sunce granulo
– Nije baš prijatno kada u prva četiri meseca, po dolasku u novu sredinu, vidiš samo oblake i tmurno vreme. Najteže je bilo mojima kada su dolazili; ja sam igrao utakmice pa i nisam toliko to primećivao, ali je njima bio „pakao“. Sve je sada bolje kada je sunce napokon granulo. Kaunas je mali, ali divan grad i kao igrač Žalgirisa nailaziš na pozitivan prijem gde god da dođeš. Litvanci su, moj je utisak, malo zatvoreniji, ali su ujedno i srdačni kada te bolje upoznaju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
