Vasilije Micić je u Istanbulu imao neku vrstu vatrenog krštenja: na prethodna dva velika takmičenja nije putovao, ove godine je splet okolnosti učinio da dobije veću minutažu i odgovornost nego što je možda očekivao. Utoliko je i njegov osvrt na urađeno na Eurobasketu pomalo specifičan.
– Mnogo je lakše kad se sve malo slegne, žao mi je što nismo došli do tog zlata jer mislim da smo zaslužili. S druge strane, mogu da kažem da sam srećan i ponosan na sve što smo uradili. Meni je ovo prva medalja u seniorskoj konkurenciji, kao i mnogima u reprezentaciji. Neki su uzeli medalju sa svetskog, pre toga prvenstva Evrope i nemaju osećaj kao ja… Presrećan sam i ponosan na sve saigrače i ceo stručni štab.
* Debitovali ste za reprezentaciju još dok je selektor bio Dušan Ivković, ovoga puta je ipak sve bilo drugačije.
– Došao sam u reprezentaciju koja je prethodno već osvojila dve medalje sa velikih takmičenja; samim tim bila su izuzetno visoka očekivanja… Ukazala mi se prilika, ako bih poredio moje nastupe sa Evropskog prvenstva, u odnosu na maksimum koji mogu da pružim, siguran sam da sam mogao i bolje. To što se tražilo od mene, uradio sam, sve u službi tima.
* Slovenci su nametnuli svoj stil igre, možda je to bilo i presudno u finalu.
– Suočili smo se sa tim i pre susreta sa Slovenijom: Letonija na startu takmičenja, pa Italija u četvrtfinalu. Težili smo ka tome da se takvim ekipama prilagodimo našom igrom, kvalitetom u odbrani i u toj utakmici smo uspeli da ih smirimo, svedemo na naš stil igre, iako su oni krenuli furiozno. Dragić je dao ukupno devet poena u drugom poluvremenu, što je pokazatelj naše težnje da im u značajnoj meri usporimo igru.
* Mnoge ekipe koje su bile kompletnije ili u punom sastavu su ostale iza Srbije.
– Baš iz tog razloga smatram da je ovaj rezultat izvanredan. Kad pogledamo koje ekipe su ostale iza nas mogu da kažem da sam još više ponosan na ekipu. Mnogo je dobrih timova bilo na prvenstvu, ta Nemačka koja je ispala od Španije je bila jedan od većih favorita prema načinu i kvalitetu igre, ali eto mi smo drugi i to je fenomenalno.
* Da li vam je značila podrška pored parketa takvih košarkaških veličina kakve su Duda Ivković, Željko Obradović, Dejan Bodiroga, Predrag Danilović…
– Nismo pričali sa njima, držali smo se nekog našeg ritma i zajedništva koje smo uspostavili od samog starta, tačnije početka priprema. Više smo provodili vreme zajedno, komentarišući između nas šta i kako bi trebalo da uradimo. Zajedništvo nas je krasilo od početka do kraja.
* Sve ekipe su u završnici bile smeštene u istom hotelu. Da li je bilo međusobnih kontakata?
– Svi se znamo, uglavnom. Zanimljivo je da smo izašli sa Italijanima jedno veče, neposredno pred naš međusobni okršaj u četvrtfinalu, dobro se družili….
* Koliko će ovaj Eurobasket uticati na vašu dalju karijeru, u smislu samopouzdanja, dizanja lestvice…
– Od starta sam znao da moja uloga u reprezentaciji neće biti nalik onoj od prošle sezone u Tofašu. Podredio sam se timu, nisam odstupao od nekih mojih navika: dobar rad na treningu, insistiranje na detaljima na individualnom polju. To me je održavalo i motivisalo da budem bolji i spreman za svaku šansu. Ove godine sam prvi put igrao za selektora Đorđevića, nisam ga ni poznavao toliko dobro pre okupljanja, ali smo se ubrzo razumeli, tako da sam na nekim utakmicama pokazao da mogu da odmenim Jovića i učinim ekipu još boljom.
* Pomenuli ste selektora, kako biste objasnili njegov uticaj na ekipu i svakog od vas pojedinačno?
– Najviše me je inspirisalo to što je rođeni pobednik. Ja to osetim u glasu i njegovom stavu, jer jednostavno osvojio je sve to i uvek je igrao srcem i zna šta znači kad igraš za državu sa puno emocija. Po tome smo odskakali od svih; čak je i Igor Kokoškov uspeo da utisne Slovencima tu vrstu patriotizma, jer ima karakter tako neophodan za stvaranje vrhunskih rezultata. Meni je to ostavilo najjači utisak. Sale je stavom i glasom bio izričit i odlučan.
* Da li vam je Đorđević pomogao i u smislu direktnog „posla“, i on je kao i vi bio plejmejker?
– Iskreno, on je dosta bio fokusiran na timsku igru, ipak davao mi je savete koji su u datom trenutku i okolnostima bili izuzetno korisni za mene kao plejmejkera. Prošlu sezonu sam igrao dosta košgeterski, agresivno i to je nešto što ne bih voleo da izgubim, ali s druge strane, mislim da mogu da popravim i taj deo organizacije da mi upotpuni igru i da to bude jedna mnogo šira slika.
* Da ubrzate ritam kao plej, da tranzicija bude ubojitija.
– Smatram da sam uvek bio igrač kome je potrebna minutaža da bi mogao da se iskaže, a u ovakvim prilikama svaku šansu koristim jer je zlatna vredna. U ovom slučaju, trudio sam se da menjam ritam, ali sam imao i veliku odgovornost u organizaciji igre. U datim okolnostima, mislim da sam dao svoj maksimum. Bilo je, verujem, dovoljno i dobro.
* Koliko je teško u takvim okolnostima ostati koncentrisan i smiren, a ujedno svestan da jedan od dva pokušaja, recimo za tri poena, moraš da pogodiš.
– Imao sam ove godine takvu situaciju u Turskoj, pa čak i u Crvenoj zvezdi, tako da sam se, čini mi se, na vreme suočio sa takvom perspektivom ulaska u igru i odgovora na ukazanu priliku. Zaista puno treniram, tek kad sam video Bogdana shvatio sam da postoji još prostora da se radi. U finalu sam isto osetio u par situacija da mogu da šutnem, ali sam uradio nešto što je bilo racionalnije… Jednostavno, ne razmišljam o tome, nema tu nekog straha. Košarka je živa stvar, mnoge poteze vučeš intuitivno.
* Protiv Slovenije vratili ste se posle 56 primljenih poena u prvom poluvremenu. Ostao je utisak da jeste mogli da ih prelomite kad su se premorili.
– Znali smo i mi na poluvremenu da smo odigrali van naših standarda i kriterijuma u prvih 20 minuta. Imali su neverovatan nalet energetski, ali s druge strane, kad smo pogledali i videli da je bilo samo devet razlike na, shvatili smo da možemo da ih stignemo. Kako je vreme odmicalo, uspeli smo da zaustavimo njihove najbolje napadaće, igrali pametno i smireno, malo je falilo sreće na kraju, da je koja lopta ušla…
Maksimum iz Jasikevičijusa
* Karijeru nastavljate u Žalgirisu, verovatno je veliki izazov igrati u Evroligi uz trenera koji je bio tako veliko igračko ime kao što je Jasikevičijus.
– Sad mi se još više sviđa sve, kada se ovako nešto desi u reprezentaciji. Za lični razvoj mi je ovo previše bitno… Dolazim u klub kao drugi u Evropi, zar postoji veća motivacija da se dokažeš i nametneš u novom klubu. Dobra stvar je i da iz Jasikevičijusa izvučem maksimum, radeći sa nekada vrhunskim plejmejkerom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.