Vaterpolisti: „A, sad’ adio“, pa odlazak u legendu

I sve će mu postati kristalno jasno.

– Jednom odleteće ptice, ulice naše ostaće bez sunca. Čovek ispratiće ženu, dugo na vetru on stajaće sam. Jednom odlazi svako, putem svog života, na rastanku samo srce kaže, ja ću se vratiti. A sad adio, a sad adio… – pevao je iz petnih žila i puna srca Stefan Mitrović, praćen braćom iz bazena, pošto je u maniru iskusnih estradnih umetnika ustao sa mikrofonom u ruci i od svih prisutnih zatražio da mu budu prateći vokali.

I uspeo u nameri da naježi, raskravi i rasplače njihovog „komandanta“ Dejana Savića, prema čijim rečima se ovakva jedna grupa igrača i ljudi neće ponovo roditi.

– Nemam šta da vam kažem, stvarno. Daćete mi malo vremena da se malo smirim, je… – replicirao je voditelju  čovek sa 16 selektorskih medalja u biografiji, novim i starim vaterpolo reprezentativnim penzionerima omiljeni  šef ili „emotivni debeli vepar“, kako je sam sebe opisao u jednom od starijih intervjua datom potpisniku ovih redova.

Drhtao je glas i kapitenu Filipu Filipoviću, kada je ispred svoje družine podvlačio crtu ispod jednog neverovatnog razdoblja, u kom je sa pomenutom šestorkom, Milošem Ćukom, bivšim kolovođom Živkom Gocićem i njegovim prvim zamenikom Slobodanom Nikićem nekoliko puta pokorio Evropu i svet, „pojeo“ konkurenciju u Svetskoj ligi, FINA kupu… Uprkos bremenu velikih očekivanja nacije nakon povlačenja slavnih prrethodnika, rivalima željnim rezultatske osvete, sudijskim „uplivavanjima“, problemima sa povredama i korona virusom, manjku vremena za okupljanje i rad zbog raštrkasnoti po belom svetu…

– Velika mi je privilegija biti pre svega deo ove ekipe, a onda i biti kapiten na kraju ove divne epizode. Na kraju najlepšeg i za neke od nas poslednjeg plesa. Hvala ovom čoveku pored nas (Dejan Savić prim. aut) što je verovao u nas i što nas je trpeo. Što je potajno plakao i molio se da se sve završi kako se završilo. Vredelo je svakog minuta treninga, maltretiranja i utakmica i onoga što je van bazena, što verovatno nikad nećete saznati. Učinili smo našu naciju ponosnom i pre svega naše familije i prijatelje. Mnogo je žrtve iza ovoga, ali sve dobije viši smisao kad se ovako završi. Hvala Srbijo, ovo je za vas –  poručio je nosilac mnogobrojnih individualnih nagrada, pošto je prethodno ponovo naglasio da je on „samo jedan od 13 veličanstvenih“, koliko ih je „izronilo“ jedinu timsku olimpijsku titulu za našu državu na Igrama u Tokiju.