Vaterpolisti sutra igraju za bronzu

Polufinalni poraz od Hrvatske na Svetskom prvenstvu u Budimpešti ne znači da će se posle višegodišnjeg terorisanja konkurencije na svim mogućim velikim takmičenjima iz Mađarske vratiti bez odličja. Sve je na njima, jer ako se ne desi da podbace kao protiv komšija u tesno izgubljenom regionalnom derbiju (11:12), odnosno ponove partije iz duela sa Australijom, Španijom, Južnom Afrikom i Grčkom pre toga, onda će se poslednja od pobrojanih selekcija, kao u grupnoj fazi 17. SP, pokloniti aktuelnom olimpijskom prvaku i evropskom vladaru, a osvajač nedavne Svetske lige leto 2017. zaokružiti planetarnom bronzom.

– Nije se dogodilo ništa tragično. Protiv Hrvata nismo bili na svom nivou, mislim prvenstveno na igru pred našim golom. Vodili smo sedam, osam puta ali nismo nikako uspevali da vežemo dve uspešne odbrane. Nije nam svojstveno da budemo onoliko dekoncentrisani, da primimo toliko lakih golova… Njima svaka čast na pokazanom vaterpolu, zaslužili su da se bore za zlatnu medalju, dok nama ostaje utakmica sa Grcima. Ta bronza bi nam dosta značila. Mislim da imamo dovoljno snage da je osvojimo – ne gubi glavu Andrija Prlainović, čijih su šest golova bili nedovoljni da se izbegne nešto što se moralo desiti pre ili kasnije.

– Morali smo negde i mi da stanemo, samo se nismo nadali da će se to baš sada desiti. Nadali smo se da ćemo osvojiti ovaj turnir, mada smo početkom leta imali smo manji crv sumnje, s obzirom na to da smo se godinama pripremali za prošlu, olimpijsku sezonu.. Pa opet, normalno je da dođe do pada posle tolikih uspeha. Samo mi je žao što smo „pomogli“ Hrvatima da odu u finale. Nisu toliko bili bolji u važnijim segmentima koliko smo mi zakazali u odbrani u pojedinim situacijama. No, šta je bilo bilo je. Nema vremena ni razloga za preveliko tugovanje. Idemo na treće mesto. Radovaćemo se i toj medalji. Samo da ispravimo greške iz meča sa Hrvatima – u pravu je centar Duško Pijetlović, koji u izgubljenom meču nije imao adekvatnu podršku od debitanta Nemanje Ubovića, još nedoraslog da zameni „penzionisanog“ Slobodana Nikića u okršajima sa moćnim protivnicima.

– I mi smo ljudi od krvi i mesa, imamo pravo na greške i poraz. Sada to treba da za boravimo i da se okrenemo utakmici za treće mesto. Grci će uči rasterećeniji, jer nisu favoriti i u tom smislu nemaju šta da izgube. Međutim, nezgodni su kada igraju za medalju. Imaju kvalitet i motiv – ne potcenjuje Sava Ranđelović zadnjeg rivala na “ Alfred Hajošu“.

Svako ko se iole razume u vaterpolo zna da je Srbija i timski i pojedinačno za par koplja ispred Grčke, ali sve to može da padne u vodu ako je ekipa Dejana Savića potceni ili dopusti sebi krupne greške u preostalih 32 minuta.

– Okrenuli smo se Grcima s namerom da vratimo našu igru koju smo izgubili protiv Hrvatske. Ako u tome uspemo neće biti problema. Imaju odlične centre, ali imamo i iskustva iz utakmice u grupi i znamo kako treba da igramo. Hoćemo da se vratimo kući sa medaljom. Hvala navijačima što su i sada uz nas – zvuči vrlo odlučno Nikola Jakšić uoči bitke za treće mesto.

Neka se ponovi prošlonedeljna utakmica, kada su (protiv Hrvata neprimetni) kapiten Filip Filipović i družina slavili s 11:6, imajući problema samo u uvodnoj fazi meča sa selekcijom koja je u polufinalu dugo odolevala Mađarskoj (5:7).

Heleni treći po navici

Grci su često pri vrhu svetskog i evropskog vaterpola, ali su svega sedam puta odneli medalje sa velikih takmičenja. Od čega čak šest puta bronzanih – na SP 2005. i 2015, u Svetskoj ligi 2004, 2006. i 2016, te sa Evropskih igara 2015. Jedino srebro uzeli su u FINA kupu 1997.

Pert, Barselona, Budimpešta?’]

Ako opravdaju ulogu favorita, Ćuk, Aleksić, Mitrović, Mandić i ostali doneće Srbiji treće svetsko bronzano odličje, posle istog plasmana na SP u Pertu 1998. i pola decenije kasnije na šampionatu u Barseloni. Inače, naša reprezentacija je na poslednjem stepeniku pobedničkog postolja prethodni put završila na Olimpijskim igrama u Londonu 2012. godine.