Jedan od najtrofejnijih klubova u Evropi ispao iz regionalne lige: Šta je uzrok sunovrata VK Partizan? 1Foto: Pedja Milosavljevic/STARSPORT

Vaterpolo klub Partizan ispao je iz regionalne lige nakon što je izgubio od Mornara u Splitu, što je ponovo dovelo u centar pažnje jedan od najtrofejnijih klubova u Evropi.

Opet se u medijima govori o tome da su crno-beli u teškoj finansijskoj situaciji i, po ko zna koji put, ponavlja činjenica da kriza u klubu sa Banjice ima za posledicu i krizu u srpskoj reprezentaciji.

Partizan je 2011. godine u Rimu osvojio svoju sedmu titulu šampiona Evrope a, kako se kasnije ispostavilo, to je bila i labudova pesma kluba koji je bio okosnica srpskog vaterpola.

Više puta je bilo masovnih odlazaka igrača, rasla su dugovanja po raznim osnovama, voda u bazenu se nije grejala jer nije bilo novca za mazut, a imajuci u vidu ogromam nasleđen finansijski problem, čije postojanje je suzilo opcije normalnog funksionisanja, klub je nastavio da egzistira na ivici opstanka.

Prošle godine bazen na Banjici nije radio skoro šest meseci zbog renoviranja, zbog čega su najmlađi vaterpolisti bili prinuđeni da treniraju na suvom ili po bazenima koje im je obezbedio Grad Beograd. Imajuci u vidu da se radi o mlađim kategorijama, deci, mnogi su i prestali da dolaze na treninge.

Nisu vredela upozorenja da će od takvog odnosa prema klubu sa Banjice najveće štete imati srpski vaterpolo i da će jednog dana taj sport doći u situaciju u kojoj se sada nalazi, a to je da i samo učešće na velikim takmičenjima predstavlja uspeh.

Još 2014. je tadašnji predsednik crno-belih Aleksandar Šoštar saopštio da je dug kluba oko 700.000 evra i da tada sponzori, odnosno javna preduzeća, nisu ispunili dogovor „koji je postignut sa najuticajnijim ljudima u državi“.

Prema onome što su 2020. saopštili članovi nove uprave, koja i sada vodi crno-bele, dug je u međuvremenu narastao na osam miliona evra, koliko iznosi i danas.

Direktor Partizana Dejan Jovović u razgovoru za Danas kaže da je ispadanje iz Regionalne lige posledica odlaska velikog broja igrača u januarskom prelaznom roku, jer klub nije imao novca za plate.

– Bili smo pirnuđeni da ulazimo u revizije ugovora pojedinim igračima i oni koji to nisu želeli da prihvate su otišli iz ekipe. Ostali smo u drugom delu sezone sa timom koji je bio dosta mlađi i neiskusniji – kaže za Danas Jovović.

On smatra da je finansijska situacija u kojoj se nalazi Partizan posledica raskoraka između ambicija i mogućnosti da se one i finansijski podrže.

– Sve to je kumulacija s jedne strane ambicija da budemo vrhunski klub, a s druge strane činjenice da te ambicije nisu mogle da se isprate finansijski. Nikad nismo odustajali od toga da treba da budemo najbolji, pokušavajući da pravimo ekipu od talentovanih igrača koje smo stvarali i nastojali da ih zadržimo nudeći im ugovore. Pokazalo da ne možemo da ih realizujemo do kraja i periodično imamo situacije u kojima ostajemo sa mladom ekipom koju ponovo razvijamo. Ovo nije prvi put, nama se to dešavalo nekoliko puta.

S obzirom da bazen nije radio šest meseci pravo je čudo da čuvena škola vaterpola još uvek funkcioniše.

– Partizan je uspostavio sistem rada sa mlađim kategorijama još pre skoro 40 godina, koji se u međuvremenu nadograđivao. Zasnovan je na tome da imamo obuku trenera i da je cilj da oni budu duže vreme u klubu kako bi postali vidljivi rezultati njihovog rada sa decom. Zato je Partizan sinonim za školu vaterpola, ali to zahteva velika ulaganja, jer kad obučimo trenere nekako treba da ih i zadržimo. Međutim, koliko se finansijska situacija odražava na prvi tim toliko i na sve druge segmente rada. Imamo trenere koji su privrženi klubu, shvataju u kakvom se položaju nalazimo i taj proces ne prestaje. Na žalost, na kraju sezone oni imaju ponude drugih klubova ili mogućnost da odu u inostranstvo i veoma teško se nosimo s tim – objašnjava Jovović.

On kaže da je bio svestan da je Partizan u velikoj krizi kad je prihvatio da preuzme funkciju direktora.

– Ja sam dete Partizana, bio sam trener skoro 40 godina i prethodno sam bio sportski direktor. Bili smo svesni da nemamo finansijske uslove da dovedemo nekoga van kluba ko bi preuzeo tu funkciju, a i teško da bi se neko prihvatio tog posla u situaciji u kojoj se nalazimo. Svestan problema sa kojima se suočavamo smatram da je to moja dužnost prema Partizanu, jer sve što sam postigao u vaterpolu sam postigao zahvaljujući tome što me je Partizan edukovao.

Jovović tvrdi da postoji rešenje za krizu, ali i da je za to neophodna i pomoć i razumevanje države.

– Iako sam od skoro na ovoj funkciji, prošao je četvorogodišnji period od kada je ova garnitura na čelu. Bitno je da budemo svesni i realni kada su u pitanju načini na koji se obezbeđuju finansijska sredstva i moramo da shvatimo u kojim okvirima možemo da pravimo planove i ambicije. Partizan će uvek stvarati igrače za reprezentaciju i to je prednost koja nam omogućava da ostvarimo neku vrstu finansijske stabilnosti i kako da ovaj period krize reši. E, za to nam je neophodna i pomoć svih struktura u državi – kaže Jovović, i dodaje da je siguran da Partizan neće doći u situaciju da više ne može da funkcioniše:

– Ne postoji ta mogućnost, u to sam siguran. Vaterpolo klub Partizan je institucija, naša škola je najbolja na svetu i obaveza svih nas je da se to ne desi – zaključuje Jovović.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari