Većini stranaca Zvezda samo usputna stanica

Većina stranaca koja je u ovom veku prošla kroz crveno-bele, gledala je na „Rajka Mitića“ kao na usputnu stanicu u svojoj karijeri ili kao na jedinstvenu priliku na brzu zaradu, a uprava kluba to često nije videla ili je namerno žmurela iz drugih interesa.

Kanga je za razliku od mnogih drugih ostavio bitan trag u prvom mandatu, ali je isto kao i napadač Ričmond Boaći u svom drugu mandatu na „Marakani“ odlučio da samo obrne još jedan krug.

Jedino što je ovaj za upravu Zvezde mnogo skuplji, jer je javna tajna da je Gabonac uz Aleksandra Kataija najplaćeniji igrač u Srbiji.

Da će za vezistu povratak na „Mitića“ biti samo avantura moglo se naslutiti još na letošnjoj promociji kada se pred novinarima pojavio u šarenim kućnim papučama.

Na utakmicama domaćeg prvenstva često je tokom cele jeseni delovao nezainteresovano, ignorišući tim svojim insistiranjem na solo završetku akcija.

Na evropskim mečevima je pokazivao živost, ali je takođe na terenu delovalo da mu je lični interes ispred timskog, te tako i ne čudi da je na kraju baš na utakmici Lige Evrope pukla „tikva“ između njega i trenera Dejana Stankovića.

Neuravnoteženost njegovog duha videla se i po snimku sa aerodromskih bezbednosnih kamera kada umalo nije ušao u fizički okršaj sa policajkom na carini, koja je želela da otvori njegov kofer (druga je priča kako je uopšte takav snimak uspeo da dospe u javnost i ko je naložio da se prosledi medijima).

Uprava Zvezde tvrdi da Kanga ostaje sigurno na „Mitiću“, ali je praktično svima jasno da bi ga rado prodali, makar za siću, tokom zimskog prelaznog roka.

Sreća u nesreći je što je doveden kao slobodan igrač, pa obeštećenje praktično nije bitno.

Međutim, pitanje je da li će ijedan drugi klub želeti da mu ponudi istu platu kakvu ima u Zvezdi, a Gabonac sigurno neće pristati da ode da igra za nižu zaradu.

Rašid Sumaila, Mamadou Mbođ, Rikardinjo – ovo nisu nasumična inostrana imena već su u pitanju fudbaleri koji su u prethodnih pet godina nosili dres Crvene zvezde.

Verovatno ih se mnogi navijači crveno-belih više ni ne sećaju, ali su ipak u pitanju igrači koji su, barem zvanično, tada predstavljani kao „velika pojačanja“.

„Doveden je zbog Lige šampiona, da pojača konkurenciju u odbrani“.

Ovako je generalni direktor Crvene zvezde Zvezdan Terzić pre samo dve godine predstavio javnosti Rašida Sumailu. Defanzivac iz Gane na kraju je zabeležio samo tri meča u crveno-belom dresu i zajedno sa mnogim drugim strancima koji su kroz klub prošli u ovom veku otišao u zaborav.

Na jednocifrenom broju mečeva zaustavio se i Brazilac Rikardinjo, koga je tadašnji trener Vladan Milojević otpisao već posle svog evropskog debija na klupi Zvezde, protiv Florijane.

Najveći promašaj poslednjih godina verovatno je Džonatan Kafu, za čiju je platu tokom jednogodišnje pozajmice iz Bordoa izdvojeno 700.000 evra.

Brazilcu Milojević nije ni dao pravu šansu, jer mu je smetalo njegovo indoletno ponašanje na treninzima, pošto je odbijao da nauči čak i najosnovnije izraze na srpskom.

Na terenu se videlo da je Kafu, kao i većina stranaca koja dođe na „Mitića“, potpuno fizički nespreman, a strateg crveno-belih nije imao živce da igrača dovedenog posle priprema vraća u kondiciju.

Priča sa Kafuom tako se svela na samo osam utakmica i molbu Bordou da ga na zimu uzme natrag.

Nešto veći trag ostavio je Lorenco Ebisilio, vezista koji je sakupio čak 19 utakmica.

Za neke poput Matea Garsije (15 mečeva) veruje se da nisu dobili pravu šansu.

Argentinac je za Zvezdu postigao veoma bitan gol prošle sezone na putu ka Ligi šampiona (protiv Jang Bojsa), ali ga je kasnije par slabijih partija koštalo mesta u timu.

Da je Milojević kojim slučajem bio strpljiv, kao što je Dejan Stanković sa italijanskim napadačem Dijegom Falčinelijem, nije isključeno da bi možda i dalje nosio dres Zvezde.

Kada se tokom 2020. godine pogleda učinak Zvezdine dece Željka Gavrića i Veljka Nikolića, nameće se logično pitanje da li su stranci zaslužili da im uopšte zauzimaju mesto.

Stanković je u vatru jesenas gurnuo i Strahinju Erakovića, dajući mu podršku čak i posle očajne igre u večitom derbiju protiv Partizana.

Mnogi drugi treneri ne bi imali toliko strpljenja, jer se u redovima šampiona uvek traži instant rezultat, ali ponekad je to cena koju treba platiti da bi „klupsko dete“ uspelo da stasa.

Na kraju, očekuje se da će upravo taj Gavrić i Nikolić crveno-belima doneti veću zaradu nego što će to ovog ili sledećeg leta uspeti Kanga ili Falčineli.

Ailton promašaj veka

Najveći promašaj ovog veka za Crvenu zvezdu nesumnjivo je bio brazilski napadač Ailton Gonkavleš. U vreme predsednika Dragana Stojkovića Piksija doveden je 2006. kao najzvučnije inostrano pojačanje u istoriji domaćeg fudbala, pošto je u pitanju bivši igrač Šalkea i Verdera, sa preko 100 postignutih golova u Bundesligi. Međutim, već na promociji videlo se da Ailton nema „problem“ sa viškom kilograma za jednog fudbalera već da je bukvalno gojazan. Na terenu se to odmah videlo posle prve utakmice, a svoja četiri gola na ukupno 13 odigranih mečeva za crveno-bele postigao je samo zahvaljujući ogromnom iskustvu.